INTERVJU Bad Daughter: Zadržala sam malo idealizma da muzika može pokretati mase

Bad Daughter stiže iz Zagreba, i na ovom svojevrsnom proslavljanju rođendana beogradskog online radija Radio Aparat, nastupiće sa bendovima Bohemija, Emma & Jimmy, kao i makedonskom soul pevačicom Dinom Jašari.

Dunja je pre nego se otisnula danas, u nešto malo drugačije gitarsko – elektronske vode, svirala pod imenom Lovely Quinces, gde je njen stil više bio okrenut akustičnoj i alt country muzici.

Danas, Dunjin zvuk je više pop, ali ona dobra vrsta, sa stavom i nešto ozbiljnijim temama i emocijama, za fanove izvođača kao što su Knife, Lorde, pa i Billie Eillish.  Pre nego nastupi ovog petka u Beogradu, popričali smo sa njom, o svemu onome što je do sad videla na sceni, ali i onome šta je tek očekuje, i šta bi želela u budućnosti.

Za početak zdravo i kako si, ili kako već počinju oni mejlovi, „i hope this email find you well“. Pa u kakvom raspoloženju te zatiču ova pitanja?

U gužvi, kao i svaki mail. Čudo je da se nije izgubio u moru mailova koje dobijam. Zbog svog smrtničkog 9-5 posla imam veliki otpor na odgovaranje mailova koji nisu pitanje života i smrti (čitaj: vezano isključivo uz posao ili opomene pred isključenjem interneta).

Prošlo je sad već dosta vremena od tvog albuma „Let me panic“, ali i od singla „Bite your tongue“. Kaži nam, koji je najvredniji ili najbolji komentar koji si dobila, a koji ti jednostavno nije trebao, bio je pogrešan ili te je povredio?

Što je to dosta vremena? Prije su se albumi izbacivali svako 4 godine pa i više, danas zbog hiperprodukcije si proglašen mrtvim ako slučajno uzmeš pauzu duže od šest mjeseci. Nikad se nisam dala slomiti pred pritiskom tržišta, radije bi izbacila kvalitetno nego brzo, pa neka ustajem iz groba svako malo. Malo mi je kontradiktorno da komentar koji me povrijedi mi je ujedno i najbolji, no srećom imam pamćenje zlatne ribice tako da osim glavnog sentimenta, detalja se baš ne sjećam, osim možda komentara da se u ovom projektu ne može čuti snaga mojih vokalnih sposobnosti kao u projektu Lovely Quinces, s čime se apsolutno ne slažem.

Pošto si Bad Daughter, šta je ono najgore što si uradila (a da smeš da kažeš javno naravno)?

Zaposlila se i počela da trčim.

Pre nekih 20, 30 godina tvoje ime bi trebalo da označava taj neki rokenrol pristup životu, kao „bad ass“ i sve to. Danas je možda više u stilu preispitivanja sebe i svojih grešaka. Kojoj životnoj filozofiji ti pripadaš onoj starijoj ili ovoj novijoj?

Ovaj Bad Daughter moment se više odnosi na to da u očima društva puno toga može izgledat kao zločesto, prevelika ambicioznost, samouvjerenost, neovisnost, ne nužno da pališ sve pred sobom i izigravaš Courtney Love nego zapravo odlike koji bi svakoj logici trebale imati pozitivan predznak, samo je tanka linija kad društvo pomisli da si ipak malo pretjerao. Ali ako je tako, neka smo onda zločesti.

Šta si naučila o sebi, a sta o drugima, sad kad si Bad Daughter, a šta si ranije kao Lovely Quinces?

Moram priznati da nikad nisam toliko duboko išla o promišljanju tih stvari, tj. nemam ni živaca ići u takve filozofije. Znam da postoje dva tabora razmišljanja, Nekima se više sviđa Bad Daughter, a neki su nostalgični za Lovely Quinces. U svojoj prvoj fazi karijere sam puno više razmišljala o tome što drugi očekuju, da li da ostanem pri akustičnom ili ipak malo više da produkcijski obogatim, da li solo ili s bendom itd. A u ovoj fazi sam otkrila da nisam pretjerano prema ičemu odana i da si dopuštam promjeniti mišljenje, oslobođena od svih očekivanja.

Hrvatska, region, ostatak Evrope i sveta, kakva su tvoja stremljenja i želje, da li sanjariš o nekim svetskim binama ili ti je dovoljno ovo sve ovde?

Više ne sanjarim pretjerano, nije mi dovoljno sve ovo ovdje a možda bi mi i dojadilo da dobijem nešto više od ovoga, ali bi voljela barem dobiti priliku da sama otkrijem što mi je od toga draže. Svakako su moja stremljenja uvijek realna pa i pesimističnija što idem starija.

Svet je u apsolutnom haosu, to znaš i sama. Da li misliš da ima smisla pevati o tome danas, da li to može da probudi i pokrene ljude?

Ja samo pišem o ljubavi i ništa drugo ne znam, te ne bi bilo autentično. Tko zna i umije pjevati i pisati o tome, neka to radi… zadržala sam malo tog idealizma da muzika može pokretati mase, koliko god se nekad ta masa može učiniti letargičnom i sterilnom na koncertima.

Kad bi izbacila album, na prepad, sledeće nedelje, kako bi on zvučao, koji žanr, koje emocije, koje poruke bi poslao?

Za nekog tko ne voli pretjerano puno planirati i živi danas do sutra, čak imam neki radni naslov albuma ‘’Pretty, not petty’’, nadam se da nećemo doživjeti prokletstvo drugog albuma i da ćemo još više žanrovski eksperimentirati ali ostati naravno u toj nekoj pop sferi. Što se tiče poruka, cijela 2023. godina mi je bila mučna tako da se nadam da će taj album dovesti do nekog mog konačnog izlečenja i poslužiti drugima za isto.

A sad ozbiljno, kako će zaista nešto novo zvučati, i kad će izaći?

Izaći će kad izađe. Početkom godine sam rekla da će izaći krajem godine, krajem ove godine ću reći da će izaći sljedeće godine…tako da je bolje da me se ništa ne pita konkretno, ispast ću navlakuša.

Bad Daughter nam preporučuje šta da slušamo:

Veliki sam fan KOI KOI, Vizelja, Iva Lorens je izbacila odličan pop album, OXAJO je počeo da praši, IDEM lagano pokorava scenu, u Kliniku Denisa Kataneca smo svi zaljubljeni, uglavnom scena nam je bogata i to bi mogao biti sasvim poseban intervju. Što se tiče stranoga, zbog manjka vremena da istražujem obično uključim Discover weekly na Spotify-u, ali obično se kod mene uvijek sluša Teenage Fanclub, The Posies, Lemonheads…

Moja devojka je tvoj veliki fan i kad sam je pitao šta bi te pitala, ona je rekla da te pitam koji ti je omiljeni album bio kad si imala 15 godina?

Opa, eto baš mi je drago da imam velike fanove. Ne mogu staviti ruku u vatru za ovaj odgovor ali nešto mi se čini da sam nekad u to vrijeme kupila „Does this look infected“ od Sum 41 i da sam ga doslovno izlizala od slušanja.

Šta očekuješ od svirke u Beogradu? Da li si slušala neke od izvođača koji će to veče svirati sa tobom i da li postoji nešto što baš voliš ili ti je baš zanimljvo kod Beograda?

Dinu Jašari sam već slušala na Mentu i odlična mi je, a drugima se baš veselim slušat uživo. Što se tiče Beograda, uz njega me veže moja mama jer je tamo rođena i živjela je sve do udaje te puno mojih uspomena kao dijete i kasnije, i jednostavno ga obožavam, osjećam da je to moj grad…ne postoji specifično što je to kod njega što me kupilo ali samo znam da mi je teško svaki put kad se vraćam za Zagreb.