Pored ružnih i brutalnih vesti koje čitamo u drugim rubrikama, sa istoka Evrope nam stižu poslednjih godina i priče o bendovima koji osvajaju svojim zvukom ceo svet, iako ne odustaju od pevanja na maternjem jeziku. Takvi su i skorašnji gosti Beograda, bend Nürnberg.
Nürnberg je post-punk duo koji je nastao 2016. godine u glavnom gradu Belorusije. Rad benda snažno odražava depresiju post-sovjetskih urbanih okruženja, egzistencijalizam, društvene probleme u savremenom industrijskom svetu, pritisak i umor, ali i neke duboke emocije koje nas čine humanim bićima – sposobnima da volimo i iskažemo empatiju. Njihova muzika je mračna, turobna, atmosferična i energična. Inspiraciju crpe iz zvuka britanskog post-punk/new-wave/coldwave-a iz 80-ih godina. Prvi demo su objavili u avgustu 2017. Od tada je bend izdao dva albuma „Skryvaj“ i „Paharda“, dva EP-a, tri singla i jedan remiks album.
U naponu snage stižu na Balkan. U Dorćol Platz stižu 12. septembra, a dan kasnije će nastupiti i pred zagrebačkom publikom u Močvari. Pre nego što izađu prvi put pred našu publiku, popričali smo sa dvojcem iz Minska, o njihovoj dosadašnjoj karijeri ali i nadanjima u drugačije ili bolje sutra.
Za početak, kako ste, šta ima novo u vašim životima? Kako je u Minsku?
Intenzivno se pripremamo za predstojeće nastupe ove jeseni. Ova turneja je za nas veoma uzbudljiva i istovremeno veoma važna jer smo početkom 2020. godine otkazali našu planiranu prvu evropsku turneju zbog pandemije, što je bilo veoma razočaravajuća za nas. Nikada ranije nismo bili u Srbiji. Nažalost, u Beograd stižemo na dan koncerta, a već sledećeg jutra moramo da se vozimo dalje, na sledeću destinaciju. Zaista se nadamo da ćemo na sledećoj turneji, na proleće 2024. imati više vremena u Srbiji.
Siguran sam da ste milion puta odgovorili na ovo pitanje, ali ja sa vama razgovaram sad po prvi put, pa zašto ste izabrali Nirnberg za ime benda?
Obojici nam je hobi istorija. Izabrali smo ovo ime jer je Nirnberg grad koji je imao vezu sa starom beloruskom državom, Velikom kneževinom Litvanijom. Stari vojvoda Vitaut je trebalo da bude kralj (oko 1430.) i da dobije pun suverenitet nad svojom zemljom, a njegovo krunisanje je napravljena u Nirnbergu. To je trebalo da bude važan istorijski trenutak za celu Evropu, ali se to, nažalost, nije dogodilo iz nekog nepoznatog razloga. Kruna je nestala i verovatno je ukradena negde u Poljskoj.
Kada ljudi slušaju vašu muziku ili pričaju o njoj, prvi utisak im je taj mračni zvuk, postsovjetska depresija, egzistencijalizam. Uz ovako teške reči i teme postavlja se pitanje, šta vas danas čini srećnim?
Veoma teško pitanje, gotovo ništa, sem procesa stvaranja nove muzike i ispijanja kafe. Verovatno i sami znate da je situacija u istočnoj Evropi teška i bezperspektivna, samim tim je dobro tlo za mračnu muziku i depresiju.
Pevate na svom jeziku, pa šta mislite, šta privlači ljude koji ne razumeju reči?
Mislimo da je postsovjetski život zanimljiv za ljude širom sveta. A u ovo vreme ljudi treba da čuju više sveže i „egzotične” muzike. Beloruski jezik je jedina opcija koju razmatramo. Muzika je emocija, jezik ima drugo mesto. Možete osetiti emocije druge osobe bez poznavanja jezika. Ne morate da znate španski da biste osetili pesmu „El Muchacho De Los Ojos Tristes“, na primer. Umetnost nema granica.
„Ahida“ je naziv novog EP-a, iz ove godine. Šta nam možete reći o njemu? Postoji li neka šira i veća priča koja se uklapa u jednu celinu?
Naš novi EP „Ahida“ (Aversion) je logičan nastavak prethodnog singla „Kaniec“ (The End). Ovo je naš prvi potpuno studijski rad – od početka do kraja. Koristili smo mnogo sintisajzera i različitih mašina za bubnjeve. Gitara svira samo u jednoj pesmi. EP počinje pesmom „Pačatak“ jer „svaki kraj je početak nečeg novog“. Dotiče se i egzistencije pojedinca u periodu istorijskih prekretnica. Pesme o averziji i o mladosti. O mentalnom zdravlju u ovim teškim vremenima. Povezane teme za svakog modernog čoveka sada. Novo izdanje takođe pokriva teme ljubavnih iskustava i razočaranja. „Ahida“ je i prelaz između prethodnog singla i predstojećeg albuma, koji je trenutno skoro završen i biće objavljen ove zime. Ceo EP je jedan veliki eksperiment za nas, pre njega smo koristili sintisajzere za ukrašavanje pesama, a sada smo odlučili da pokušamo da napravimo punu sintisajzersku bazu pesama. Iskreno, oduvek smo želeli da radimo sintisajzerske pesme, jer ovaj instrument daje više mogućnosti za samoostvarenje u muzici.
Za mene je vaš prvi album „Skrivaj” najbolji. Koliko smatrate da ste se promenili pet godina kasnije. Da li biste danas uradili nešto drugačije?
Imamo puno posla. Rastemo kao muzičari. Ne želimo da stojimo mirno i samo gledamo, želimo da se stalno razvijamo i pokušavamo nešto novo. Drugačije je to što danas objaviljujemo i demo snimke, akustične verzije, remikse itd. Snimili smo i dosta akustičnih verzija pesama, jer kada sviramo akustiku uživo zaista volimo kako naše pesme zvuče. Pesme u akustičnoj verziji postaju sasvim drugačije, nežnije i intimnije, ako se tako može reći. Takođe nam se jako sviđa kada nam naši prijatelji muzičari rade remikse, veoma je zanimljivo videti kako oni gledaju na naše pesme sa njihove strane, novi i svež pogled.
Koliko imate kontakta sa ljudima na svojim putovanjima? Šta je to što učite o gradovima u kojima svirate, a i o svojoj publici?
Gotovo ništa, nemamo puno bliskih veza sa gradovima. Samo neke činjenice ili istorijske stvari. U jednom danu posetimo jednu zemlju, što nam ne ostavlja puno prostora.
Koju muziku danas slušate, koji bendovi su u vašem plejeru?
Neke klasične stvari, poput “Judas Priest”, Type O Negative, “Ozzy”, “Michael Jackson”, “Miro Žbirka”, “Videosex”, “Billy Idol”, “Mobb Depp”, “Digital Emotion”. Neke sveže stvari poput “Federhall” – baš velika preporuka za ovaj bend iz Nemačke. And “$uicideboy$”, “Men I Trust”, “Peggy Gou”, “Belgrado”, “The Weekend”, “AnnenMayKantereit”, “Wild Nothing”.
Preporučite nam neke beloruske izvođače, sem benda Molchat Doma, jer ih dobro poznajemo.
Pa, u poslednje vreme beloruska post-pank i uopšte „dark” scena postaje sve popularnija u svetu. Najpoznatiji bendovi odavde su Molchat Doma i Super Besse. Možemo preporučiti Петля Пристрастия i Akute – ove grupe manje-više bliske našoj muzici i Relikt/Re1ikt – drugačiji stil bliži progresivnom roku, post-metal i post-rok.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.