INTERVJU Braća Teofilović: Nismo vezani za geografsko poreklo, već za univerzalnu poruku pesme

Teofilovići važe za sinonim za očuvanje i revitalizaciju tradicionalne muzičke baštine Balkana, a njihova karakteristični a capella dvoglas obuhvata vekove muzike koja je sačuvana duboko u narodnom kolektivnom pamćenju.

Mnoge od pesama koje izvode bile su gotovo zaboravljene ili sačuvane samo u fragmentima, ali su zahvaljujući njihovom strpljivom istraživačkom radu ponovo oživele, dobijajući novo umetničko ruho i savremen izraz.

Proslavljajući jubilej, oni se vraćaju u Dom omladine, mesto gde su koncertima iz 1999. godine postavili temelje karijere. Publika će tim povodom biti u prilici da oseti magiju njihove muzike.

– Uvek se trudimo da imamo neke interesantne goste na ovako velikim koncertima. Ovoga puta publika će imati priliku da čuje kako se divno uklapaju glas i marimba zahvaljujući našem gostu Nebojši Živkoviću, kao i harmonika Bobana Bjelića – najavljuju Ratko i Radiša Teofilović predstojeći nastup.

Koncert u Beogradu obeležiće presek Vašeg bogatog stvaralačkog opusa, albuma „Čuvari sna“, „Sabazorski vetrovi“, „Vidarica“, „Teofilovići“, kao i sa poslednjeg „Element“. Kada se osvrnete na prethodnih trideset godina rada, šta biste izdvojili, koju spoznaju ili iskustvo koje vas je oplemenilo i gradilo od samog početka?

– Nakon toliko godina karijere, sigurno smo sazreli i kao umetnici i kao ljudi. Ključno je verovati u svoje snove i ostati dosledan onome što radite, bez obzira na izazove. Svaki korak koji smo prešli naučio nas je koliko je važno imati jasnu viziju i biti posvećen pozivu. Nije lako trajati, ali nas održava vera u ono što radimo, umetnost bez kompromisa, posvećenost i težnja da svaki sledeći nastup nadmaši prethodni.

„Glasovi stoleća“ je kompliment koji ste dobili za vaše izvođenje, a dodeljen vam je i epitet „umetničke ikone“ u različitim delovima sveta. Odakle crpite inspiraciju, emocije i ljubav prema muzici?

– Izvor inspiracije su nam stihovi narodne poezije, zabeleženi u etnomuzikološkim zapisima. Te pesme su prošle test vremena i nose u sebi duboku emociju i mudrost prošlih generacija. Smatramo da očuvanje ovih pesama obogaćuje savremeno društvo, kulturu i umetnost, jer u sebi nose univerzalne poruke. Naša ljubav prema tradicionalnoj muzici počela je kroz pevanje u horu, posebno kroz izvođenje Mokranjčevih rukoveti. Kasnije smo istraživali narodne zapise i otkrili bogatstvo sadržano u trojstvu reči, melodije i ritma. Ta kombinacija ima posebnu moć koja nas inspiriše.

Sigurna sam da su vam mnoge pesme obeležile život, no, da li biste izdvojili neke vama najdraže koje izvodite sa najjačim emotivnim nabojem?

– U mnoštvu prelepih starih zapisa, teško je izdvojiti dragulj, ali ako baš moramo da izaberemo jednu pesmu, neka to bude „Marijo bela kumrijo“ zahvaljujući kojoj prvi put dolazimo do dvoglasa i zvučne slike po kojoj postajemo i prepoznatljivi.

Nastupali ste u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, uključujući The Kennedy Center u Vašingtonu, The Tchaikovsky Concert Hall u Moskvi i The Vienna Konzerthaus-Mozartsaal u Beču. Redovni ste gosti na najvažnijim svetskim festivalima širom Evrope, Amerike i Japana. Koje biste bogatstvo izdvojili sa vaših putovanja i nastupa?

– Najveće bogatstvo koje smo stekli su ljudi koje smo upoznali i kulture koje smo otkrili. Svako putovanje je donelo nova prijateljstva i uvid u nova saznanja, što nas je obogatilo u svakom smislu.

Kad ne putujete svetom, viđeni ste kao putnici u našem gradskom prevozu. A, pošto svi mi koji koristimo GSP znamo da se tamo često odigravaju i drame i komedije, zanimaju me vaša iskustva?

– Gradski prevoz koristimo svakodnevno, jer nismo vozači. Možda zvuči čudno, ali još uvek vidimo ljude kako ustupaju mesto starijima i pomažu jedni drugima. Iako mediji često ističu negativne događaje, u svakodnevnom životu svedoci smo brojnih malih, humanih gestova, koji zaslužuju veću pažnju.

Vi ste rodom iz Čačka, jedinstvenog mesta na mapi Srbije, šta ste iz rodnog grada „poneli“ sa sobom u Beograd? Koji su vas rani uticaji odatle orijentisali?

– Detinjstvo u Čačku i vreme provedeno u horu oblikovali su nas i približili nam lepotu tradicionalne muzike. Mnogo ranih uticaja nosimo sa sobom, možda i nesvesno, poput starih pesama, koje smo slušali kod bake i deke na selu tokom letnjih raspusta.

Kada smo kod Čačka, nedavno nas je napustila čačanska i rokenrol legenda Bora Đorđević. Da li ste kao Čačani ili kao muzičari osetili gubitak?

– Ne morate biti iz Čačka da bi osetili takav gubitak, to su osetili svi oni, koji su rasli uz njegovu poeziju i muziku.

Vi prevazilazite granice Srbije kada birate pesme koje ćete izvoditi, kako ih birate?

– Biramo pesme koje nisu toliko poznate, ali koje nose posebnu poruku i zvuk koji se uklapa u našu muzičku viziju. Nismo vezani za geografsko poreklo, već za univerzalnu poruku, koju pesma može preneti, ali i samu arhaičnost zapisa, kako bi odgovarala našem dvoglasu.

I kad smo kod brisanja granica, šta nam možete reći o mentalitetu naših naroda, šta je ono što u najmanju ruku spaja Balkan, a možda i univerzalno ljude?

– Jedini odgovor je da postoje dobri i loši ljudi, a naša putovanja po regionu, ali i u svetu su nam to i potvrdila. Naš život je delom i određen kao put i traganje za dobrim ljudima koje povezuju kulturne i ljudske vrednosti.

Najteži posao na svetu

Veliki broj kulturnih radnika i umetnika iz raznih oblasti svako malo izlazi u javnost, nezadovoljni situacijom na tom polju kulture kao i generalno društvenim „vrednostima“ koje se propagiraju. Kako vi vidite kulturu u Srbiji?

– Mi smo počeli da se bavimo ovom muzikom devedesetih, vreme u kom je delovalo nezamislivo da neko krene u ovakvu muzičku avanturu. Nismo se obazirali na okolnosti već smo se trudili da i u takvim uslovima stvaramo nešto što će biti vredno. Sami smo izabrali ovaj izazov, mogli smo možda nešto drugo da radimo, ali srce nas vodilo i kada nije bilo lako. Naš čuveni istoričar umetnosti, reditelj Veljko Kadijević je u jednom intervjuu rekao da je bavljenje umetnošću najteži posao na svetu, što sigurno ponekada i jeste. Istinsko bavljenje bilo kojom umetnošću je izazov u kojem morate istrajati, ako želite da živite sa smislom. U tom kontekstu bilo bi dobro da se poboljša klima na polju kulture, zato što bi u tom slučaju i umetnicima bilo lakše, a društvo bi dobilo mnogo više u svakom pogledu.

Da li muzika za pojedinca i društvo može biti lek i šta je ona za vas?

– Muzika ima moć da oplemeni i leči. Nakon naših koncerata često čujemo komentare da pesme donose mir i radost, i verujemo da muzika zaista može biti lek, kako za pojedinca tako i za društvo.