INTERVJU Buč Kesidi: „Daleko smo od toga da stanemo, i uvek pucamo na više“

Scena broj jedan, upoznajem Luku i Zorana posle izlaska njihovog prvog albuma „Posesivno opsesivni hospul“ i situacije kad postaju dvojac, a pre nego će, te nedelje, izaći na binu beogradskog kluba i pred stotinjak ljudi izvesti po prvi put pesmu „Nema ljubavi u klubu“ koju tad na keca svi u prostoriji prepoznajemo kao neviđeni budući hit.

Sledeća scena, pet godina kasnije ova dva levoruka kaubojca su najpopularniji mladi bend u zemlji. Svirali na rasprodatoj turneji po Srbiji (i par regionalnih gradova pride) a spremaju se da napune i Taš u Beogradu 16. septembra.

Pronašao sam ih na kraju turneje, nakon nekolimo meseci putovanja, taman da ih pitam za junačko zdravlje, ali i kako izgleda „tour life“ na Balkanu. Da li je sve kao u Čolinoj pesmi kad se on pita „koji je ovo grad koje je ovo mesto“, ili još raspojasanije, kao u filmovima i dokumentarcima o životu rok zvezda.

„Probudimo se ujutru, pogledamo u oči i kažemo Buč Kesidi i bacimo kosku jednom drugome“. Luka je rešio da se od starta zeza, ali Zoran mi ipak ozbiljno odgovara:

„Jak je i ozbiljan tempo. Budiš se, radiš, stižeš u drugi grad, dok momci nameštaju binu i rasvetu. Mi odmaramo, ali pomažemo koliko treba. Onda tonska, pa svirka, sve treba da bude gotovo do 11, pola 12. Slikanje sa fanovima, nakon čega si toliko iscrpljen da možeš samo u krevet. I tako svaki dan“, na šta se Luka nadovezao:

„Znam gde sam bio juče, ali kad bih morao detaljno da ti prepričam dan po dan šta se dešavalo i gde, ne bih znao.“

Obojica se slažu da najbolje pamtiš mesta po hrani, jer svaki grad ima nešto svoje i zanimljivo. Ipak ovakvim putovanjima dobiješ priliku da upoznaš Srbiju na drugačiji način.

„Dolaziš u gradove u kojima nikad nisi bio, i srećeš se sa novim stvarima i shvataš da Beograd odaje potpuno drugačije sliku od ostatka Srbije. Dobiješ i drugačiju sliku našeg mentaliteta. Pogotovo što smo nas dvojica maltene Vojvođani, i iz manje smo sredine i pa su i ti gradovi po strukturi slični Pančevu.“ ispričao nam je Zoran koji u bendu svira bubanj, dok je njegov kolega za gitarom ispričao kakvi su susreti sa fanovima.

„Fanovi su svuda slični, jer se svi kontamo. Zanimljivo je, jer uvek ima ljudi koji su u fazonu da idu na nekoliko koncerata, ali i da će doći na Tašmajdan, dok su neki u fazonu da su iznenađeni što smo tu.“

U bliskom su kontaktu sa fanovima, kako uživo tako i preko komentara na mrežama. Kako kažu, svi su jako zahvalni što prave svirke i po manjim gradovima, a ne samo u velikim centrima. Mnogim klincima po Srbiji upravu su Buč Kesidi prva svirka ikada. Od najzabavnijih iskustava sa turneje, prvo ističu Podgoricu:

„Nas Podgorica obožava. Imali smo koncert u Ribnici koji je bio za dž, ali je bilo toliko puno da ljudi nisu mogli da uđu. Bilo je više ljudi ispred nego unutra. A onda su ljudi počeli da se snalaze kako bi ušli. Pa su tako ljudi ulazili kroz prozore WC-a, kroz skladište. Pošto je klub na reci, mnogi su probali da uđu sa druge strane obale“ priča nam Zoran, koji je na jednom nastupu dobio i poruku na transparentu – „Zoki, preuske su ti pantalone“, a ta slika je vrlo brzo našla svoj život na društvenim mrežama.

Pitam ih gde povlače granicu i na šta ne žele da pristaju i kad ne žele da sviraju, a odgovaraju da je negostoljubivost ponekad glavni problem.

„Kad se neko ponaša neprijatno prema našem timu, to je kao da je neprijatan i prema nama. Momci koji rade sa nama su zaista divni, svetlo, ton, sve na bini nameštaju, rade po ceo dan i celu noć, i ako se ponašaš neprikladno prema njima i onda dolazi do pucanja“.

Kako kažu pred velike svirke u Novom Sadu i Zagrebu, kao i onom najvećem u Beogradu, uzbuđeni su ali nemaju neku opterećujuću temu.

„Toliko stvari ima da se uradi da uopšte i nemam vremena da imam frku. Dešava se sve, prodajemo karte, vežbamo. Biće sve što treba da bude“ priča Luka a nadovezao se Zoran da je ova turneja i tu da se uvežbamo i rasviramo.

Pitam ih kako doživljavaju sebe danas, kad se spremaju da napune Taš?

“Nama je sve ovo od početka bila ambicija. Mi nismo nikad sebe ograničavali zato što smo indie bend nego smo uvek razmišljali šta je sledeći korak. Daleko smo od toga da stanemo, i uvek pucamo na više.“

Ipak, sad imaju priliku da urade nešto veće od puke zabave i žurke. Ljudi možda i ne vide koliko uz njihov rast, raste i sama scena.

„Sa angažovane strane, mi radimo na polju na kom ljudi to ne vide. Mi pomažemo razvijanju muzičke industrije u izrazu i građenju scene koja spaja i alternativu i mejnstrim. Ova turneja je upravo to, jer imate indie bend koji dovlači svoju binu i opremu, što nije čest slučaj. Sve je to bitno da bi se prošiila publika i nešto što je kvalitetan program u njihovom gradu. Cilj je da budemo uvek kvalitetni svuda, a ne samo da budemo takvi u Beogradu, Novom Sadu ili Zagrebu.

Još uvek kriju sve adute o novom albumu, ali kažu da će biti zreliji i bolji od “Euforije“. Sa njega su već skinuta tri singla, a fanovi te pesma vrlo dobro znaju i pevaju. A šta posle njega? Pa vratili su se na početak i krenuli da se zezaju kako će nakon njega napraviti album sa simfonijskim orkestrom. Zezanje ili ne, nebo je granica za ove momke, tako da ko zna.

Gosti na koncertu su Bojana Vunturišević, Pocket palma i Džipsii, a ako još niste kupili karte, požurite, jer je fan pit odavno otišao, parter takođe, a vrlo brzo će i karte za tribine.