Foto privatna arhivaRemek delo jugoslovenskog Crnog talasa, film „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića, koji je 1967. godine očarao Kan, osvojio Gran pri žirija, nominaciju za Oskar, Zlatni globus i još dvadesetak nagrada na svetskim festivalima, u novoj pozorišnoj verziji pre dve večeri premijerno je izveden u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u režiji Dejana Projkovskog.
Posle više od pola veka, antologijski Petrovićevi perjari „vratili“ su se u Vojvodinu, gde su i snimljeni, a ova priča o ljubavi i smrti (jer svi njegovi filmovi, kako je govorio legendarni reditelj, kao lajtmotiv imaju smrt), sa scene „Pera Dobrinović“ ispraćeni su višeminutnim ovacijama.
Nova postavka „Skupljača perja“ zaista je doživela gala premijeru – karte su bile rasprodate danima unapred, u gledalištu, pored brojnih ličnosti iz novosadskog i beogradskog kulturnog života bila je i Radmila Čvorić Petrović, sestra Saše Petrovića koja živi u Parizu.
Makedonski reditelj Dejan Projkovski, koji je na sceni oživeo nezaboravnu priču o vojvođanskim Romima, poslednjih godina jedan je od vodećih u regionu, njegove predstave su izvođene i na brojnim evropskim scenama ( u Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Nemačkoj, Turskoj, Mađarskoj, Poljskoj…), a poznat je upravo po spektakularnim inscenacijama velikih klasičnih dela.
Za Danas Projkovski govori o Petrovićevom delu kao o beskonačnoj simfoniji, nama i našem svetu ukalupljenom u društvene konvencije, sistem, zatvore koje smo sami podigli iz kojih ne vidimo stvari koje čine suštinu života, položaju Roma pola veka posle filma koji je skrenuo pažnju svetske javnosti na „nepodnošljivu lakoću postojanja“ ovog marginalizovanog naroda…
Šta su bili vaši razlozi za „Skupljače perja“, zbog čega smatrate važnim da danas žive na sceni?
– Radeći brojne predstave poslednjih godina, osetio sam da treba malo više da se bavim temama koje govore o čoveku i njegovoj ličnij sudbini. Pitanjima šta znači biti slobodan čovek izvan zadatih političkih i društvenih okolnosti, ili uprkos njima, i živeti svoj život ili se boriti za njega.
Dok smo tražili dela koja bi na pravi način odgovorila na ova pitanja nekako smo lutali, šetali, i odjednom su se pojavili „Skupljači perja“ koji su velika tema i velika priča o ljudskoj slobodi, a poslednjih godina nisu obrađivani u pozorištu.
– S druge strane, ta tema je svima nama vrlo bliska, i kako je govorio sam Saša Petrović, da bi ispričao priču o nama, ne samo o Romima, on je zbog tadašnjeg sistema stavio u kontekst jedne romske zajednice. Mislim da su „Skupljači perja“ vrhunska poetska priča o malom čoveku koji ima velike snove.
Mali čovek koji se bori da pronađe definiciju šta je ljubav, šta je smisao života, šta je Bog… Ali kad kažem mali čovek, zapravo mislim na onog malog čoveka koga mi svako jutro vidimo u ogledalu. U tom smislu, „Skupljači perja“ su jedna beskonačna simfonija na temu slobode, strasti, slavlja i radosti života.
Saša Petrović je govorio da postoje dva trenutka u životu kojih ni jedno živo biće ne može da se seti – trenutak rađanja i trenutak smrti, i da njega muči misao koji je od ova dva trenutka radostan, a koji je žalostan.
– Ljudi nose u sebi prokletstvo Sizifa – uvek kad dođe do neke sreće čovek se vraće na dno, i ponovo, iznova, pokušava da pokrene sebe i svoj život i nađe tu radost. Na toj relaciji smo tražili smisao da, bez obzira koliko smo puta udarali glavom u zid i šta nam se dešavalo, nađemo snagu da krenemo dalje.
Napravili smo jednu predstavu za koju bih rekao da slavi život, da nas podseća da je smisao života u onim malim, lepim trenucima koje zaboravljamo dok planiramo i čekamo da nam se dogode neke velike stvari, kako je govorio Džon Lenon. Petrovićevi i naši Cigani u predstavi su se otrgli od toga, i punim plućima su u potrazi za ljubavlju i životom.
Koliko je porazna činjenica što smo mi danas, više od pola veka posle „Skupljača perja“, mnogo manje i slobodni, i u potrazi za tim suštinskim vrednostima koje čine smisao života?
– Mislim da smo dozvolili da se Balkan pretvori u jednu veliku železničku stanicu na kojoj svi čekamo voz koji će nas odvesti u neki bolji prostor i bolja vremena. Previše smo počeli da se bavimo globalnim temama – kod nas u Makedoniji čim otvorimo novine ili uključimo televizor, prvo pogledamo šta je neko rekao koliko smo se koraka približili prema Evropskoj uniji, a uopšte se ne bavimo čovekom, nama samima.
Junaci naše predstave „Skupljači perja“ su odlučili da neće čekati Godoa, da neće živeti na tom peronu, i da neće čekati nijedan voz, nego će živeti svoje živote. Dejan Dukovski u „Buretu baruta“ ima jednu vrlo tačnu repliku koja definiše ovaj naš prostor i naše mentalno stanje: „Sve što je lepo događa se drugim ljudima, i na drugim mestima“.
Naši „Skupljači perja“ pokušavaju da stvore svoj romski raj, gde onaj koji veruje u čuda, može i da ih ostvari. To je povratak stvarnosti bola i radosti slobode, lepote frenetičnog življenja, autentičnosti života, žudnji i strasti, smrti i erosu, do kojih se uvek stiže usled zatvora pred sopstvenim očima.
„Skupljači perja“ su prvi film na romskom jeziku, brojne uloge odigrali su Romi – naturščici, taj film ima društvenu i kulturnu misiju o kojoj je govorio i Saša Petrović. Ali, Romi su i dalje najmarginalizovanija i najsiromašnija etnička zajednica o kojoj vladaju najveće predrasude. Na koji način su oni danas u nekom romskom raju, dok u zemljama u kojima žive doživljavaju prezrenje ili ih proganjaju nacionalisti svih fela?
– To dno društvene lestvice na kojem se nalaze je činjenica, nažalost, i zato je taj marginalizovani položaj Roma i danas jedna od najaktuelnijih i najvažnijih tema fiilma „Skupljači perja“. Mislim da čovečanstvo ne menja svoju suštinu, menja se samo ambalaža. Mi iste stvari pakujemo u „drugačije“ kutije, a suština ostaje nepromenjena, ili je besmisao našeg postojanja nepromenjen.
Mislim da će ova predstava u svima nama bar malo, ponovo i ponovo, da probudi ta pitanja o ljudskim pravima, o tome da svi živimo pod istim suncem, i da jednog dana svi odlazimo na isti put.
S obzirom na grandiozni uspeh „Skupljača perja“, i na to što se retrospektive filmova Saše Petrovića neprestano organizuju i ovde i u svetu, da li je bio rizik raditi predstavu po ovom delu?
– To je veliki film, i ja sam na prvoj probi rekao glumcima da iz njega treba da uzmemo što više inspiracije, da tu priču razumemo i da je emotivno doživimo najviše moguće, a ne da prepričavamo remek delo koje je Saša Petrović stvorio.
Nije mi prvi put da radim veliku temu, i veliku temu po kojoj je snimljen neki film, i tačno znam da je najbitnije razumeti emociju s kojom je napravljen, a onda čovek mora da krene da traži svoje vertikale i horizontale.
„Skupljalči perja“ su toliko veliki i genijalan film da je zaista besmisleno raditi pozorišnu kopiju, ali je bitno uzeti njegov duh. Mi smo pokušavali da pulsiramo u duhu i ritmu u kojem je Saša Petrović radio, ne samo „Skupljače perja“ nego i svoje dokumentarne i druge igrane filmove,i malo smo se šire bavili njegovim delima. Tako se u našoj predstavi pojavljuju mečka i ringišpil, i neke druge stvari koje je on imao u svojim ostvarenjima.
Poznati ste po drugačijem estetskom izrazu, za vaše režije se kaže da su kao spektakli. I „Skupljače perja“ ste uradili u tom maniru, i to kao mjuzikl iliti muzičku predstavu?
– Ne bih se složio da je to muzička predstava, jer su tu samo tri pesme, mada je muzika stalnio prisutna. Smatrali smo da pozorište mora da nađe odgovor kako će ovaj film da prevede na scenski jezik. Odlučili smo da je muzika taj put koji će nas dovesti do „Skupljača perja“ kao predstave.
Čestitke Marku Saviću za lik Belog Bore
Najteži glumački zadatak u predstavi „Skupljači perja“ ima Marko Savić koji igra glavnog junaka, Belog Boru, ulogu koja je u filmu Saše Petrovića legendarnom jugoslovenskom i albanskom glumcu Bekimu Fehimiuu posle Kana otvorila vrata svetske karijere.
Savićev Beli Bora dobio je i najviše ovacija na premijeri u SNP i zaslužio je sve čestitke, a o svojoj ulozi kaže za Danas:
– Iskreno, od reditelja je krenula ta velika pokretačka energija celom ansamblu, svaka proba je bila i veliko uživanje i dosta rada, toliko smo se družili da smo postali kao jedna porodica. I na premijeri sam igrao s velikim uživanjem, bilo mi je drago da vidim toliko publike.
Ono što mene lično najviše uzbuđuje u liku Belog Bore je sloboda tog čoveka koju ima u filmu, i koju nekako mora da utka u nas da je prebacimo na scenu. Mislim da svako ima pravo da to radi na svoj način, kako on oseća, kao što sam i ja uradio, uz svo uvažavanje velikog Bekima Fehmiua i omaž njemu na sceni.
Ovacije porodici Saše Petrovića
Pored Radmile Čvorić Petrović, sestre legendarnog reditelja koja je zbog premijere „Skupljača perja“ doputovala iz Pariza, u SNP je ovim povodom iz Njujorka stigla njegova sestričina, Jovana Čvorić Gobin, a u publici su bili i članovi njegove porodice iz Beograda.
Na kraju predstave, gledalište Scene „Pera Dobrinović“ koja ima 373 mesta, stajaćim ovacijama pozdravilo je porodicu Saše Petrovića, odajući počast filmskom velikanu.
U publici su bili i Irena Bilić, rediteljka i direktorka Festivala autorskog, dokumentarnog i eksperimentalnog filma „Evropa oko Evrope“ iz Pariza, a iz Londona je doputovao Vlastimir Sudar, reditelj, teoretičar i estetičar filma, autor knjige “Portret umjetnika kao političkog disidenta – Život i djelo Aleksandra Petrovića”.
Podsećajući da su „Skupljači perja“ film koji je svojevremeno prikazan u više od stotinu zemalja, da je samo u Parizu imao 200 hiljada prodatih ulaznica i da je još dugo bio najgledaniji u bivšoj Jugoslaviji, Sudar je izjavio za Danas:
– Kao neko ko je dugo godina posvetio radu na filmovima Saše Petrovića, a pogotovu su tu „Skupljači perja“ interesantni zato što su publici bili najdraži, moram da kažem da sam veoma srećan i zadovoljan da se taj tekst ponovo oživljava.
Mislim da je bilo puno govora o tome, da na kraju krajeva taj scenario „Skupljača perja“ nije dovoljno cenjen, baš zato što je film tako dobro upamćen.
– Profesor Nikola Milošević je prvi, sa te književne strane, govorio o scenariju kao scenariju, jer se tu radi o jednom vrlo uspešnom tekstu. Oživljavati taj tekst mislim da je jako dobra ideja, i da to daje jednu mogućnost da vidimo kako on živi posle više od pola veka – kaže Sudar.
– Ja sam pre svega zadovoljan što su se Srpsko narodno pozorište i reditelj Dejan Projkovski prihvatili tog izazova, baš zato jer je ovaj film toliko poznat. S druge strane, jedan aspekt scenarija Saše Petrovića je zbog marginalne pozicije Roma tragično ostao aktuela, i možda baš zbog toga ovaj tekst treba oživeti i igrati danas.
Mimo tog aspekta postoje i druge stvari koje su i dalje jako interesantne i relevantne, i koje su od velikog interesa svakako. Moram da priznam da sam gledao u publiku tokom predstave i da sam se pitao koliko je ljudi u ovoj sali videlo film „Skupljači perja“, jer je bilo mnogo mlade publike za koju verujem da će upravo preko predstave ponovo otkriti ovaj film – istakao je Vlastimir Sudar.
Autorska ekipa
U autorskoj ekipi „Skupljača perja“ su i dramaturg Sašo Dimoski, koji je uradio adaptaciju teksta, a antologijske likove Saše Petrovića, pored Marka Savića u ulozi Belog Bore, na sceni SNP oživeli su Marta Bereš (Lenče), Bojana Milanović (Tisa), Milan Kovačević (Mirta), Aleksandar Gajin (Otac Paja), Mirjana Gardinovački (Igumanija).
U brojnoj glumačkoj ekipi su i Jovana Balašević, Aleksandra Pleskonjić, Gordana Kamenarović, Peđa Marjanović, Mia Simonović, Aljoša Đidić, Vukašin Ranđelović, Marko Savković, Dimitrije Aranđelović, Miroslav Fabri, Dušan Jakišić, Ivana Pančić Dobrodolac, Katarina Bradonjić, Simonida Mandić, Aleksandar Sarapa, Anđela Pećinar, Mihajlo Matić, Ivana Krstić, Jovan Živanović.
Borinu decu igraju Damjan Mandić, Simon Petković, Iskra Šimon.
U pozorišnoj verziji „Skupljača perja“ okupljeni su i brojni muzičari (Beli Oli i Skupljači perja Orkestra): Petar Najdovski (truba), Bogdan Ranković (klarinet i frule), Nikola Vučković (violina), Rajan Bolozan (truba), Larisa Kopić (violina), Miodrag Spasić (harmonika), Nikola Petaković (tambure).
Autorske tekstove songova napisao je Sašo Dimoski, muziku je komponovao Oliver Josifovski, radijsku verziju kompozicije „Ne ostavljaj sve ove godine izvodi“ Alen Ademović.
Slikarske i vajarske radove uradili su Marko Milović, Mladen Stojanović, Ivan Kiš, Nada Danilovac i Aleksandar Kovačević, scenograf je Valentin Svetozarev, kostime potpisuje Ivana Ristić, a koreografiju Andreja Kulešević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
