INTERVJU Denis Murić: U „Vremenu smrti“ najviše me provocira tema odlaska mladih u rat

– Hoće li to biti intervju samo sa mnom? – pita na kraju telefonskog razgovora, kao da mu je neprijatno da bude glavni junak teksta.

Ispred kamera mu je očito lakše, a i ta vrsta skromnosti i nenametljivosti, iako za sebe kaže da ume da bude i drčan, čine njegovu glumu autentičnom, drugačijom, a možda u nekim momentima u njoj primetite eho glumačke kreacije Slavka Štimca, koji je kao i Murić, na neki način, više na nagovor drugih koji su ga primetili, nego iz sopstvene namere, ušao u svet filma.

Na snimanju serije „Vreme smrti“, po sunčanom ali ledenom danu, Denis Murić stiže na razgovor s novinarima u uniformi i, za razliku od većine vojnika, u opancima. Predusetljiv je prema takozvanoj sedmoj sili i pronalazi toplije mesto za razgovor – šator. Dok se smešta stresa se, kao da odbacuje slojeve nakupljene hladnoće.

– Pročitao sam naravno knjigu, od druge se pojavljuje moj lik. Sve je preneto iz knjige, tako da je moglo da se radi i samo iz scenarija, ali knjiga je, uf, baš jaka – kaže Denis.
Dok govori, u ruci mu je cigareta, nokti puni zemlje, telo pognuto.

– Nisam uopšte toliko znao o Prvom svetskom ratu, posebno o tome kako je sve počelo, kako su pre toga slate razne depeše. Bukvalno, sve vreme dok sam čitao imao sam osećaj kao i da mi idemo u rat zajedno sa njima. Zaljubio sam se na samo čitanje teksta, i u svoj lik naravno – Aleksu Dačića – kaže Denis.
„Pa, kakav je ?“

– Aleksa potiče iz siromašnog sloja društva. Njegovi roditelji su bili sluge kod Katića i iz toga ide najviše njegov odnos prema svetu. Kad počne rat, taj odnos se menja. Tad svi postaju isti, nema više klasnih podela, nego svi idemo u boj. Aleksa i krade i možda se može tretirati pretečom ratnog profiterstva, mada to njegovo ponašanje dolazi iz očajanja, osećaja da dugo nije imao ništa. Svestan je odakle dolazi ta njegova potreba više nego što je to njegova strategija da se obogati – objašnjava Denis. Upitan imaju li išta zajedničko uzvraća:
– Ne znam da li imamo nešto zajedničko. Moram prvo sebe mnogo više da upoznam da bih na to pitanje odgovorio. Eventualno, možda su nam zajednička naprasitost, neka sirovost i drčnost, kratak fitilj. To su neke sličnosti. – konstatuje.

O tome koja razmišljanja u njemu provocira tematika serije „Vreme smrti“ kaže najviše to što mladi odlaze u rat.

– Razmišljam najviše o tome. To su đaci, deca koja su pratktično poslata u rat. To mi je bio najjači i najjeziviji utisak. To se dešava i danas. Dok snimamo seriju imam jak osećaj koliko je to sve bilo teško, hladno, koliko nadljudskog napora je uloženo u odbranu otadžbine. Takođe, i to što smo mi ratovali jer smo se branili, što smo bili jedan mali narod koji je u tom trenutku bio ostavljen na cedilu, a koji se dostojantveno borio.

Upitan kako podnosi hladnoću na snimanju kaže da mu ne pada teško ako se ne računaju stopala.

– Nije mi hladno zato što smo konstantno u pokretu a i razvili smo razne tehnike zagrevanja. Naravno, ja sam u opancima zbog lika koji igram i to je najveća teškoća koju imam na snimanju ali se borim sa tim. U opancima na minus pet – tanko…

Na pitanje o saradnji s rediteljem Ivanom Živkovićem i tome koliko su njemu kao glumcu važne rediteljska uputstva odgovara:

– Ja bez reditelja jako malo znam i utoliko mi mnogo znače njegove direkcije. Žile to stvarno mnogo dobro radi i dobro nas vodi kroz projekat. Znamo mnogo toga i mi sami ali je ta razmena na snimanju ključna i bez njega imam utisak da ne bih znao kako da radim, kako sebe da vodim kroz sve to. Nemam još dovoljno sigurnosti u sebe da bih mogao bez reditelja, a mislim i da ne treba jer smatram da je upravo poenta u tome, u zajedničkom kreiranju likova, u razmeni. Uz to sami likovi su odlično napisani da je iz čitanja jasno kako se to igra i šta se igra samo su potrebne rediteljske direkcije. Imamo sad to dovikivanje iz rova sa Nemcima, to jedva čekam, to je sledeća scena – kaže s osmehom nestrpljivog deteta.

Foto: Aleksandra Ćuk

Dodaje da iako je igrao u „Tomi“, koji je neka vrsta epohe, ovaj projekat mu je drugačiji od svih koje do sada radio.

– Zato što je terensko snimanje i stvarno smo sve vreme u tome, u ovom tekstu i živimo ga na neki način ovde na snimanju. Sve te teškoće koji su imali likovi koje igramo i mi osetimo u nekoj meri. To je važno, jer okolnosti su bile toliko teške da se preživi a kamoli da se i ratuje – smatra Denis.

Kaže da nije siguran da li mu više leže uloge koje se tiču savremene tematike ili neke iz epoha i da je bitno da su različite, ali je saglasan sa tim da i u „Ničijem detetu“ i „Zlatnom dečku“ igra likove koje imaju težak put.

– Volim različite uloge. Ne znam koje mi više leže. Svaka je za mene izazov i neki novi početak. Tako i radim, držim se teksta i trudim se da se ne ponavljam – zaključuje Denis Murić u razgovoru koji je vođen u Lipovačkoj šumi.

Mesec dana kasnije, preko telefona, o ulozi u filmu „Indigo kristal“, s fonom gradskog žamora u pozadini, zvuči drugačije, brže. Kaže da ga raduje što je film uspeo i što ima istinski osećaj da se ljudima dopada. O svom liku Zizija kaže:

– Igram mladog talentovanog bistrog momka koji zbog okruženja u kome stasava, način da zaradi pronalazi u kriminalu i nelegalnim poslovima. Tema mi je bliska jer govori o marginalizovanim ljudima u našem društvu koje znamo, odnosno, ukoliko ih ne poznajemo umemo da ih prepoznamo.

Prema Denisovim rečima, film je namenjen i mladima i starijima.

– Mladima da bi se potrudili da pronađu put za svoj talenat. Taj put ne mora da bude neka najlakša varijanta da bi se došlo do novca. Starijima je takođe namenjen ovaj film jer mislim da će na osnovu onoga što su videli shvatiti ko su ta njihova deca i pretpostavljam da će moći bolje da ih razumeju –

Omiljena replika u filmu mu je “Pa, nećeš samo babe da šišaš, kućo”, a učešće članova benda Crni Cerak u ovoj socijalnoj drami za koji je i ranije govorio da ga voli je, kako kaže, potpuno prirodna stvar.

– Crni Cerak je organski povezan s ovim filmom. To je nešto što je i trebalo prirodno da se desi, a oni su to i pokazali jer su se uklopili odlično i u ekipu i u kadrovima gde su bili veoma neposredni – ocenjuje Murić.
Upitan da li je ga je neka od dosad odigranih uloga, počev od „Ničijeg deteta“ pa nadalje intimno izmenila odgovara da je to glavna uloga u filmu „Zlatni dečko“.

– Najviše me je izmenila uloga „Zlatni dečko“ jer sam tu napravio najveći iskorak za sebe. Možda to ljudi i ne primećuju ali ja nisam ni sličan čoveku kojeg sam tamo igrao. Možda tako delujem ali to je samo prvi utisak. U dubini sebe se jako razlikujem od tog lika koga igram tamo i bilo mi je zapravo jako teško da uđem u ceo taj svet – zaključuje Denis Murić.

Pohvale

– Imam stvarno osećaj da se film ljudima dopao i to je ono što mi najviše znači – kad je film uspeo. A, naravno, i sve pohvale upućene lično meni mi puno znače – kazao je Denis Murić povodom dobre gledanosti filma „Indigo Kristal“ u prvoj nedelji prikazivanja. Što se tiče serije „Vreme smrti“ pohvalno se izrazio o atmosferi na snimanju, dodajući da to zvuči kao „klasika“ ali da je prema njegovoj oceni ovde odnos produkcije prema glumcima zasnovan na poštovanju. – Mislim da je i sa naše strane tako i da zajednički radimo i dajemo sve od sebe – istakao je Denis.