INTERVJU Đanriko Karofiljo, italijanski visokotiražni pisac „krimića“, gost Italijanskog instituta za kulturu na 67. Beogradskom sajmu knjiga: Zlo postoji u svakom od nas

On je u subotu takoreći otvorio strana gostovanja na 67. Beogradskom sajmu knjga, kao gost Italijanskog instututa za kulturu u Beogradu u književnom razgovoru sa direktorom Instituta Robertom Činkotom i susretu sa čitaocima.

Iako ga italijanski književni kritičari smatraju tvorcem novom krimi žanra – “pravnog trilera”, Đanriko Karofiljo protivi se “etiketiranju knjiga”, uveren da “to služi da se dublje i suštinski ne razmišlja o stvarima”.

On kaže da je “čitanje kreativno koliko i pisanje” i da je “važnije ono što nije napisano, a podstiče maštu čitaoca”.

Priznaje da u svakom od književnih likova ima i nečeg autobiografskog, ali odriče svaku sličnost sa junakom jednog od njegovih krimi serijala, advokatom odbrane Gvidom Gvarijerem.

U razgovorima o svojim knjigama izbegava svako dikretno pozivanje na iskustva nekadašnjeg rada u borbi protiv organizovanog kriminala.

Šta Vas je navelo da pravosuđe zamenite sa pisanjem i da li je na tu odluku uticala i porodična tradicija, Vaša majka i brat, takođe pišu?

– Nisam siguran koliko je „vazduh“ u mojoj kući uticao na tu odluku. Počeo sam da pišem još dok sam radio kao tužilac u Tužilaštvu. Radio sam kao tužilac i pisao istovremeno. Međuim, ja sam još kao dete želeo da postam pisac. Nisam sanjao o tome da budem tužilac.

U Srbiji je sve češća pojava da se ljudi iz pravosuđa oprobavaju u književnosti, da li takav fenomen postoji i u Italiji?

– Nije pitanje koliko ljudi piše, pitanje je koliko kvalitetno pišu. Mnogi probaju da to rade, pa ne uspevaju. Naravno, ne govorim srpskim piscima, nisam upoznat sa njihovim stvaralaštvom.

Vi ste pravosuđe uveli u fikciju, da li je to „bezbolnija“ i manje opasna varijanta od onog što recimo radi Roberno Savijano čija je književna dokumentaristika nastala iz istraživačkog novinarstva?

– Ja nemam prave protagonoste iz svog sudskog života i Tužilaštava. Tačno je da su moji likovi adovokat odbrane, maršal karabinejra, žena bivši tužilac, ali zapravo ja tu istinu prenosim kroz fikciju, što se razlikuje od dokumentarnog pisanja. Oni pišu o realnosti. To su dva različita „sporta“.

Kako su nastali Vaši likovi, posebno u serijalima, iako kažete da „inspiraciju tražite posmatrajući svet širom otvorenih očiju“?

– Da, kad se govori o generalnoj inspiraciji za likove, treba gledati širom otvorenih očiju – mi zapravo tražimo jedno, a na kraju dobijmo nešto drugo gledajući oko sebe. Ja se ne bavim planiranjem, meni se rodi ideja o liku, počinjem da ga stvaram, a onda mi se rodi ideja o situacijama i ideja o kraju tog romana. Iz toga idem malo po malo napred.

Da li Vam je bliže pisanje onog što neki zovu „pravnim trilerima“ ili romana poput „Tri sata ujutru“ u kome se bavite odnosom oca i sina?

– Ako govorite i pišete iskreno, onda je to šta god da pišete, teško. Ako ja za strukturu uzmem istražavanje ili pravne stvari za to već imam šemu i možda bi mi to bilo lako, ali ako se iskreno pozabavim likom i pisanjem, to je ipak teško.

O čemu trenutno pišete?

– Samo što sam završio sa pisanjem eseja koji ima malo provokativan naslov: „Pohvala neznanju i greškama“. Sa tim naslovom samo provociram, zato što su greške koje se ne priznaju i arogancija neznanja strašni. Ali, greške iz kojih neko nešto nauči i neznanje koje nekog podstakne na učenje – to je ono što čini ovaj svet. Ta knjiga je pohvala ljudskoj inteligenciji.

Prevod sa italijanskog: Radmila Pavlović

Iznenađenje

– Prijatno sam iznenađen koliko su ovde moje knjige čitane. Nisam očekivao ovako lep, veliki i posećen sajam, sa ljudima koji mi zaista dopadaju – kaže Đanriko Karofiljo, za čiji se potpis na štandovima njegovih srpskih izdavača – beogradskog Clia i banjalučkog Imprimatura čekalo u redovima. Clio je 2020, u prevodu Ane Marković, objavio Karofiljov roman „Tri sata jutru“, a Imprimatur pet knjiga: „Nesvjesni svedok“, „Razumne sumnje“, „Penelopina disciplina“, „Mjera vremena“, „Privremena savršenstva“, koje su preveli sa italijanskog jezika Boris Maksimović i Amila Omanović.

Borac pritiv mafije

Rodom iz Barija Đanriko Karofiljo (1961) iza sebe ima dugogodišnju karijeru tužioca specijalizovanog za istrage organizovanog kriminala, bio je konsultant parlamentarne komisije za borbu protiv mafije, a od 2008. do 2013. senator ispred Demokratske stranke. Od 2022. je vanredni profesor Univerziteta u Bolonji – kampusu u Raveni, na seminaru „Osnove pravnog jezika i pisanja“. Njegove višestruko nagrađivane knjige prevedene su na tridesetak jezika i prodate u više od sedam miliona primeraka. Piše romane, kratke priče, eseje, scenarija za TV i filmske adapcije svojih romana.

Sajamski program Italijanskog kulturnog centra

Posle gostovanja Đanrika Karofilja i sinoćnjeg predstavljanja knjige „Veća Evropa: Proširenje Evropske unije od zapadnog Balkana do Ukrajine“ na 67. Beogradskom sajmu knjiga, Italijanski kulturni centar najavio je za danas na svom štandu u Hali 4 predstavljenje novog izdanja „Italijansko-srpskog tehničkog rečnika“ Slavice Slatinac.

Narednih sajamskih dana na istom mestu planirana su predstavljanja knjiga: „Korektorka. Tajni urednik Alesandra Manzonija”, u prisustvu autorke Emanuele Fontane (22.10), „U meni beskraj“ Maje Danilović (23.10).

Promocija tri knjige u izdanju FILUM-a Univerziteta u Kragujevcu: “Italijanski jezik oglašavanja“, „Rim u romanu Kod Hiperborejaca Miloša Crnjanskog“ i „Referencijalnost i upotreba člana u italijanskom jeziku i njegovi srpski ekvivalenti“ Bojane Radenković Šošić, Danijele Janjić i Tijane Kukić, najavljena je za 24. oktobar, dok će se u petak predstaviti ilustrator i strip-crtač Danijele Statela sa stripovima izdavačke kuće „Serđo Boneli“.

U subotu, 26. oktobra, biće reči o srpskim izdanjima knjiga „Snežana u dvadesetom veku“ i „Odiseja iz ugla Penelope, Kirke, Kalipso i drugih“ Marilu Olive, koje su objavili Kamelia i Urban Reads.