INTERVJU Igor Vins: Uzima se zdravo za gotovo to što umetnik na sceni daje sve od sebe

Igor Vins je neko ko sebe ne određuje žanrovskom pripadnošću, već osećajem ljubavi koji dolazi od muzike i kroz muziku se prenosi dalje među ljudima.

U toku ove godine, pažnju je privukao novim, zanimljivim singlovima, ali i učešćem na Pesmu za Evrovizije.

Ovog petka očekuje ga jedan nesvakidašnji koncert, kada će zajedno sa Big Bendom RTS-a nastupiti u beogradskom Domu omladine i kada ćemo imati prilike da njegove pesme čujemo u drugom aranžmanu.

Kakav je osećaj pred koncert sa Big Bendom RTS-a?

– Zaista ne znam koje reči da upotrebim. Ovo je nešto najlepše što sam do sada doživeo. Od prve probe koju smo imali, toliko sam ushićen, ispunjen. Znate ono kada muzika poptuno preuzme kontrolu i pretvori sve u magiju, e upravo tako.

Šta je ono što tebe pokreće i motiviše i kakvu ulogu ima muzika u svemu tome?

– Mene pokreće ljubav, komunikacija sa ljudima, lepota, šarm, kreativnost, humor, sloboda… Kada se iz mene rađa nova muzika, to znači da sam izuzetno ispunjen nečim od navedenog. Muzika je moj odgovor na sreću koju osećam.

Da li se pojavila neka nova publika koja je preslušavala tvoju muziku nakon nastupa za Pesmi za Evroviziju?

– Da, sigurno. Danas je veoma teško dopreti do publike, pridobiti nečiju pažnju. A kada se to uspe, to je velika stvar. A izbor za Pesmu Evrovizije je platforma koja pomaže baš u tome.

Odakle vučeš inspiraciju za pesme?

– Ja sam u stanju da stvaram samo onda kada sam izuzetno dobro raspoložen, odnosno gotovo euforičan. A do takvog stanja me dovode upravo ono što sam naveo u prethodnom odgovoru – ljubav, sloboda, komunikacija sa ljudima, lepota…

Ko je od muzičkih velikana sa kojima si sarađivao najskromniji i najotvoreniji?

– Kezaja Džons me stvarno dirnuo nekim svojim gestovima, divno je kada tako veliki umetnik bude takav brat. Mada je i saradnja sa Lenijem Kravicom ovog leta na snimanju u Parizu, razbila mnoge predrasude. Tolika neposrednost u studiju, bio sam stvarno iznenađen.

Da li postoji neki žanr muzike u koji do sada nisi zaplovio, a voleo bi?

– U koji do sada nisam zaplovio (smeh). Obožavam brazilsku muziku, kad god imam priliku ne propuštam da čujem uživo brazilske svirke, to je ono što me najviše nosi u poslednje vreme.

Da li je isti osećaj kada nastupaš u svetu i pred domaćom publikom?

– Osetio sam značajnu razliku kada nastupam u Francuskoj u odnosu na nastupe ovde. Tamo se ljudi nimalo ne ustručavaju da posle koncerta priđu i iskažu oduševljenje, utisak, zahvalnost. Čak i na manjim klupskim koncertima je tako. To muzičarima mnogo znači, svaki osmeh koji razmenimo u komunikaciji veoma utiče na naše raspoloženje, obostrano. Naši ljudi su zatvoreniji u tom aspektu. Teže se ostvaruje taj prvi kontakt, možda površan, ali i te kako važan. Rekao bih da se uzima zdravo za gotovo to što umetnik na sceni daje sve od sebe.

Zašto ljudi nikako ne bi smeli da propuste ovaj koncert?

– Prenećemo toliko lepote na publiku, mislim da je nemoguće da vas ta lepota ne obuzme. Biće zaista neponovljivo. Pored velike ljubavi i truda uloženog u pripremu, ovaj koncert nikako ne treba propustiti jer je to jedan jedini datum, dakle stvarno unikatan koncert, neće biti naknadne prilike, zaista je ekskluzivno.

Šta čitaš, gledaš i slušaš ovih dana?

– U poslednje vreme nemam taj mir koji je potreban kako bih se prepustio nekoj knjizi. Dosta toga sam stvarao, snimao, a i putovao sam prilično ove godine. Filmove kao ni serije inače ne gledam. Vreme koje bi neko iskoristio za gledanje filma, ja uvek iskoristim za direktan, neposredan kontakt sa ljudima, razgovor, koncert… Kubanska muzika je već duže vreme najdominantnija u mojim zvučnicima.