Ivan Blagojević: Foto Z. MiladinovićTe 1994, kada sam pripremao prvi Nišvil, nasmejao sam se na izjavu Miše Blama da su „džezeri najveći mazohisti“.
Prvih deset godina festivala za mene su bile čist hedonizam. Finansirao sam ga, nalazio izvođače, lično vodio program, i sve je bilo veliko zadovoljstvo. Kako je festival rastao, organizacija bivala sve komplikovanija, finansijski i drugi problemi sve brojniji, a država uvek bez dovoljno sluha za muzičke festivale i kulturu, prestao sam da se smejem. I sve naredne godine mogu opisati kao ’čist mazohizam‘“, kaže za Danas Ivan Blagojević, direktor Nišvila i osnivač festivala.
Blagojević kaže da Nišvil sada želi da zaokruži tu davno započetu misiju i da je to pre svega „dug organizatora prema sebi samima“. Podseća da je festival ove godine uspeo da ubeleži tri značajna jubileja- 30 godina postojanja, 30 godina od osnivanja Nišvil radija i 15 godina volonterizma.
„Ovo što smo do sada uradili, uprkos brojnim izazovima i preprekama, apsolutni je podvig. Nišvil je uspeo da brendira Niš i Srbiju, i to na njenom jugu, gde truba svira drugačije zvuke. Muzičari žele da nastupaju na Nišvilu, iznova i iznova. Postigli smo da na festivalu ima sve više stranaca. Uspeli smo da utičemo na muzički ukus publike. Ponudili smo bitno različite note i životne modele od onih koji nam nude nekakve ’elite’, što je pojam koji se danas poprilično ofucao. Zbog toga je ove godine jedan od naših reklamnih slogana ’Budite deo drugačije elite‘“, kaže on.
On još kaže da je Nišvil, kao umetnički festival, postigao da bude i profitabilan za zajednicu. Postao je ozbiljan segment ozbiljne privredne grane- kreativne industrije. Značajno puni budžet grada Niša i Republike, a svako festivalsko izdanje im vrati oko 300 miliona dinara, kaže.
„Ove godine Grad Niš je za festival izdvojio 40 miliona dinara, Ministarstvo kulture pet, Ministarstvo turizma tri miliona, a ostala sredstva su od sponzora i iz sopstvenih prihoda. Dok rastu cene izvođača, zakupa tehnike i hotela, sponzori izdvajaju sve manje ili odustaju. Mi i dalje insistiramo da najveći deo programa bude besplatan, kako bi doprineli podizanju muzičkog ukusa građana, što je jedna od naših najvažnijih misija. Ali, sve je teže“, kaže Blagojević.
Prema njegovim rečima, festival ovakvog profila i sadržaja treba da košta dva miliona evra- milion za izvođače i milion za tehniku. Ekskluzivni bend koji bi mogao da „dovede region u Niš i Srbiju“ košta 300 hiljada evra, a trebalo bi da ih bude dva, na otvaranju i zatvaranju. Nišvil je daleko od takvog scenarija, a njegov gornji limit po bendu je 100 hiljada evra.
„Nakon ovog festivalskog izdanja, kad sve saberemo- a ako se od toga budemo oduzeli- predložićemo za sledeće godine novi koncept sa prepolovljenim programom. Možda razmislimo i o vraćanju Nišvila na Letnu pozornicu u Tvrđavi, što bi nam značajno smanjilo troškove. Na pozornici bi se svirao isključivo džez. Tako bismo zadovoljili muzičke čistunce, koji stalno imaju primedbe na sadašnji koncept, koji podrazumeva miks džeza i drugih muzičkih stilova“, kaže on.
Naš sagovornik dodaje da je ove godine komisija Ministarstva kulture Nišvil „ocenila kao najbolji muzički festival“, i oni su joj na tome zahvalni. Ali, nezadovoljni su što moraju da apliciraju za budžetska sredstva na konkursima Ministarstva i posle 30 godina dokazivanja.
Podseća da je zbog ovakve situacije prioritet organizatora Nišvila, uz produkcijski deo, i “bitka” za nacionalni status najvećih muzičkih festivala u Srbiji, na osnovu njihovog doprinosa državnoj ekonomiji, turizmu i budžetu.
Grupacija organizatora događaja, čiji je on predsednik, zatražila je prošle godine od Vlade Srbije da se Egzit (Exit), Bir fest (Beer fest), Guča i Nišvil „sagledaju“ u republičkom budžetu i finansiraju direktno, a ne preko konkursa. Prema predlogu Grupacije, trebalo bi formirati Festivalski centar Srbije, koji bi dobijao budžetski novac, pa ga raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam. Od Vlade je zatraženo i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja.
„Uradili smo studiju o ekonomskim efektima ova četiri najveća festivala i prezentovali je na sastanku sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić. Prema toj studiji, oni donose benefit za državu od tri milijarde dinara. U međuvremenu je i Vlada naručila svoju ekonomsku studiju, koju je uradio Ekonomski fakultet iz Beograda, koja je dala približno isti rezultat. Za sada nas niko iz Vlade nije zvao- budžet je prošle godine ranije usvajan, a onda su bili izbori. Očekujemo na jesen sastanak sa njima i odluku da se ova četiri festivala nađu u budžetu za sledeću godinu. Ukoliko u tome ne uspemo, podneću ostavku na mesto predsednika Grupacije“, kaže Blagojević.
On još kaže da je veoma nezadovoljan kako je sagledano muzičko stvaralaštvo. Filmsko stvaralaštvo dobija 30 odsto više sredstava nego muzičko, mada su muzički festivali skuplji i dovode daleko više turista nego filmski.
“Filmski centar Srbije je prošle godine dobio više od tri milijardi dinara iz budžeta za snimanje filmova, kao i za subvencije- povraćaj 25 odsto sredstava koje strani producenti potroše u Srbiji na snimanje filmova. Muzički festivali su dobili znatno manje sredstava, a uz to su kažnjeni plaćanjem tog poreza za strane bendove. Istovremeno, oni doprinose punjenju državnog budžeta približno isto kao snimljeni filmovi, i predstavljaju jedan od ključnih brendova po kojima je Srbija prepoznata u svetu“, kaže.
Prema tradiciji, glavni program Nišvila otvara i zatvara niški bend- na početku svira Nišvil Džem Orkestra (Nišville Jam Orkestra), a na kraju Ejot (Eyot), koji je uspešnu svetsku karijeru započeo pre 15 godina na ovom festivalu. Kuriozitet je da ove, jubilarne godine nastupa i jedan od najboljih bugarskih bendova Akustik veržen (Acoustic Version), koji je svirao i na prvom Nišvilu, u januaru 1995.
„Festival je ove godine nešto više okrenut džezu, tako da glavni muzički program, koji traje od 15. do 18. avgusta, svakog dana ima tri ’jake priče’. Prve večeri bi trebalo pogledati Teo Krokera (Theo Crocker), Bruklin fank esencials (Brooklyn Funk Essentials) i Blek uru (Black Uhuru). Drugog dana hedlajneri su Kamila Džordž (Camilla George), Dženi Mek Person (Jany Mc Pherson) i Arestid Divelopment (Arrested Development). Treće večeri će to biti Akustik veržen, trio fenomenalnih gitarista Grejt gitars (The Great Guitars) i Karen Souza. Poslednje veče će obeležiti Skaters Atoms Det Rimein (Scatter the Atoms That Remain), Konstrakta i Braši Uan String (Brushy One String“, kaže on.
Nišvil je započeo 9. avgusta, pozorišnim i filmskim programom, kao i koncertima ispred džez muzeja u Tvrđavi. Nišvil džez teatar se održava u amfitatru na Nišavskom keju, kod spomenika Šabanu Bajramoviću. „Kako bi potvrdili mišljenje hejtera- da se festival pretvorio u cirkus- imamo pravu cirkusku šatru u kojoj će se igrati predstave“, kaže.
Filmski program trajao je od 9. do 14. avgusta, a održavao se na centralnom Trgu kralja Milana i na Letnjoj pozornici. Omaž džez muzičarima Miši Blamu i Bošku Petroviću upriličen je 13. avgusta. Završno veče filmskog segmenta posvećeno je Bajramoviću, kroz premijeru dokumentarca o njegovom životu „Moje putovanje“, u režiji Željka Mirkovića, a potom kroz muzički nastup Dade Topića i još nekih učesnika omaža Šabanu 2008. godine u Sava centru.
Blagojević dodaje da će ove godine na Nišvilu i on prvi put nastupiti kao učesnik. Na zatvaranju festivala, 18. avgusta, u okviru programa Džez&Buks sešen (Jazz&Books Session), biće organizovano književno veče povodom njegove knjige „Hod po mazohizmu“. Govoriće recenzenti, književnik Dragan Velikić i frontmen grupe Kal Dragan Ristić. Promocija će biti upriličena na kamionu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
