INTERVJU Jazzbois, pred nastup u Beogradu: Samo iskrena muzika može imati istinsku budućnost

Trojac iz Budimpešte je imao već priliku da se predstavi beogradskoj publici prethodne godine. Njihov jedinstven spoj džeza sa instrumentalnim hip hopom osvaja i one koji nisu fanovi ni prvog, a ni drugog žanra. Ovo je muzika koja može da boji vašu svakodnevicu iz pozadine, ali i koju možete da fokusirani i skoncentrisani slušate i upijate. Saundtrek vašeg jutra, dana i večeri. Učenja, posla, druženja. Solo provedenog vremena, ali i provođenja vremena u grupi.

Pre nego momci izađu na binu, u četvrtak 12. oktobra, popričali smo sa njima o njihovom dosadašnjem radu, džezu uopšte, Budimpešti, ali i čega se sve sećaju sa prošle svirke u Beogradu.

Za početak, kako ste i šta ima novo kod vas?

Veoma dobro, hvala, super uzbuđeni  što sviramo sve više i više nastupa u inostranstvu, takođe se pripremamo za naš sledeći LP koji dolazi ubrzo, već za koji minut (smeh)

Ali vi već imate novi album, iz ove godine,  „Higher dimension waiting room“.  Šta nam možete reći o tome?

Ovaj album je bio nenameran i slučajan. Imali smo nekoliko slobodnih dana prošle godine tokom leta, otišli smo ​​u letnjikovac u brdima, blizu Budimpešte, uzeli smo instrumente i minimalnu opremu za snimanje, za svaki slučaj. Takvi, prepuni grickalica ali i haluciogenih pečuraka, završili smo sa snimanjem za cele dve noći, i HDVR je rođen.

Kako bend, koji je pretežno instrumentalan, stvara pesme. Koliko je sve proces improvizacije, koliko dogovora, a koliko ideja od ranije??

Držali smo se formule da snimamo sve u ovom trenutku, potpuno improvizovano, pokušavajući da se hranimo našim trenutnim uticajima, kako muzičkim tako i emotivnim. Uvek je improvizovano, i prvi snimak koji napravimo je uvek nešto novo. Veoma retko imamo pripremljenu temu, ali postoji naknadni proces montaže, koji je uglavnom produkcioni deo, i tad se u studiju „peglaju“ određene sekvence. Međutim, ima mnogo pesama koje su ostavljene baš onako kako su snimljene na originalnoj sesiji.

Vaši prethodni albumi se zovu „Jazzbois Goes Blunt“, prvi i drugi deo. Zašto ovaj deo nije sada treći?

Smatrali smo da je ovo ipak posebna tema iz nekog razloga. U skladu sa stvarima i konceptom koji smo prethodno pomenuli. Malo više eksperimentisanja, ali kao bend sviramo sve više i više, i mislim da se i naša muzika razvija sa nama. Možda se i naslovi naših albuma takođe sa tim razvijaju.

Na raznim mestima u štampi vas upoređuju sa bendom Badbadnotgood. Koliko vam je to prijatno, a koliko može da smeta bendu koji gradi svoju karijeru i želi da učvrsti svoje ime?

Laska to poređenje naravno, ali naš zvuk je samo naš zvuk, kao i šta i kako sviramo, to je samo naša stvar. Tako da ne brinemo previše o tome dokle god radimo i guramo svoju stvar.

Svirate na Changeover festivalu u Beogradu, koji je showcase festival. Kakve festivale volite i da li mislite da festivali danas pomažu svetskoj muzičkoj sceni?

Definitivno su festivali važna platforma za ljude, da budu na mestu gde se toliko toga muzički dešava, da dožive i da otkriju novu muziku. Mi lično volimo više hipijevske festivale, orijentisane na muziku i prirodu, a ne one mejnstrim masivne, ali svako je za sebe. Obe vrste mogu biti neverovatno iskustvo.

Šta učite o svetu na svojim turnejama? Šta o gradovima koje posećujete, a šta o sebi samima u susretu sa novim kulturama?

Trudimo se da upijemo što više možemo. Nažalost ne ostajemo predugo kad negde sviramo, ali najvažnije je upoznati ljude. Trudimo se da posle svake svirke provedemo vreme,  da razgovaramo sa svim tim „glavama“ koji dolaze da nas vide, kao i kakva je njihova priča. Uvek ima toliko toga da se nauči i doživi. Sve su to veoma važni uticaji za nas lično i daju nam energije da idemo dalje i da se muzika nastavi. Ljubav koju doživljavamo i što smo bliži stvarima koje izgledaju, daje nam mnogo muzičkog i duhovnog goriva.

Kakva je Mađarska za džez, što se tiče same publike ali i scene?

U Mađarskoj se ljudi danas „lože“ na fusion i moderan džez. Lepo je videti mlade ljude koji izlaze na instrumentalne svirke, cene ovu vrstu muzike. Takođe imamo veoma jaku džipsi džez i konvencionalnu džez scenu i kulturu, dešava se mnogo džemovanja, skoro svake nedelje, tako da smo definitivno dobro tlo za nove stvari. Uzbudljiva vremena sigurno.

Džez može biti zastrašujuća reč za mlade ljude. Kako ih ubediti da se prepuste i prihvate taj zvuk?

Džez, ali muzika uopšte, za nas rezonuje sa današnjim vremenom i sadašnjošću, i muzički i emotivno. Ako je muzika iskrena i samodefinisana, ako uzima i iz prošlosti i sadašnjosti, onda može imati istinsku budućnost. Nove stvari, nove mešavine su uzbudljive i mislim da one zaista dobro rezonuju sa novijom publikom koja ne sluša samo džez…baš kao mi.

Budimpešta je jedan od mojih omiljenih gradova na svetu. Šta imate da preporučite od svog grada, neka mesta koja još uvek nisu otkrivena?

Molim vas, idite u MANYI na strani Bude, velike preporuke za džem sešne koji se tamo održavaju svakog ponedeljka na nedeljnoj bazi. Takođe imamo priliku da se tamo pojavljujemo i da se „igramo“ tamo iz nedelje u nedelju, sa mnogim lokalnim talentovanim muzičarima. Svaki put je stvarno posebno!

Svirali ste prošle godine u Beogradu, po čemu se sećate sa te svirke? Da li ste uspeli da vidite nešto u gradu,  da li vam se desilo nešto interesantno što pamtite?

Svirali smo u Elektropioniru, bilo je sjajno, ali zahvaljujući našem veoma gostoljubivom domaćinu i lokalnom promoteru, noć je zamagljena od nebrojenih količina čašica votke. Završili smo na nekoj privatnoj zabavi u industrijskoj zoni u blizini, koja apsolutno oduzima dah, iako se ne sećam gde smo zapravo bili. Možda ovaj drugi put nešto zapamtimo (smeh).