INTERVJU Hoze Džejms (José James): Mogao sam biti ubijen u Americi u svakom trenutku, to je realnost kada si crnac u 2024. godini

Beogradskoj publici prirediće dve koncertne večeri 17. i 18. oktobra, gde će predstaviti svoje 12. studijsko izdanje “1978”.

Hoze Džejms kombinuje džez, soul, neo soul, drum’n’bass i spoken word u svoj jedinstveni brend vokalnog džeza. On vešto zamagljuje linije između tradicionalnog i savremenog džeza, hip-hopa, soula, funka, popa i roka. Dok navodi svoje glavne uticaje kao što su Koltrejn, Marvin Gej i Bili Holidej, u živim nastupima podseća na ikone džez-soula iz sedamdesetih godina, istovremeno zadržavajući svoj autentičan stil.

Dobitnik je i Edisonove nagrade i Grand Prix nagrade L’Académie du Jazz. Sarađivao je sa mnogim poznatim umetnicima kao što su Flying Lotus, Robert Glasper, Lalah Hathaway, Ledisi, Aloe Blacc i Jason Moran.

Sve ovo, ali i novi album, bili su dovoljan razlog da popričamo sa ovim sjajnim umetnikom.

Kako ste gospodine Džejms, šta radite ovih dana?

Odlično sam, jako sam uzbuđen što idem na turneju ove jeseni. Vežbam glas i odmaram kako bih mogao da pružim najbolji nastup svojoj publici.

Upravo sam završio sa snimanjem svog najnovijeg albuma: “1978: Revenge of The Dragon“ koji će izaći u aprilu 2025. Takođe sam napisao i glumio u kratkometražnom kung fu filmu koji sam napravio oko albuma. Takođe pišem knjigu već nekoliko godina pod imenom „The Future of Jazz Singing“, koja sadrži moju filozofiju i iskustvo u pevanju džeza, kao i intervjue sa neverovatnim izvođačima poput Samare Džoj, Dajen Rivs i Kurta Elinga.

Čega se sećate sa prethodnih nastupa u Srbiji?

Sećam se svog prvog nastupa u Srbiji pre nekoliko godina – mislim da je publika bila vrlo energična, pevali su zajedno sa mnom i stvarno su osećali moju muziku, kao da smo razmenili neke posebne emocije. Dopada mi se što cene džez i soul, pa se trudim da uzvratim ljubavlju. Radujem se povratku u Srbiju, verujem da će me to mesto iznova inspirisati.

Najnoviji album se zove 1978. Zašto je ta godina važna za svet osim što je to godina vašeg rođenja?

Rođen sam 1978. godine, tako da je ovo polu-autobiografski album. Vrlo sam inspirisan umetnicima poput Majkla Džeksona, Marvina Geja, Prinsa i Stivija Vondera koji su napravili neverovatne albume u tom periodu. To je bila poslednja velika era bendova raznih žanrova i prosto obožavam taj vajb, prosto sam fasciniran tom erom jer se mnogo stvari preplitalo.

Mislim da je to fascinantan period u Americi. Bilo je interesantno politički, bilo je zanimljivo kulturno i naravno, muzički. Disko je dolazio do vrhunca, završavao se i spremao se da se transformiše u R’n’B. U Bronksu ste imali neverovatne fank muzičare koji su stvarali fantastičan zvuk, imali ste ceo pokret – New Wave New Yorka. Krenuo je i pank. Imali ste rege na globalnoj sceni, a zatim kantautore koji su tu već neko vreme, poput Pola Sajmona ili Bilija Džoela.

Onda ste imali džez momke, poput Kvinsija Džonsa, ljude koji su radili na mnogo različitih frontova u isto vreme, kombinovali R&B, fank i pop i stvarali neverovatna remek-dela.

Koji zvuk i stil vam najviše prijaju ovih dana, pošto znamo da volite da kombinujete različite žanrove i stilove?

U ranoj karijeri mnogo producenata i izvođača sa kojima sam sarađivao su želeli da koristim „belting“ tehniku i napregnem glas kako bih postigao ono što oni smatraju autentičnim zvukom crnačkog vokala, poput Džejmsa Brauna ili Otisa Redinga.

Iskreno, moj glas nije napravljen za tu vrstu pevanja i više volim laganije stilove. Ne forsiram se previše, više me interesuje komunikacija i senzualni karakter u pevanju nasuprot scenskoj uobraženosti. Taj pristup, džez i soul su uvek moj prvi izbor i u tim vodama se ocećam najkomfornije.

Koja je prva stvar koju primetite kada slušate muziku? Šta ti je najvažnije: tekst, melodija, vokalna interpretacija…?

Teško mi je da slušam muziku radi čistog zadovoljstva. Pevač mora biti na profesionalnom nivou kako bih se ja opustio, jer u suprotnom mi nedostatak tehnike i manjak storitelinga i energije odvrati pažnju. Mislim da su vokalna energija i namera u pesmama nedovoljno cenjene.

Kada kažem energija ne mislim na glasan zvuk ili pevanje. Više mislim na samopouzdanje, dinamiku i opuštenost. Frenk Sinatra, Marvin Gej, Areta Frenklin, Nina Simon – njihovi karakteri iskaču iz albuma u naše duše. Ako se to ne dešava dok slušam muziku, onda mi se ne sviđa.

Kada pišete tekstove i komponujete muziku šta vam je važnije – da se izrazite i povežete sa publikom sa određenom porukom ili dopadljivost pesme?

Kada Talija Bilig i ja pišemo tekst često uzmem da pevam slogove koji nadolaze prirodno. Tako nam je lakše da pišemo reči koje se uklapaju u tu melodiju.

Jako mi je važno da se povežem sa publikom. Trudim se da prenesem emociju storitelingom. Na novom albumu imam nekoliko pesama koje šalju jake poruke društvu. Pesme poput “For Trayvon” i “38th & Chicago“ šalju jake poruke društvu. Ti događaji su me inspirisali kao crnca iz Mineapolisa.
Odrastao sam 3 ulice od mesta gde je Džordž Flojd ubijen od strane policije. Vrlo lako sam mogao biti na njegovom mestu ili na mestu Trejvona Martina. Da budem iskren, mogao sam biti ubijen u Americi u svakom trenutku. To je realnost kada si crnac, čak i u 2024. godini.

Šta vas motiviše da nastavite da svirate, putujete i predstavljate svoju umetnost?

Živim kroz muziku. Navikao sam da komponujem brzo, kao i da snimam i odlazim na turneje unutar dvogodišnjeg ciklusa. Neke od pesama sa novog albuma su bile u izradi četiri godine, muzički, spiritualno i emotivno. Kada su bile spremne, bilo je zadovoljstvo snimiti ih u studiju sa neverovatnim bendom. Muzika je bila vrlo prisutna. Taj osećaj koji se javi kad se posvetim muzici i ispunjenost me uvek iznova inspirišu.

Koje su vaše omiljene pesme drugih autora koje bi voleli da interpretirate u svom stilu i zašto?

Uvek bih odabrao neki soul klasik ili čak savremeni džez i R&B. Divim se mnogim velikanima ovih žanrova poput Bila Vitersa, Džona Koltrejna, Marvina Geja i Bili Holidej. Njihova emocija i storiteling me očaravaju. Način na koji Bil Viters peva „ay“ (eh) u refrenu pesme „Lovely Day“ je vrlo autentičan. Tako da sam morao da pronađem sopstveni način izvođenja te pesme, u isto vreme poštujući originalnu verziju. Zadržaću za sebe konkretne numere koje bih obradio, još uvek razmišljam o tome, a voleo bih i da to bude iznenađenje za publiku.

Konačno, pozovi ljude na koncert u Beogradu.

Moji koncerti su uvek potpuno jedinstveni i uvek sarađujem sa najboljim bendom. Dosta sam napredovao kao tekstopisac i izvođač u odnosu na 2016., tako da će publika definitivno uživati u nečemu posebnom.

Pozivam Beograđane, prvenstveno ljubitelje džeza, moderne interpretacije i svega što je nesvakidašnje da dođu 17. i 18. oktobra u BitefArtCafe. Ovaj koncert će definitivno biti prilika da se upoznam sa publikom najbolje do sada, kao i da uživamo isto toliko.