INTERVJU Jovan Ginić: Lost Country će mojoj generaciji približiti devedesete

Jovan Ginić tumači Stefana, jednog običnog dečaka sa svim svojim regularnim interesovanjima, ali i majkom koja je portparolka Socijalističke Partije Srbije, a godina je 1996. i ova stranka koja je trenutno na vlasti pokušaće da pokrade izbore i da zatraži novi krug glasanja.

Stanje u zemlji u kojoj se spremaju protesti se preslikava na školske klupe i klince, što će Stefana posebno pogoditi jer sa jedne strane ima majku, jedinog roditelja u životu, sa druge strane ostatak društva koje je otvoreno i sa pravom protiv nje.

I mnogo iskusniji bi se teško snašli, otud je uspeh mladog Ginića veći jer jako vešto nosi ovog lika kroz vreme u kojem mladi glumac još uvek nije bio rođen. Jovan je dobio nagrade za ovo ostvarenje. Srce Sarajeva za najbolju mušku ulogu, kao i nagradu „Otkrovenje“ u Kanu, koju najboljem mladom glumcu Kanskog festivala dodeljuje fondacija „Luj Roderer“.

Kako to obično biva, do ove uloge je došao skroz slučajno:

„Vlada Perišić je došao na vaterpolo trening, na kom smo bili moj drug Miodrag Jovanović i ja, i pitao je da li neko želi da glumi na filmu. I to je bilo vreme kraja škole, a mi smo samo gledali da nađemo priliku kako da odemo iz škole. Na kraju smo otišli na kastinge na kojima nam je bilo lepo. Na kastinzima smo samo imali jedno pravilo – nema glume. Nakon toga sam ja dobio glavnu ulogu, a Miodrag ulogu mog najboljeg druga“ ispričao nam je Jovan a onda se dotakao i tog pravila sa kastinga, koje se kasnije proteglo i na snimanjima, s obzirom da reditelj Perišić ima specifičan sistem rada u kojem glumcima ne pokazuje scenario:

„Ja evo i dalje nisam pričitao scenario, niti bilo ko od nas. Tako da smo mi film otkrivali tokom snimanja. Mi se nismo oslanjali na naše znanje o glumi jer nismo ni imali na šta da se oslonimo. Traženo je od nas da imamo prirodne reakcije i kako mi zamišljamo da to izgleda što prirodnije“ ispričao je mladi glumac i naveo kako je na tim, mnogim kastinzima naučio kako treba da razmišlja za potrebe uloge, ali i da su mu stariji glumci poput Jasne Đuričić, Borisa Isakovića, Duška Valentića puno pomogli.

Jovan nam je još ispričao kako nije znao puno o tom periodu, ali da je za vreme snimanja nadoknadio znanje:

„Sve što sam znao o devedesetim saznao sam kroz film. Znao sam da su bili protesti, znao sam ko je bio na vlasti. Ipak bolji pregled na to vreme sam dobio kad su nam puštali snimke policajaca kako biju ljude koji protestuju. I time je bilo mnogo lakše da zamislim tu situaciju u realnom vremenu u svojoj glavi i tako je prirodno odglumim“ ispričao nam je Ginić a na pitanje kako danas sve to izgleda da li mladi pričaju o politici, samo je kratko odgovorio kako se manje i priča i prati politika, retko dođu te teme u prvi plan, ali ono što i dođe mahom je to što se pokupilo od kuće.

Ni sa filmom kao vrstom umetnosti nije bolja slika, ali Jovan Ginić veruje da če biti u budućnosti bolje:

„Ni mene pre ovoga nisu interesovali umetnički filmovi, ali dosta se vidi razlika između umetničkog i komercijalnog sveta. Mislim da će se i mojim drugarima a i našoj generaciji generalno više približiti i ova vrsta filma ali i slika samih devedesetih“.

Pitali smo ga još da li mu je možda sam film postao demistifikovan nakon ovog snimanja, ili mu je bliži nakon tri meseca snimanja.

„Nisam nikad ranije razmišljao o filmu, ali mnogo mojih drugara je išli u školu glume, Mene nije interesovalo previše jer treniram vaterpolo i idem u školu gitare, niti sam zamišljao da film može ovako da izgleda i da može ovoliko dugo da se snima. Još uvek ne znam da li bi se ovim bavio u životu, tek sam drugi srednje, ali sve ovo što sam video i naučio, navodi me da razmišljam da ipak ostanem u filmu“ ispričao nam je Jovan za kraj, ali ipak uz naglašavanje da su mu vateprolo i gitara još uvek preči.

Film „Lost Country“ će otvoriti novo izdanje Festivala Autorskog Filma 24.11, projekcijom u MTS Dvorani. Interesovanje za ovaj film je ogromno, što nam govori i ti što je prva projekcija filma rasprodata već mesec dana, zbog čega je dodata još jedna, isto veče.

Festival će trajati do 1. decembra i predstaviće filmska ostvarenja novih, originalnih i relevantnih dela i ličnih glasova evropske i svetske kinematografije. Publika će imati priliku da pogleda pobedničke filmove sa prestižnih festivala, kao i ostvarenja najcenjenijih stvaralaca danas.