INTERVJU Julija Kozakova, džez i „world music“ pevačica, koja nastupa na festivalu „Todo Mundo“ sa bendom Manuša: Romi nemaju laku poziciju u slovačkom društvu

Julija će, takođe, učestvovati u javnom razgovoru u Muzikološkom institutu u SANU, kao i na konferenciji pod nazivom „Romi i muzika: sloboda, prilagođavanja, osvajanja“.

Mlada Julija Kozakova, slovačka pevačica i studentkinja džez pevanja, još kao tinejdžerka je uplovila u svet romske muzike.

Danas je ona retka osoba neromskog porekla koja tečno govori jezik Roma, poznaje njihov muzički repertoar i sa puno ljubavi se odnosi prema celokupnoj romskoj kulturi.

Pre svega nekoliko godina, Julija je okupila neke od najboljih romskih instrumentalista iz Bratislave da uz njen vokal prezentuju muziku Roma iz Slovačke i Centralne Evrope.

Tako je nastao projekat Manuša, a bend čine: Vilijam Didijaš (violina), Lubomir Gašpar (cimbalo), Vojćeh Belu Botoš (viola), Jan Rigo (kontrabas) i Žolt Varadi (gitara).

Njihov istoimeni debi album „Manuša“ objavljen je 2022. godine i doneo im je uspešne nastupe i brojne fanove u Velikoj Britaniji, Češkoj i Slovačkoj.

Takođe, njihov rad prepoznali su i mediji: album „Manuša“ bio je, prema World Music Charts Europe (WMCE) najbolji world music album iz Slovačke, a osvojio je i priznanje Radio Head Award za najbolji slovački world music album u 2022. godini.

Baviti se romskom muzikom za osobe neromskog porekla bio je i ostao ozbiljan kuriozitet, a Julija u tim okvirima traži i polako pronalazi svoj izraz.

Ona je takođe i aktivistkinja: predano radi na rušenju predrasuda i promociji romske kulture kao žive tradicije ljudi koji su, uprkos proslavljenoj muzikalnoj genetici, marginalizovani u društvima u kojima žive.

Naziv njenog projekta – „Manuša“, u prevodu znači „ljudi“.

Kako sâma Julija kaže, ljudi – preci današnjih Roma, ostavili su za sobom pesme koje ona neguje u svom repertoaru, pesme ispisane životom i sačuvane kroz mnoge generacije.

Reč „manuša“ je tu da nas podseti i na to da smo svi ljudi, nezavisno od porekla i boje kože.

Hodamo istom zemljom, a naše razlike i specifičnosti su tu da međusobno obogate jedna drugu.

U svet romske muzike ušli ste veoma mladi, kroz dečji romski hor Čhavorenge. O kakvom je projektu reč? Šta je ono što Vas je tu zadržalo i inspirisalo da nastavite da se bavite ovom muzikom tokom godina daljeg muzičkog obrazovanja i sazrevanja? Koji je taj ključni element romske muzike i kulture koji rezonuje najviše sa Vašom ličnošću?

– Sa 13 godina počela sam da pevam u horu za talentovanu romsku decu i mlade. Ja sam bila jedini član bez romskog porekla i ostala sam sa njima osam godina, sve dok nisam otišla iz zemlje zbog studija. Hor i dalje postoji, a vode ga češka romska pevačica Ida Kelarova i njen suprug, romski muzičar, Desiderius Dužda. Ovaj hor inače blisko sarađuje sa orkestrom Češke filharmonije, a tokom godina ostvarili smo brojne edukativne programe sa ciljem upoznavanja đaka i studenata sa romskom muzikom i kulturom. Ipak, najznačajnija aktivnost bila je letnja škola „Romano drom“, koja se održavala svakog leta, u trajanju od dve nedelje. To je uvek bilo veoma intenzivno iskustvo u okviru kojeg smo se duboko povezivali kao grupa i radili kako na muzičkom, tako i na ličnom planu. Verujem da su godine adolescencije od presudnog značaja za razvoj nečijeg muzičkog ukusa, i ja sam veoma srećna što sam imala priliku da upijam romsku kulturu kao insajder. Kada sam počela da pevam u horu, nisam mogla ni da pretpostavim koliko će dug i fascinantan put to biti, ali sam se odmah zaljubila u taj novi svet i poželela da se uključim što više. Ostvarila sam dosta bliskih kontakata, posećivala sam mnoge svoje prijatelje u romskim zajednicama i volela da posmatram njihov način života. Ubrzo sam počela da razumem njihove vrednosti i širi kontekst njihove krhke pozicije u društvu. A šta me je zadržalo? Toplina tih ljudi i, naravno, muzika. Za mene, ključni element romske muzike je naglašena emotivnost. U njihovoj muzici sve je direktno, intenzivno i važno – bez kompromisa, i to je ono što volim. To je za mene uvek savršeni način da izrazim sve svoje snažne emocije. Kada je pesma tužna, možete jasno osetiti težinu celog sveta na ramenima, breme mnogih generacija. Kada je pesma radosna, teško je odoleti potrebi da se zapleše i u potpunosti uživa u trenutku.

Koji su glavni izazovi u vokalnoj interpretaciji romske muzike? Šta po Vašem mišljenju odlikuje kvalitetnog izvođača romskih pesama, šta je neophodno u glasu i izrazu? Da li ste imali prilike da učite direktno od autentičnih romskih pevačica i ko su Vaši najveći uzori na tom polju?

– Pretpostavljam da bi svako ko je odrastao pevajući bilo koju vrstu tradicionalne muzike (dakle, sa izuzetkom klasične) mogao dobro da interpretira romske pesme. Ja sam odrasla uz slovačku tradicionalnu muziku i donedavno nisam imala nikakvo obrazovanje na polju vokalne tehnike. Koristila sam gotovo isključivo grudni registar i bila sam naviknuta na svoj snažni glas koji je, rekla bih, kvalitet glasa kojim treba dobro ovladati za interpretaciju ovog žanra. Takođe, sama radnja pesme, emocija koja se iznosi, ekspresivnost, trebalo bi uvek da budu iznad same tehničke usavršenosti. I na kraju, veoma važni elementi interpretacije (zbog kojih, verujem, romski muzičari i vole da sviraju sa mnom) jesu osećaj za ritam, vreme, fraziranje, međusobno slušanje i ostavljanje prostora za pratnju između fraza (posebno u sporim „halgató“ pesmama). Prva osoba od koje sam učila romske pesme bila je dirigentkinja hora, Ida Kelarova, a pevačice koje su takođe moji uzori su Vera Bila i Monika Lakatoš.

Kakvo je mesto romske muzike i romskih muzičara u Slovačkoj, generalno? Kako je došlo do formiranja Vašeg benda i kako vidite svoju ulogu u prezentaciji romske muzike? Kakav je odziv na vaš rad i nastupe i kako vas ocenjuje romska publika?

– Romi u globalu uopšte nemaju laku poziciju u slovačkom društvu. U isto vreme, sa muzikom i muzičarima je drugačije. Romski muzičari su uopšteno poznati i priznati kao najbolji muzičari koji prosto imaju nešto posebno u svom sviranju i pevanju. Naš bend je formiran tako što sam pozvala svoje omiljene romske muzičare da sviraju sa mnom na onlajn koncertu u okviru serije koncerata koji je moj tadašnji univerzitet (SOAS Univerzitet u Londonu) organizovao tokom pandemije. Mislila sam da će to biti okupljanje samo za tu jednu priliku, ali kada smo objavili snimak na društvenim mrežama i Jutjubu, odziv je bio zaista veliki i dobili smo podršku od strane različitih, i za nas važnih, ciljnih grupa – od muzičara koji su u tradicionalnoj i world muzici, akademskih muzičara, ali najviše od sâmih Roma. Zbog toga sam odlučila da nastavimo – da snimimo i objavimo tu muziku kao album. Trenutno je projekat mnogo poznatiji u Slovačkoj nego u Evropi, tako da tu imamo najviše fanova i uvek topao prijem. Ali, kada sviramo u inostranstvu, lep je odziv i dobre su reakcije. Takođe, puno ljudi iz različitih zemalja veoma pozitivno reaguje na naše stvaralaštvo i podržava nas onlajn.

U vašem programu, pored romskih pesama, mogu se čuti i slovačke tradicionalne pesme, ali i mađarski ritmovi i rumunske note. Sudeći po instrumentalnom sastavu, reklo bi se da su u pitanju veoma srodne muzike. Šta biste izdvojili kao glavne specifičnosti romske muzike u Slovačkoj? Takođe, jednom prilikom, izdvojili ste „halgató“ žanr kao Vama poseban i omiljen. Možete li nam reći nešto više o tome?

– Romska muzika varira od zemlje do zemlje i uglavnom se bazira na karakteristikama i instrumentalnim sastavima većinskog stanovništva. Zato je muzika Roma u Slovačkoj i Mađarskoj zasnovana na tradicionalnoj muzici i „cimbalom orkestrima“ ovih zemalja, a budući da je cimbalo veoma prisutno i u romskoj muzici u Rumuniji, srodnost je neminovna. S tim u vezi, biram pesme koje mi najviše govore, a da uz to njihov karakter i instrumentacija odgovaraju mom bendu. „Halgató“ je specifičan žanr, spori lament, to su pesme u kojima osoba deli lična teška osećanja sa drugima. To je trenutak otvaranja, prostor koji daje mogućnost da vas drugi čuju i razumeju. Ono čemu su me ove pesme naučile jeste da je tuga prirodan deo života i da je potrebno vreme i prostor da se ona proživi. Uvek su tu drugi ljudi da saslušaju, i jednom kada joj damo prostora i izrazimo je, duša je spremna da nastavi sa radošću i uživanjem u životu.

Na internetu se može čuti Vaše „homemade“ izvođenje pesme „Ederlezi“ uz klavirsku pratnju u džez stilu. Da li biste se složili da romska muzika i džez imaju dosta tačaka susreta i da li imate afiniteta da možda krenete i u tom pravcu?

– Da, svakako, improvizacija i važnost solističkih deonica kako u džezu, tako i u romskoj muzici, čine ih bliskim. U okviru tri numere na albumu „Manuša“, gitarista Žolt Varadi je uneo neku vrstu džezerskih elemenata koji mi se dopadaju i želja mi je da sa njim uradim još muzike u tom stilu, moguće i za naredni album. Ali, u isto vreme, bar u ovom projektu, ne bih volela da se previše udaljim od tradicionalnog zvuka „cimbalom orkestra“.

Da li ste upoznati sa muzikom Roma i čuvenim romskim muzičarima sa naših prostora? Da li biste izdvojili nekoga koga posebno cenite?

– Naravno, prvo bih izdvojila Šabana Bajramovića i njegovu izuzetnu muziku. Zatim, veoma mi je draga uspomena na koncerte našeg hora Čhavorenge na kojima je gostovao sjajni Lelo Nika. Takođe, pratim rad benda Pretty Loud budući da je to prvi ženski romski bend koji se svojim radom bori za prava Romkinja i jednakost svih žena.

Kakva je trenutna situacija na polju naučnog, etnomuzikološkog istraživanja romske muzike u Slovačkoj i koji je trenutni nivo akademskog znanja o njoj? Da li je zadovoljavajući nivo institucionalnog interesovanja i ulaganja u projekte sa tom temom?

– Nisam previše aktivna u akademskim i naučnim istraživanjima, tako da ne bih mogla precizno da procenim trenutnu situaciju, ali bih volela da navedem svoje omiljene slovačke istraživačice i njihov rad: Jana Belišova, koja je objavila više knjiga, video dokumentacije i zbirki pesama koje je sakupila posećujući romske porodice i zajednice, a uz to, šire je istražila žanr „halgató“. Druga je Jana Ambrozova, koja takođe blisko sarađuje sa „cimbalom orkestrima“, sa fokusom na dokumentovanju i očuvanju njihovih regionalnih osobenosti.

Pored Manuše imate još nekoliko muzičkih projekata na kojima radite. Možete li nam reći nešto o njima? Kakvi su Vaši planovi za blisku budućnost, kada je u pitanju bavljenje muzikom?

– Pevam u džez-world bendu pod nazivom SOLE i ove godine objavili smo istoimeni album. Takođe, pre nekoliko godina sam sa svojim najdražim prijateljima osnovala bend O Gadže Bašaven i ove godine smo objavili EP pod nazivom „Baro Hitos“. Sa ovim bendom posećujemo škole širom Slovačke i širimo svoju strast prema romskoj muzici i kulturi. Imamo različite aktivnosti sa ciljem razvijanja kritičkog mišljenja i prevencije ponašanja i odnosa koji su posledica predrasuda. Na kraju, ali ne manje važno, još uvek sam student muzike na Univerzitetu u Brnu i volela bih više vremena da posvetim pisanju sopstvenih pesama i muzičkoj produkciji.

Fokus na muzici Roma

Dvanaesti „Todo Mundo“, festival muzike sveta, održava se u Beogradu, od 20. do 22. septembra 2024. godine, u Jevrejskom kulturnom centru i Muzikološkom institutu SANU.

Ovogodišnji festivalski fokus je na muzici Roma.

Glavni, koncertni program festivala obuhvata šest koncerata umetnika i grupa iz Belgije, Velike Britanije, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Češke i Srbije: Kal, Tcha Limberger & Kalotaszeg Trio, Júlia Kozáková: Manuša, Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković, Romano Drom i Terne Čhave.

Prateći festivalski sadržaj čine javni razgovor sa umetnicom Julijom Kozakovom, mentorske sesije, dodela nagrade „Draškoci“ i međunarodna konferencija.

Vojin Mališa Draškoci” Lenhartu Tejpsu

Nagrada Povelja sa statuetom „Vojin Mališa Draškoci” za 2024. godinu ide u ruke umetniku Lenhartu Tejpsu.

Odluku o tome doneo je Odbor za dodelu nagrade Reprezentativnog udruženja u kulturi World Music asocijacije Srbije.

Nagrada će biti uručena na festivalu „Todo Mundo” u Beogradu, 21. septembra.

Vrhunski manipulator kaseta, Lenhart Tapes poznat je po svojim živim, upečatljivim i nezaboravnim nastupima uživo.

Njegovi muzički instrumenti su vokmeni, ono čime se bavi je semplovanje, a ono što izvodi jeste etno-nojz lajv-miks nad ritmičkim petljama, uz upotrebu odabranog materijala iz sopstvene kolekcije kaseta.