foto Aleksandar Roknić DanasU štrajku većine prestoničkih, novosadskih i ostalih teatara u Srbiji, koji je otpočeo u ovoj pretprazničnoj nedelji za nama, na velikom protestu nazvanom „Putujuće pozorište“ mogao se videti i ovaj transparent: „Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem!“
Citat iz „Putujućeg pozorišta Šopalović“ Ljubomira Simovića između ostalih nosili su prvaci Jugoslovenskog dramskog pozorišta Dragan Mićanović, Anita Mančić, Marko Janketić, Branka Petrić, Anđelika Simić…
Tako je jedan od naših najvećih savremenih pesnika i dramskih pisaca bio prisutan na ovom skupu, baš kao što je protestima studentskim i inim svedočio uživo i ’68. i početkom i sredinom devedesetih i 2000-te, kada je nastala njegova čuvena pesma „Čizme“ potaknuta brutalnošću policije…
Sve to bio je povod za sada već tradicionalni intervju za Danas na Dan državnosti sa srpskim akademikom.
Imate li ideju – kako su nam se dogodili ovi studenti? Čime smo zaslužili ovako pametnu, vaspitanu, pravdoljubivu i čovekoljubivu decu, ako ih tome nismo mi naučili? A po onome kako naše današnje društvo i svet izgledaju čini se da tako nešto nismo mogli, oni zaista izgledaju kao samonikli.
– Nisu oni samonikli, i nisu od juče. Setite se pobune mladih šezdeset osme, setite se studentskih protesta devedeset sedme, koji su trajali preko sto dana. Mladi su tu, prate šta se događa, i kada su shvatili kuda ambicije i konfuzije predsednika republike vode ovu zemlju, a da nesložna i nepreduzimljiva opozicija nema snage da ga spreči i zaustavi, izašli su na ulice. Obraćajući se narodu, svoje sudove i zahteve formulišu i obrazlažu ubedljivo i pametno, i uspeli su da za kratko vreme probude i podignu maltene celu Srbiju.
Tokom devedesetih, iz noći u noć, bio sam sa demonstrantima na svim skupovima, na Terazijskoj česmi, na Platou, u Kolarčevoj i Vasinoj ulici, na fakultetima. Sada, blokiran nevoljama koje donose godine, mogu samo na ovaj način da ih pozdravim i podržim.
Da li upravo pred plemenitošću i znanjem, mudrošću, poslovično nesvojstvenoj mladosti, zastaju bahati, osioni, primitivni, oni koji i diplome kupuju, a prodaju i što nije njihovo – ovu zemlju?
– Bio sam zaprepašćen dok sam čitao šta o njima govori Miloš Vučević, premijer u ostavci. „Dosta tih njihovih gluposti, ko im je dao pravo da određuju ko je kakav i ko je šta uradio, ko su oni da o tome pričaju? Nemaju empatiju ni prema čemu, osim što žele da zadnjice smeste u fotelje, to im je jedini cilj!“ Vučević ovakvom izjavom, i ovakvim rečnikom, nije rekao ništa o studentima, ali jeste rekao o sebi.
Za to vreme, onaj koji nije nadležan ali o svemu odlučuje narod na Kosovu poziva da izađe na izbore jednako kao što ih je onomad pozivao da to ne čine. Kada ovaj razgovor bude objavljen, na dan srpske državnosti, već ćemo znati rezultate tih izbora. A da li ćemo ili već uveliko znamo šta je sa srpskim narodom i državom Srbijom na Kosovu?
– Priča o Kosovu je duga i tragična. Ova današnja situacija je rezime i zbir svih politika srpskih i jugoslovenskih vlada. Srbi na Kosovu su žrtve tih politika. Imali su i tu sreću da njihovu sudbinu dokusuri i zapečati naš aktuelni predsednik. Setite se: poručio je Srbima da napuste kosovsku policiju. oni su je napustili, i u gradove sa srpskim stanovništvom došli su albanski policajci. Rekao je Srbima da ne izlaze na kosovske izbore, i u srpske gradove su došli albanski gradonačelnici i predsednici opština.
Šta god da je rekao, kao da je rekao: Skočite u Ibar!
Štaviše, ovih dana, predsednik ove države kao da još zdušnije radi na njenom razjedinjavanju, govoreći da Vojvodina nikad neće biti van Srbije kao da je neko u Vojvodini tako nešto rekao. Tobožnjim patriotizmom prikriva se prava izdaja – pogibija, ubijanje sopstvenog naroda zbog nemara, korupcije, pohlepe, javašluka, koristoljublja kao vrhovnog principa upravljanja državom.
– Institucija predsednika države je potpuno devalvirana. Zar u fotelji predsednika nije sedeo i Toma Nikolić, koji je u narodu, zbog kupovine diplome, upamćen kao Toma Diploma? I koji je svoje državničke kapacitete obelodanio izjavom da ne bi imao ništa protiv da Srbije bude ruska gubernija!
Dokopavši se položaja predsednika, sam Vučić je, uveren da mu visoko mišljenje koje ima o sebi daje pravo da ignoriše Ustav i zakone, uzeo u svoje ruke nadležnost svih institucija u zemlji. Ovaj šampion prepotencije i arogancije, ovaj maneken i kralj šmirantske glume, kao da je na svim granicama objavio rasprodaju Srbije. Dokle je u toj rasprodaji išao pokazuje njegova podrška Rio Tintu da u Jadru otvori rudnik litijuma. Kad se se građani Jadra i Rađevine pobunili protiv otvaranja tog rudnika, Vučić je izjavio da će Srbija, zahvaljujući tom rudniku, doživeti toliki prosperitet, i da će ovi krajevi toliko napredovati, da će Loznica postati kao Čikago, kao Peking i Moskva!
Koji je mozak mogao da obeća takvo čudo? I koji je mozak mogao pomisliti da će tom obećanju iko normalan poverovati? Loznica kao Čikago! Kao Peking i Moskva!
I to nije sve. Vučić na scenu izlazi sa novom predstavom.
Na programu je odbrana od vojvođanskog separatizma!
Međutim, da bi se dobila prava slika, treba osvetliti neke ranije scenarije iz te predstave.
Kada je Orban, pre nekoliko godina, objavio mapu velike Mađarske, protestovale su sve zemlje čije su se teritorije našle na toj mapi. Samo je Vučić ćutao. Ni A.
Kada su demonstranti oštetili prozor Gradske kuće u Novom Sadu, Vučić je zagrmeo: Hortijeve fašističke jedinice nisu oštetile prozor Gradske kuće. Zaboravio je da su Hortijevci izvršili čuvenu Novosadsku raciju, tokom koje su streljali i bacili u Dunav stotine Novosađana! A masovno su ubijali i po gradovima i naseljima Bačke.
I to nije sve.
Uoči nekih izbora, sledeći politiku definisanu onim crtanjem granice na liniji Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, Šešelj je izjavio da će, ako pobedi, prvo ukinuti autonomiju Vojvodine. Vučić ni na to nije rekao ni A. Nije teško zaključiti da bi ukidanje vojvođanske autonomije imalo iste posledice kao i crtanje pomenute granice.
I sad Vučić, koji je grmeo: „Nikad Glina, nikad Banija neće biti Hrvatska!“, organizuje odbranu od vojvođanskog separatizma! A priprema i donošenje neke deklaracije o Vojvodini!
Taj Vučić, koji i pred kamerama, kroz oluju, spasava neko dete noseći ga u naručju do helikoptera, i koji, u drugoj vrsti oluje, ogrnut trobojkom, brani Srbiju u Ujedinjenim nacijama, taj Vučić nam se predstavlja i kao šahista. Taj šahista igra šah sa ljudskim figurama. I za saradnike bira ljude koji pristaju da budu figure na njegovoj tabli. Međutim, u šahu postoji i izraz „žrtvovanje figure“.
I tako dalje, i tako dalje.
Kad sve ovo saberemo i sagledamo, shvatićemo prave razloge, i prave razmere i značaj ove studentske pobune.
Ipak, sve više ljudi staje na stranu studenata, prosvetnih radnika, poljoprivrednika, javljaju se i lekari, advokati… Kako među njima vidite ulogu Srpske akademije nauka i umetnosti? Da li se oglasila dovoljno snažno i nedvosmisleno i je li taj glas dovoljno jak da doprinese rešavanju krize u srpskom društvu?
– To nas vraća problemu litijuma, zbog koga je javnost s razlogom bila uznemirena i zabrinuta. SANU je organizovala veliki naučni skup o tom problemu. Sa tog skupa je objavljen zbornik, u kome su se našla izlaganja, analize, dokazi i zaključci ljudi najkompetentnijih za te probleme. Zaključci su ukazivali na totalnu devastaciju velikog i najplodnijeg dela naše zemlje. Vučić ništa od toga nije uzeo u obzir.
Da vas podsetim: pre mnogo godina, SANU je i Mokru goru, i druge naše krajeve, odbranila od otvaranja nikla. Ali tada se glas nauke slušao.
Kao neko ko je u svom veku svedočio dvema studentskim pobunama, vidite li način da se i idealizam ove treće ne protraći već da se, makar u onom svom delu ostvarivom u ovakvom svetu, prelije u realnost ove zemlje?
– To je pitanje svih pitanja. Ova pobuna mora da dovede do političkog rezultata koji će obezbediti da se sve nadležnosti vrate u legalne institucije, da se uspostavi i obezbedi demokratski karakter ove zemlje, da se uspostave dobri odnosi pre svega sa susedima, i da Srbija, kao evropska zemlja, ozbiljnije pristupi problemu svog ulaska u Evropsku uniju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
