INTERVJU Manja Ristić, jedna od učesnica ovogodišnjeg Ring Ring festivala: U Srbiji od muzike ne mogu da žive ni filharmoničari

U te ostvarene umetnike koji se do sada nisu našli u programima Ring Ringa spada i Manja Ristić, žena fascinantne profesionalne putanje, razgranate na svetove klasične muzike, improvizacije, saund-arta…

Manjin premijerni nastup na Ring Ringu zakazan je za petak u Jevrejskom kulturnom centru.

Biće to prilika za domaću publiku da oseti svu raskoš multieksperimentalnog pristupa ove jedinstvene umetnice koja danas živi i radi na Korčuli.

Ring Ring postoji skoro tri decenije, a poziv za učešće Vam je stigao tek sada kada ste, takoreći, umetnik u dijaspori.

– Smejte se vi, ali ja se prvog Ring Ringa sećam! Imala sam 17 godina i već sam bila student FMU… Ja redovno dobijam pozive iz cele Evrope, u poslednje vreme i prekookeanske, ali nažalost, samo na deo poziva mogu pozitivno da odgovorim, jer mi je dete tek četvrti razred osnovne škole. Ipak, u Beogradu, svom rodnom gradu, ja moram da se pojavim!

Vaše muzičko odrastanje je bilo vezano za klasično muzičko obrazovanje. Međutim, čim ste „stali na svoje noge“, počeli ste da tražite nove muzičke puteve. Improvizacija, impruv, korišćenje terenskih snimaka u kreiranju novog zvučnog sveta – to nije uobičajen put za klasično obrazovanu, uspešnu violinistkinju. Kako se desio taj prevrat?

– Afinitet ka konceptualnom me prati od malena. Još u detinjstvu sam počela vrlo ozbiljno da shvatam umetnost kao poziv. A kada vas edukuju izvanredni muzički pedagozi, onda je neizostavno „širenje vidika“, pa je i to traganje za inovativnom interpretacijom u procesu ostvarivanja vrhunskog violinizma dovelo do otvaranja mnogih drugih interesovanja. Ljudi obično misle da kada učiš instrument u muzičkoj školi, ti samo učiš da sviraš, međutim, prava muzička edukacija podrazumeva produbljivanje raznih životnih veština. Zbog toga, ja ne mislim da je došlo do nekog spektakularnog prevrata, već da su životne okolnosti te koje su odlučile kako će se razvijati moja karijera. Dugo sam funkcionisala u paralelnim svetovima, jer su se eksperimentalna, klasična i primenjena muzika preplitale dobrih 15 godina. A onda sam postala majka jednog predivnog autističnog dečaka, i to specifično majčinstvo je odlučilo kojim putem će se dalje odvijati moje kreativno stvaralaštvo. Dugi niz godina, muzikom sam mogla da se bavim uglavnom noću i samo u okrilju svog doma, dok dete spava. I dok je čitav narod spavao, ja sam radila, učila, skladala, mislila, filozofirala, eksperimentisala i definitivno evoluirala!

Muzika koju stvarate stiče sve više odobravanja, podrške kolega, kao i medija koji se bave novim zvukom. Da li je sam život na Korčuli, udaljen od centara, doprineo tome da se više bavite zvučnim strukturama otkrivenim u prirodi? Čini se da ste tamo otkrili pravi svet za sebe.

– I pre konačne selidbe na Korčulu, ja sam godinama radila sa zvukovima podmorja i nadmorja. Mislim da je uspeh koji se događa poslednjih godina prirodna akumulacija rada i znanja, jer ipak se dugo muvam po evropskim kulturnim krugovima, kroz različita polja delovanja – od klasične do eksperimentalne muzike, preko produkcije mutimedijalnih i scenskih umetnosti, sve do kulturne politike. Korčula mi je pružila kontrolisanu izolaciju u kojoj nema velike distrakcije, ali i važnu olakšicu što se tiče odgajanja deteta, jer u manjoj i pozitivnijoj sredini ima i manje stresa u suočavanju sa problematikom autizma. U produkciju saund-arta i saundskejp komponovanja, ja sam ušla potpuno „opremljena“ znanjima o savremenoj muzici, a zvuci Jadrana nadohvat ruke zaista su bili srećna okolnost.

Šta Vas najviše raduje prilikom otkrivanja tih „novih“ zvukova prirode?

– Praksa terenskog snimanja podrazumeva konstantno suočavanje sa novim zvukovima. Mislim da se kroz tu kreativnu disciplinu vremenom razvije specifičan odnos prema prirodi i svim živim sistemima, odnos koji je brižan, zaštitnički… Produbi se jedno permanentno saučesništvo u kom se brišu granice i u kom ništa više nije nevidljivo. Raduje me kad priroda pobedi, kad se svojom upornošću osveti ljudskom uništavanju. Mada, moram da priznam da se ja osvrćem na sve zvukove, ne samo na one koji dolaze iz prirode, i najuzbudljivije mi je kad primetim neki skriveni, neočigledni zvuk, nešto što mozak u normalnom, budnom stanju ne bi primetio, ali ja ga čujem i tada „umirem“ od sreće.

Pre više od deset godina ste bili aktivan član beogradske impruv scene, a danas ste deo jedne mnogo šire zajednice. Kako Vama izgleda razvoj postjugoslovenskih scena drugačije, inovativne muzike?

– U poslednjih deset godina, između ostalog, moje delovanje podrazumeva puno kulturnog aktivizma, koji je donekle proneo nezavisnu scenu regiona tokom godina duboke kulturne krize. Savremena muzika zahteva društvo koje vrednuje umetnost i kulturu, a u Srbiji od muzike ne mogu da žive ni filharmoničari. Scena se bukvalno održala na leđima ljudi koji su spremni da daju život za umetnost, a ta vrsta fatalizma u 21. veku rapidno iščezava. Mislim da jedina šansa za kvalitetno bavljenje savremenim zvukom i srodnim umetnostima jeste u radu na regionalnoj sceni, kao i u radu na ublažavanju posledica podvojenih javnih sfera. Kada bi svi akteri scena bivše Jugoslavije „seli za sto“, shvatili bi da ne postoje velike identiteske razlike i da mi i dalje pripadamo jednom kulturnom telu. Živa umetnost ne trpi nacionalizme. Meni je zapalo da lutam između svetova i osećam se delićem svih jugoslovenskih scena. Jedan me je hrvatski kritičar nazvao „svetskom prvakinjom bez reprezentacije“. Nije to lak posao, ali poseduje specifičnu svrhu, jer dobro je da postoje ljudi koji svojim postojanjem i iskrenim javnim delovanjem ne priznaju podvojenosti mediokritetskih politika.

Kakva je u Hrvatskoj podrška muzici koju stvarate Vi i umetnici sličnog istraživačkog opredeljenja?

– Hrvatska je u Evropskoj uniji dobrih deset godina, i bez obzira na posleratnu korupciju koja je uzela maha u svim bivšim republikama, pa i u Hrvatskoj, dekada strukturalne podrške Evrope je očigledna. Međutim, kulturne politike su i dalje na nezavidnom nivou svuda na Balkanu. Nepostojanje svesti o važnosti kulture i esencijalnoj potrebi radikalne revizije obrazovnog sistema u širem smislu, dovelo je do toga da su mnoge discipline savremenih umetnosti sistemski nevidljive i da podrazumevaju marginalizovane skupine entuzijasta koji se u svetskim okvirima smatraju izuzetnim talentima, a u lokalnim sredinama moraju da rade tri posla da bi održali osnovnu egzistenciju.

Radite i primenjenu muziku. Da li je ona bliža Vašem sadašnjem muzičkom izrazu ili tzv. umetničkoj muzici?

– Muziku za prvu predstavu sam napravila davne 1998. Iza mene je mnogo godina različitih fokusa, interesovanja i projekata. Mislim da je moj „sadašnji izraz“ najumetničkija muzika do sada!

Biografija

Manja Ristić je violinistkinja, umetnica zvuka, pesnikinja, kustoskinja i istraživačica.

Kao solistkinja i kamerna interpretatorka u sferi klasične muzike, te kompozitorka i improvizatorka, nastupala je širom Evrope i u SAD-u, sarađujući sa poznatim dirigentima, izvođačima, multimedijalnim umetnicima, pesnicima i pozorišnim/filmskim rediteljima.

Istražuje zvukove u kontekstu savremenih izvođenja na polju instrumentalne elektroakustike, fokusirajući se na interdisciplinarne pristupe zvuku, snimanju zvuka na terenu i eksperimentalnu radio umetnost.

Kreirala je radove po narudžbini za ORF musikprotokoll, Radiophrenia, Radio Art Zone, Kunstradio – Radiokunst, Radio Cona, Semi-Silent, Radia.FM, Framework Radio, REVEIL Soundcamp, sve nacionalne radiodifuzne agencije jugoistočne Evrope i mnoge nezavisne medijske platforme.

Vodila je i razvila značajan broj kulturnih događaja, međunarodnih projekata, kulturnih konferencija i obrazovnih platformi.

Potpisuje nekoliko nezavisnih pozorišnih i filmskih produkcija kao autorka, kompozitorka i izvođačica.

Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada za solo i kamernu klasičnu muziku.

Ring Ring od 23. do 26. maja

Dvadeset osmi Međunarodni festival nove muzike Ring Ring biće održan u Beogradu, od 23. do 26. maja 2024, u Jevrejskom kulturnom centru i klubu Zappa Baza.

Festivalski program će obuhvatiti koncerte umetnika i sastava iz Holandije, Nemačke, Austrije, SAD, Slovenije, Švajcarske, Turske i Srbije: Manja Ristić, Fish in Oil & Jelena Popržan, Majkl (Džej) Šumaher, The Ex, Šalter Ansambl, TRIOBROK i C / W đ N.