INTERVJU Mudhoney: Dođite na naš show jer ćemo možda uskoro umreti

„Mrzim Mr. Epp and the Calculations! Čist grunge! Čist šum! Čisto smeće!“ ovo je jedna obična rečenica koja će zauvek ostati upisana u istoriji rokenrola. U njoj je Mark Arm rekao šta misli o svom tadašnjem bendu, koji će često kasnije u intervjuima nazvati i – „najgori bend ikada“.

„Mr Epp and the Calculations“ svakako nisu mnogo bitni, ali termin grandž je prvi put upotrebljen upravo tu, a sledeći Armov bend, kao i kolege mu iz The Calculationsa, Stiva Tarnera, „Green Rever“ se u nekim knjigama i vodi kao prvi grandž bend. Njih dvojica će ipak svoj kreativni vrhunac i konačan oblik doživeti sa bendom Mudhoney, bendom koji stiže ponovo na Balkan i sviraće u Zagrebu, Rijeci i konačno u Beogradu.

Za legendarni label Sub Pop su izdali svoj debitantski EP „Superfuzz Bigmuff“, jedan od omiljenih albuma Kurta Cobaina. Njihov prvi singl „Touch Me I’m Sick“ doneo im je veliku popularnost u SAD-u. Sonic Youth ih ubrzo poziva na turneju po Velikoj Britaniji, dok 1989. godine izdaju svoj prvi album „Mudhoney“. Od tada su izdali još 10 zvaničnih albuma i zacementirali svoj kultni status na globalnom nivou.

Pre nego ih poslušamo u Beogradu 17. septembra u Dorćol Platzu (ali i Zagrebu 15. i Rijeci 16. septembra) popričali smo sa Mark Armom, ispred ove ekipe ljutih garažnih rokera koji ne razmišljaju o skoroj penziji.

Mark Arm, Mudhoney za Danas:

Kako ste ovih dana, da li ste bliži blatu ili medu?

Ja sam savršen spoj i prljavog i slatkog.

Kako, iz vaše perspektive, izgleda svet danas, kada ste na turneji? Posle kovida i posle ili tokom svih ovih ratova koji se dešavaju?

Pa, turneja u bilo koje vreme je bizarna i nadrealna. Kovid je stvaran i sra*je je. Čini se da je rat konstanta, ali na sreću ne kuca na moja vrata.

Po čemu pamtite poslednji put kada ste svirali u Srbiji?

Bila je 2015, i dobro je se sećam!

Šta je najbolja stvar koju nam je pružio grandž kao muzički žanr, kada govorimo o muzici, ali i o stavu, načinu života, a šta je najgore?

Mislim da je ono čega se sećam u ranim danima grandža u Sijetlu bila gomila prijatelja koji su svirali muziku, do koje niko nije mario izvan našeg malog sveta. Mislili smo tad da je to pank rok.

Pesma koja vas je obeležila i koja će vas uvek pratiti je „Touch me Im sick“. Da li vam je muka od te pesme, 30+ godina kasnije?

Ne! I dalje mi se sviđa. Veoma smo srećni što je imamo a  i drugima se sviđa!

Ima li bendova iz 90-ih za koje žalite što danas nisu postali poznatiji i nisu imali veću popularnost?

Patchouli Sewer su trebali da postane ogromni, ali nažalost nisu.

Šta radiš kad nisi rokenrol zvezda? Kako ubijate vreme između perioda kada snimate dva albuma?

Ja sam tata dvojici dečaka koji žive sa mnom, tako da vreme posvećujem njima. Takođe, volim da pišem i kosim travnjak.

Šta gledate, ili čitate, ili slušate kada želite da se odmorite od muzike?

Trenutno sam opsednut YouTube video zapisima o nezi travnjaka. „Get off my lawn“. Volim i rok knjige, kao što je nova biografija Skipa Spensa.

Pozovite ljude da dođu na vaš koncert, ali napravite posebnu pozivnicu za one koji su već videli vaš show i misle da su skinuli vaš koncert sa liste onih koje treba videti?

Dođite na naš show jer možda ćemo uskoro umreti.