INTERVJU Nebojša Bradić: Samo ako su očuvane i žive, dunavske tvrđave biće turistička atrakcija

Ovogodišnji Kazankult održava se na nedavno rekonstruisanoj srednjovekovnoj tvrđavi Fetislam, koja je i tema međunarodne konferencije na temu Uloga nematerijalnog kulturnog nasleđa u integrativnoj zaštiti kulturnog nasleđa na primeru srednjovekovne tvrđave Fetislam – Đerdap Unesko geopark.

O svemu što će se događati u Kladovu na ovoj dvodnevnom manifestaciji, njenom značaju za istočnu Srbiju, važnosti brige o materijalnom i nematerijalnom kulturnom nasleđu za Danas govori reditelj Nebojša Bradić, bivši ministar kulture i osnivač udruženja Dunavfest, koje je, zajedno sa Bibliotekom Centra za kulturu Kladovo i Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju, jedan od organizatora Kazankulta.

Zašto je ove godine tema baš kladovska tvrđava i koliko je za priču o Fetislamu kao srednjovekovnoj baštini važno što se nalazi na prostoru geoparka Đerdap, koji je 2020. upisan na Uneskovu listu?

– To što je područje Đerdapa dobilo međunarodnu oznaku UNESCO Global Geopark i zasad je jedini Unesko svetski geopark u Srbiji, na svoj način čini vidljivijom kulturnu i prirodnu baštinu severoistočne Srbije i dunavskog regiona. Znamo da je pozitivnu reputaciju teško dobiti, a lako izgubiti. Prema statutu Uneska, svake četiri godine se proverava napredak koji je geopark ostvario i da li još uvek zaslužuje ovu oznaku. Prošlog meseca je na području Đerdapa boravila međunarodna evaluaciona komisija koja je dostavila detaljan izveštaj u kome su bile uključene i smernice za dalji rad. Pored konstatacije da postoje svi elementi da se ovaj geopark razvija i da je infrastruktura dobra, dostavljene su preporuke kako bi se uspostavili timovi koji bi radili u geoparku, ali i sugestije da kao Uneskovo prirodno dobro geopark treba „da promoviše srpski narod i kulturu i da zbog toga treba uključiti Arheološki lokalitet Lepenski vir, tvrđavu Golubac i druge zainteresovane subjekte“. Bez obzira na to kakva će biti konačna odluka o tome da li će geopark Đerdap ostati na listi svetskih geoparkova, trebalo bi povećati svest o značaju i vidljivost ovog geoparka u Srbiji, regionu i jugositočnoj Evropi. Zbog toga je važno kontinuirano investiranje u razvoj Fetislama kao i drugih tvrđava na Dunavu kako bi u dužem vremenskom periodu mogla da bude pribavljena dobit.

Pre dve decenije, 2003. povodom Dana evropske baštine ovdašnje stručne službe uradile su mini studiju „Utvrđenja u Srbiji“. Koliko je kod nas u svesti, planovima i praksi zastupljena briga o zaštiti fortifikacijskih vojnih i odbrambenih objekata?

– Čuvanje, obnavljanje i unapređivanje kulturnog nasleđa je ulaganje u razvoj ovog resursa bez kojeg bi naša životna sredina ostala bez identiteta, ali bez kojeg bi bio nezamisliv razvoj turizma u Srbiji. Pored rekonstrukcija drevnih tvrđava važno je kako se one koriste i oživljavaju. Zbog toga smo 2009. u Ministarstvu kulture pokrenuli projekat Putevi kulture – Tvrđave na Dunavu, kojim je sedam dunavskih tvrđava postavljeno u jedinstveni itinerer. Pilot faza projekta Put kulture: Tvrđave na Dunavu pokazala je da kultura može, ne samo da pridoda novu vrednost, već i da direktno utiče na ekonomsko prestruktuiranje i socijalnu dobrobit lokalnih zajednica. Zato ćemo i dalje nastojati da tvrđave na Dunavu, čija burna istorija svedoči o graditeljskim poduhvatima – ne zaboravimo da se smederevska tvrđava prostirala na površini većoj od srednjovekovnog Dubrovnika – već i o razaranjima, ostanu očuvane kao snažni simboli našeg identiteta, prisutnih u svesti naših građana. Istovremeno – želja nam je da njihovi prostori i dalje budu inspiracija za savremeno stvaralaštvo i mesta na kojima se odvijaju značajne manifestacije poput Exita, Tvrđava teatra, Dunav festa i sličnih. Samo ako su očuvane i žive, dunavske tvrđave će biti turistička atrakcija. A da bismo ih učinili takvim potrebno nam je drugačije upravljanje poslovima u vezi sa kulturnim nasleđem: upravljanje koje je odlučno u zaštiti nasleđa, ali istovremeno kreativno i fleksibilno kako bi omogućilo revitalizaciju u našem vremenu.

Ko su učesnici ovogodišnje konferencije i kako je osmišljen dvodnevni program 11. Kazankulta?

– Među 24 učesnika konferencije nalaze se naši najistaknutiji stručnjaci iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, istoričari umetnosti, kreatori kulturnih politika, istoričari, medijski stručnjaci i umetnici. Da pomenem samo nekoliko imena: Irina Subotić, Milena Dragićević Šešić, Miodrag Tabački, Smilja Marjanović Dušanić, Vera Pavlović Lončarski, Bora Dimitrijević… Pored konferencije o nematerijalnoj kulturnoj baštini, priredićemo i promocije knjiga Oksfordska istorija hrišćanstva i Oksfordska istorija islama (IK Clio). Prava poslastica će biti koncert flautiste LJubiše Jovanovića i Beogradskog gudačkog kvarteta, koji će biti izveden u samom Fetislamu.

U najavi Kazankulta piše da je vaša tema „Festival Kapija Dunava“. O čemu se radi?

– Projekat letnjeg festivala kulture Kapija Dunava u tvrđavi Fetislam demonstrira model „uzbudljivih gradova“ kao način usmeravanja kreativne mikropolitike ka uobličavanju privlačne slike grada i turističkog mesta. Ovaj festival stavlja akcenat na raznovrsnu i inovativnu kulturnu ponudu koja treba da doprinese afirmaciji kvalitetnih kulturnih sadržaja s jedne strane i afirmaciji kulturnog turizma, s druge strane. Obnovljena i revitalizovana tvrđava Fetislam i opština Kladovo sa svim svojim potencijalima mogu da omoguće jedinstveni doživljaj koji uključuje kulturno nasleđe i prirodno okruženje Dunava. Zametak ovog festivala se može prepoznati u dosadašnjim edicijama Kazankulta.

Može li se reći da je Kazankult na neki način Kladovo pretvorio u neformalni srpski centar brige o nematerijalnom kulturnom nasleđu kome se svake godine posvećuje pažnja?

– Na kraju putanje Dunava kroz Srbiju pronašli smo Kladovo, grad izvanrednog prirodnog i kulturnog nasleđa i ljude koji nose ovo nasleđe. Naši partneri, Biblioteka Centra za kulturu Kladovo i direktorka Žaklina Nikolić učinili su puno da brigu o nematerijalnoj baštini razvijamo u ovom kutu Srbije koji pročišćava moćni Dunav. Ono što je posebno važno jeste uključivanje mladih ljudi i afirmisanih stručnjaka i nosioca kulturnog nasleđa iz Timočke Krajine i dunavskog priobalja. Kazankult je i prilika za razmenu iskustava sa kolegama iz Bugarske i Rumunije, ali i ne samo iz ovih zemalja.

Koliko je sve to važno za prostor istočne Srbije, na kome se dramatično smanjuje stanovništvo?

– Međunarodne konferencije, a zatim i međunarodni festivali koji počivaju na idejama decentralizacije kulture i međunarodne saradnje pružaju direktnu korist stanovništvu i njihovim gostima. Indirektni korisnici su organizacije i pojedinci iz oblasti kulture, turizma i medija. Trendovi migracija stanovništva sa periferije u velike gradove, nažalost, ne mogu biti zaustavljeni jednom predstavom ili jednim koncertom. Ali, radovi umetnika i stručnjaka iz kulture i te kako mogu da utiču na okruženje.

Šta se dogodilo sa Antikafestom

Antikafest na Feliks Romulijani bio je jedna od žrtava koronavirusa: posle završetka epidemije ovaj se festival nije vratio. Razlozi su, naravno, bili sasvim drugi. Od samog pokretanja 2012. Antikafest je nastojao da prepozna antiku kao deo svakodnevnog života i da prevaziđe jaz koji se ponekad veštački postavlja između antike i modernosti. Kako je to u 19. veku pisao DŽon Stjuart Mil: „Bitka kod Maratona, čak kao događaj u istoriji Engleske, mnogo je važnija od bitke kod Hastingsa. Da je njen ishod bio drugačiji, da Grci nisu pobedili, Britanci i Saksonci bi još uvek lutali po šumama“. Međutim, mi smo svedoci svakodnevnog ugrožavanja kulturnog nasleđa, čime se nepovratno urušavaju stubovi kulture i njen identitet. Upravljanje kulturnim nasleđem se vrlo često poverava osobama koje nemaju adekvatna znanja, a ni ideje kako se ono može razvijati. Na drevne spomenike se tako useljavaju zvezde popularne muzike i sadržaji koji su, u najmanju ruku, diskutabilni. Prostori jedinstvenog kulurnog nasleđa postaju dekor turističko-rekretivnih manifestacija u kojima se ne štedi na decibelima i promilima, a broj posetilaca postaje osnovni kriterijum za podršku javnih vlasti i sponzora. Umesto da budu pozornice za vrhunske koncerte, a zašto da ne – i opere, prostori antičkih i srednjevekovnih tvrđava postaju vašarišta, Antikafest je, trenutno, samo žig koji čuvamo za bolja vremena.

„Žena na ivici nervnog sloma“ 20. oktobra

Posle male letnje pauze, ovih dana u Pozorištu na Terazijama kreću individualne probe obnove muzičkog materijala sa korepetritaorom, a od 29. avgusta se okuplja ansambl predstave Žene na ivici nervnog sloma, i sve ide po planu koji bi trebalo da rezultuje premijerama 20. i 21. oktobra. Svi veliki songovi su spremni za rad. Miran sam i mislim da ćemo raditi prema zadatom rasporedu. A na prvim probama sam se uverio u motivaciju izvođača i saradnika.

Na mapi dunavskih tvrđava

Tvrđava Fetislam nalazi se nekoliko kilometara uzvodno od današnjeg Kladova. Čine je dve fortifikacine celine – Mali i Velki grad, izgrađene u različitim epohama. Malo utvrđenje na mestu antičkog Zenesa i ranosrednjovekovnog grada koji su porušili Mađari, Turci su sagradili 1524. po zapovesti sultana Sulejmana Veličanstvenog. Tvrđava je bila baza za osmansko osvajanje Severina i erdeljskih gradova, koje je prevodio Sulejmanov komandant Bali-beg. Tursko utvrđenje opasano je novom austrijskim sistemom bedema – Austrijanci su novu bastiona artiljerisku tvrđav gradili u više faza od 1717. do 1818, a ona je od Turaka definitivno oslobođena 1867. Tvrđava je arheološki istražena, a obimni konzervatorski radovi obavljeni su u vreme izgradnje Hidroelektrane Đerdap 2, jer vode ove akumulacije delom potapaju Fetislam. Krajem aprila 2023. svečano je otvorena posle rekonstrukcije za koju je 1,3 miliona evra obezbedila EU kroz projekat #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam, a kojom su bili obuhvaćeni: Varoš kapija i prateći lagumi, ulazna kapija u Malom gradu i Letnja pozornica, što je Fetislam “dovelo” na mapu sedam vidljivih i uređenih tvrđava na Dunavu.