INTERVJU Nemanja Ćeranić: „Pokušali smo da uhvatimo duh ulice u Nedelji“

Nemanja Ćeranić, iako i dalje na početku karijere svakako nije početnik. Pored rada na nekolicini gledanih serija, iza sebe ima i „Lihvar“, niskobudžetni, autorski akcioni film. Godinama unazad sprema i film „Volja Sinovljeva“, koji je zbog svoje postapokaliptične teme u nekim krugovima dobio i ime „Pobesneli Maks iz istočne Srbije“.

Zbog svog specifičnog filmskog jezika i interesovanja, na prvu loptu možda i buni otkud on u biografskom film o narodnom pevaču koji puca na mainstream publiku.

„Poziv je došao od produkcije filma. Iskreno, interesovalo me je o čemu će ovaj film biti iako u osnovi to nije moja šoljica čaja. Pokušao sam da u radu sa scenristom, Stefanom Boškovićem, napravim takvu strukturu u kojoj mogu da se poigravam i koristim neka filmska sredstva koje sam sprovodio u nekim mojim ranijim radovima. Aposlutno sam zadovoljan učinjenim. Ovaj film ima na primer preko 15 montažnih sekvenci, što je neki moj autorski pečat što se tiče same filmske strukture“ ispričao nam je Ćeranić.

Montažne sekvence su odrađene dobro i sa stilom, tako da rade omaže i prizivaju neke velikane svetskog filma:

„Dosta smo gledali strukture Skorsezovih filmova, i na koji način Skorseze priča priču, jer je ova naša preširoka. Zaista je bilo i previše materijala, i shvatili smo da će upravo montažne sekvence biti ključne za ovaj film, jer njima možemo da brže prepričavamo, ali i da ulepšamo priču, tako da su tu „Goodfellas“ i „Casino“ kao uzor najbolje poslužili“ rekao nam je reditelj i osvrnuo se da u filmu postoje omaži i likovima iz filma „Specijalno Vaspitanje“ kao i serije „Sivi dom“.

I pre samog trejlera, i same premijere, o filmu se pričalo zbog odluke da glavnu ulogu dobije pevač dance grupe devedesetih „Beat Street“, Husein Alijević Husa. Našalio se Ćeranić da ovim izborom im je „upala kašika u med“.

„Sticajem okolnosti, dok se razvijao scenario, neko je pomenuo Huseina Alijevića. Ja sam odrastao na njegovoj muzici. Kad se Husa pojavio na kastingu i kad smo ga intervjuisali, shvatili smo da je on Džeja poznavao. Da je 1992. igrao uz njega na Sajmu, da dolaze iz iste pozadine i u tom trenutku smo znali da on mora da bude naša glavna uloga. Uparili smo ga sa drugim glumcima, sve je prošlo savršeno i doneo je autentičnost koja je potrebna za ovaj naš film“ ispričao je reditelj, a onda se dotako i Alena Selimija, koji glumi Džeja kao dete. Alena su pronašli u Skadarliji kako prodaje ruže. Na kastingu je otpevao pesmu Nedelja i cela ekipa se zaljubila u njega.

„Alen je divan. Tehnički problem je predstavljao to što ne zna da čita, ali se i tu istakao svojim intelektom, pa je vrlo brzo pamtio dijaloge i replike koje su mu drugi čitali“ ispričao nam je Ćeranić i podsetio se da mu je prvo sećanja na Džeja početak devedesetih i pesma „Mrak, mrak“ koju je kao dete slušao non stop.  Nakon ovog filma nada se da će malo veći hit i zasluženo mesto u best of katalogu pevača dobiti i pesma „Teško je živeti“ koja se više puta čuje u filmu.

„Nedelja“, kao što znamo, nije prvi film o narodnim pevačima u prethodnih nekoliko godina. Nakon Bjelogrlićevog „Tome“, i filma o Aci Lukasu „Pokidan“, „Nedelja“ se nastavlja na trend biografskih priča, ali sa sobom ipak nudi nešto drugačiju dramaturgiju i zaplete. Ćeranić nam je rekao kako su komentari i upoređivanja sa drugim „sličnim“ filmovima očekivani, ali ga ne interesuju previše. Njemu je mnogo više bitnija sama priča, izraženi likovi, kao i storija o Dorćolu nego biografska avantura.

„Kroz pripremu i razgovore smo pokušali da uhvatimo duh ulice. Ko su ti šibicari, kako oni to rade, koji su to ljudi koji su Džeja okruživali. Po mom mišljenu, suština celog filma je odnos Iso Lero Džambe, i njegovog brata od tetke Džeja Ramadanovskog, i način na koji Džamba utiče da Džej pronađe mrak u svojim pesmama. To je priča o dva puta i dve sudbine. Džej ga je posmatrao kao uzora, kao nekog ko je uspešan u životu, i on kao autsajder je želeo da potane kralj Dorćola kao brat. Onda dolazi do tog zaokreta u kom Džamba nestaje, a Džej postaje najveći pevač u Jugoslaviji“.

Iso Lera Džamba je bio kriminalac čiji je nestanak i smrt ustupila pod nerazjašnjenim okolnostima. Njega u filmu tumači Marko Janketić. Priča o romima i njihovom snalaženju u životu je možda i centralni motiv u filmu. Takođe, u filmu je zastupljen i ideal o nedostižnoj beloj ženi, priča koju je Džej više puta u svojim intervjuima pominjao.

„Tretiranje romske populacije u ovom fimu je potpuno drugačije od ostatka domaće kinemtografije, čak i one starije, a to je da su beli ljudi i romi najbolji priajtelji. Mi to gotovo nikad nismo imali na filmu, i to je dodatak te veće priče o duhu i vremenu. Antirasistička poruka“ završio je svoje izlaganje Ćeranić.

Film u redovno bioskopsko prikazivanje kreće od 18. januara. Pored pomenutih Huseina Alijevića i Marka Janketića  u filmu zapažene uloge imaju i Stefan Vukić, Aleksej Bjelogrlić, Ana Pindović, Milica Janevski, Zlatan Vidović, Maša Đorđević, Stojša Oljačić, Ivan Jevtović, Jovo Maksić, Bajram Severdžan i Nela Mihajlović.