INTERVJU Ozren Grabarić, zagrebački glumac: Narod nikad nije voleo političare, uvek je voleo glumce

Prvak Drame zagrebačkog Kazališta Gavela, i poslednjih godina jedan od najangažovanijih i najnagrađivanijih filmskih, pozorišnih i TV glumaca u regionu, oduševio je našu publiku ulogom Mefista u Geteovom (Pra)faustu“, u režiji Borisa Liješevića, koji je u nedelju, 25. juna, premijerno izveden u Beogradskom dramskom pozorištu.

Na sceni na kojoj dobija ovacije u predstavama „Demokratija“, u režiji Veljka Mićunovića, i „Ružni prljavi zli“ rediteljke Lenke Udovički, sada je briljirao ulogom u grandioznom delu koje se bavi jednom od najvažnijih tema zapadne civlizacije, i s pravom osvojio ogromnu naklonost gledališta, kao i cela ekipa ove predstave – stajaće ovacije trajale su skoro pet minuta, što se ne dešava baš tako često u našim pozorištima.

– I ja sam oduševljen kako je protekla premijera, tako da je zadovoljstvo obostrano, i nas koji smo radili predstavu, i publike koja je uživala. A jako je puno truda uloženo da bi naša igra izgledala lako, i da bi predstava delovala kao da „klizi“ iz scene u scenu. Od prve probe smo se pripremali za to i zaista smo puno radili. Prva prepreka je, naravno, tekst, vrlo kompleksan Geteov stih, jedna filozofična misao, zapravo, više kao filozofska rasprava. i nama je bilo užitak, uprkos težini koju ima, da se time bavimo. Mislim da je najveći uspeh ove predstave to što je ona pitka, što nije onaj „Faust“ koji je komplikovan, nego je sve razumljivo. Priča se razume, tragedija se razume, a ima i dosta duhovitosti – kaže popularni glumac.

Razgovor za naš list vođen je odmah posle izvođenja „(Pra)fausta“, dok je još „spuštao“ adrenalin od jednog od najzlokobnijih i najtežih likova u svetskoj literaturi, a na naše pitanje ko je sve današnji Mefisto koji stalno menja izgled, nastup i oblik, kako smo videli u ovoj predstavi, Grabarić ističe:

– Mefisto je metamorf. Stalno se preobražava, preobličava i menja svoju kožu, svakome se pojavljuje u nekom drugom ruhu, da bi lakše ušao do srca i zaveo ga. Mefisto nije jedan oblik i jedan lik, ima obilje pojavnih varijanti i prikazuje se na neki dopadljiv način. Tajna đavola je u svesti pojedinca, zato i jeste metafizičko biće, a Gete ga je dramaturški materijalizovao. Ali to su ti demoni malih i malo većih kompromisa koje ljudi čine. U ovom obilju destrukcija koje vrebaju, ljudi više ne promišljaju, nemaju vremena da promišljaju stvari, i zato je danas svet pun tog mefistovskog duha. Mefisto je svuda oko nas, ali on je i u nama, to je jedan dijalog koji vodimo sami sa sobom. Svako ima kapacitet da čini i dobro i zlo, samo je pitanje odluke i vrste dijaloga kome se prepuštamo. Đavo je danas postao zavodljiv, kao i ovaj Mefisto u našoj predstavi, zato ga mnogi i ne prepoznaju, takvi ljudi nam deluju smešno ili im se rugamo, a zapravo su vrlo opasni i čine zlo. „Vreme je malo iskočilo iz zgloba“, kako Hamlet kaže, a svet bi se nekako morao vraćati u normalu – smatra Grabarić, dodajući da nije najveći problem prepoznati Mefista.

– Treba odoleti Mefistu, iskušenju, to je ono suštinsko o čemu nam Gete govori, nije dovoljno samo ga prepoznati. Mefisto je često i jasan i otvoren, i današnji čovek vidi da je to zlo, ali on u svetu porušenih sistema vrednosti ima demonsku snagu i zavodljivost, i vrlo jaku energiju. Pokretač je mnogih događaja koji se u momentima čine optimističkim, njegovo lice nije konstanta, i jedna od ideja predstave „(Pra)faust“ upravo je kako mu odoleti.

Na pitanje Danasa da li bi predstavu „(Pra)faust“ preporučio pre svega političarima da je vide, Grabarić kaže:

– Bojim se da se niko ko je na putu zla ne prepoznaje u tome. Mislim da oni koji čine zlo nemaju svest o tome, upravo zato što izostaje dijalog sa zlom. Ako znate da zlo postoji u vama, a postoji u svakome od nas, vi ste na dobrom putu, jer želite da budete uravnoteženi, i da taj strašan dijalog zaustavite u sebi. Ali, kada prevagne Mefisto, čovek više ne vidi zlo i nije svestan svojih postupaka.

A s druge strane, da naši političari dolaze u pozorište i da su svedoci bravuroznih umetničkih dometa glumaca, kao što smo, recimo, videli u „(Pra)faustu“, da li bi tako zastrašujuće napadali i targetirali glumce, kao što to čine poslednja dva meseca, Grabarić navodi:

– Glumački posao je izuzetno težak, i neko ko to ne gleda ne može ni razumeti šta mi radimo. Publika vidi samo šta je krajnji rezultat jednog ogromnog truda, a ne vidi proces šta mi sve prolazimo i koliko se, zapravo, odričemo i nekakvog privatnog života. Treba sve te tekstve koje igramo zapamtiti, i ne samo to, treba ih uceloviti u duboku filozofsku misao, i tu misao preneti dalje, publici, da oseti i razume o čemu joj govorimo. Ali, nikada se ne bojim takvih negativnih stvari, zato što narod nikad nije voleo političare, uvek je voleo glumce.

Privilegija i sreća

Koliko je Mefisto značajan u njegovoj karijeri, Grabarić ističe:

– Ovo je zasigurno jedna od najtežih partitura koje sam radio, i „Faust“ jeste jedno od najtežih dela, zato se ne radi često, niti sam ga često gledao u pozorištu. Velika je privilegija, i velika sreća baviti se Geteom. Tim genijalnim delom, tim tako gustim i snažnim misaonim tkanjem. Zato mislim da je kvalitet ove predstave upravo u tome što je razumljiva publici, i ona zaista stoji visoko, visoko na pijedestelu najboljih stvari koje sam radio u Srbiji i u Zagrebu, kao i moja uloga Mefista. „(Pra)faust“ mi je pružio priliku i da prvi put zaigram sa Mirom Karanović, što mi je jako drago – ističe glumac koga poznajemo i iz predstave „Hinkeman“, u režiji Igora Vuka Torbice, i monodrame “Dnevnik jednog ludaka”, u režiji Marijana Nećaka.

Mirjana Karanović: Svako može da odabere da li je Faust ili Mefisto

Ovacije prepunog gledališta Velike scene BDP oduševile su i Mirjanu Karanović, kao što je i ona oduševila ulogom Marte.

– Divno sam se osećala, presećna sam onim što smo doživeli od publike, a to se dogodilo zato što smo dozvolili sebi da se igramo. „(Pra)faust“ je velika tema, grandiozan tekst, Gete deluje zastrašujuće, a mi smo to pretvorili u jednu predstavu u kojoj se prvo smejete, a posle plačete, i to je za mene ono najlepše. I svako ima mogućnost da izabere ko je u ovoj predstavi – Faust ili Mefisto, Margareta ili Marta. Znam da, barem sa ženske strane, ima puno Margareta kod nas, dobrih, pravednih, naivnih žena čiste duše koje stradaju. Ali, ima i Marti, koju igram, onih  žena koje su snalažljive u svakoj situaciji, i uvek se dočekaju na „obe“ noge bez obzira šta im se dešava – kaže za Danas Mirjana Karanović, ističući da su svi glumci u ovoj predstavi ostvarili izuzetne uloge.

Pored Svetozara Cvetkovića u naslovoj ulozi,  veliki uspeh ostvarila je mlada glumica Iva Ilinčić koja igra tragičnu Geteovu Margaretu, kao i Daniel Sič (Brander, Valentin), Ivan Zarić (Vagner, Zibel) i Stanislava Nikolić (Altmajerka, Liza).