INTERVJU Pavle Mensur: Mladi su pasivni zato što im je kapitalizam obezbedio da plove u komfor zoni

Igra Jovana, “crnu ovcu” u porodici, momka u ranim dvadesetim na sigurnom putu da postane narkoman.

Roditelji mu se razvode, ali to od njega skrivaju, kao i od gostiju. Sve ih pratimo u jednom danu na Usekovanje Svetog Jovana, gde se kroz slavsku atmosferu i alkohol otkrivaju mnoge njihove tajne. Jovan i Pavle su generacijski bliski, od njih se očekuje da odrastu.

Kako izgleda ta tranzicija u Srbiji, da li ga je oblikovanje lika Jovana na bilo koji način promenilo, kako on vidi svoju generaciju, a kako starije, u šta veruje, u intervjuu za Danas govori mladi čovek i glumac Pavle Mensur.

Pored scenarija i ekipe s kojom ste radili šta je vas lično privuklo liku Jovana i koji izazov je bio najveći za vas u vezi s ovom rolom?

– Privukla me je prilika da kroz Jovana ispitam neke stvari unutar Pavla od kojih bih inače bežao. To mi je samim tim bio i najveći izazov.

Da li ste se pripremali za ulogu i da li vas je ona na bilo koji način intimno izmenila?

– Jeste. Verujem da će ovaj film pomoći deci da razumeju roditelje, roditeljima da razumeju decu, a istovremeno će pomoći svima nama da shvatimo koliko je nekad teško razumeti samog sebe. To mi je išlo mnogo teže pre rada na ovom filmu.

Ovo ja drama o odrastanju glavnog junaka, a moglo bi se reći da kroz neku vrstu sazrevanja prolaze i svi za slavskom trpezom, slažete li se sa tim i verujete li u rast u bilo kom životnom dobu?

– Slažem se. U ovom filmu svi likovi sazrevaju samim tim što rešavaju ili bar pokušavaju da reše neke stvari. Možda u neprimernom trenutku ili na ne toliko lep način, ali sazrevaju.

Jovan je „crna ovca u porodici“, da li ste se nekad i sami tako osećali?

– Jesam. U tim godinama se sve mlade osobe nekada osećaju odbačeno, zapostavljeno ili neshvaćeno, ali da li sam za to imao prostora… Verujem da ne.

Jeste li po nečemu slični, ili ste potpuno različiti, vi i Jovan?

– Sve što sam do sada odigrao ima dozu mene i onoga šta ja nosim u sebi. Zapravo ne ‘dozu’ nego dosta veliku dozu…

U filmu je više generacija, različitih ideoloških opredeljenja, između ostalog i baka koja pokušava u Jovanu da probudi revolucionarni duh, što je pitanje koje inače figurira u delu u javnosti – zašto su mladi tako pasivni, zašto se ne bune. Šta biste vi, kao mlad čovek, rekli, da li su u pravu kada to kažu, da li se možda koncept otpora promenio?

– Koncept otpora se nikada nije promenio. Promenio se pristup mladih u odnosu na stvari kojima se sasvim sigurno treba suprotstaviti. Mladi su nikad pasivniji zato što im je kapitalizam obezbedio da plove u komfor zoni, a bilo kakav otpor istu ugrožava.

Dijalozi u “Usekovanju“ dotiču važna pitanja, od zagađenja, preko pandemije korona virusa, razvoda braka, dilema u vezi s potomstvom, bolesti zavisnosti itd. Prema svemu tome junaci priče zauzimaju relativizujuće stavove tek da bi se razgovor odvijao. Koliko su stanje i dinamika odnosa junaka na slavi refleksija našeg društva i ako jesu na koji način?

– Mi živimo u društvu u kom ljudi po difoltu mnogo lakše pričaju nego što će nekoga da slušaju. Ali stvarno slušaju. Stanje i dinamika odnosa između junaka u ovom filmu i jesu tako na momente duhoviti zato što su u potpunosti realni. Mi kao narod živimo „Usekovanje“ na mnogo nivoa, i mislim da određene stvari u filmu idealno pokazuju širu sliku vremena i okruženja u kom obitavamo.

Jovan veruje da će ga iz beznađa izvući droga a vanzemaljci iz „septičke jame paralelnih svetova“. Kako ste doživeli te aspekte njegove ličnosti, i u šta vi najviše verujete?

– Jovan je nihilista. On veruje u to da u realnosti ništa zapravo ne postoji. Taj trenutak sa vanzemaljcima se može shvatiti na više načina… I kao nagrada i kao kazna…

Suštinski, on je jedna dobra duša koja dozvoljava sebi da misli da je mnogo gori nego što zapravo jeste, ali nekada to koristi i kao izgovor za manjak stava prema bilo čemu relevantnom… Ja verujem u to da se dobro dobrim vraća, na duže staze.

„Usekovanje“ i vaša izvedba u ovom filmu su nagrađivani na festivalima, kakve su reakcije publike i kako biste vi preporučili ovaj film?

– Publika je zaista svuda i van naših granica imala neverovatno lepe utiske i komentare o našem filmu, a to mi je posebno drago jer film prati jednu ‘prosečnu’ srpsku porodicu za koju sam mislio da može biti shvaćena samo ovde…Preporučio bih svima da gledaju „Usekovanje“ zato što će posle filma shvatiti da jako mnogo nas deli iste strepnje, nesigurnosti i strahove i da je sve to dovoljno dobar povod za razgovor sa svojim ljudima.

https://www.danas.rs/kultura/film-usekovanjeu-ritmu-kolac-sveca-amfetamin-amin/

Premijera sutra uveče

Premijera filma „Usekovanje“ biće održana sutra uveče, 7. februara, od 20 sati u mts Dvorani, naredni dan je premijera u Novom Sadu, a od 9. februara film je u redovnoj bioskopskoj distribuciji. Pored Jovana, koga tumači Pavle Mensur, u filmu igraju Bojan Žirović i Aleksandra Balzamović (roditelji), a u ostalim rolama su: Marko Grabež, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Aleksandar Đurica, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Jovana Gavrilović, Momčilo Pićurić i Vahid DŽanković. „Usekovanje“ je rediteljski debi Siniše Cvetića i scenariste Davida Jakovljevića, koji je producirao Košutnjak film.