INTERVJU Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta i savetnik za kulturu Ambasade Francuske u Srbiji: Zajednička prošlost obavezuje nas da kroz kulturu jačamo odnose

Od ustanovljenja ove sajamske institucije 2002, ona je prva zemlja koja se ponovo pojavljuje u ovoj ulozi – prvi put gostovala je 2004, a zbog akromegalijskog širenja spornih građevinskih aktivnosti na desnoj obali Save, lako bi mogla da bude i poslednji počasni gost na tradicionalnom beogradskom sajamskom prostoru koji je vršnjak ovdašnjeg Sajma knjiga.

Kako god, posetioce ovogodišnje manifestacije očekuje “Francuski paviljon” u duhu čuvenih pariskih kafea u kojima su se okupljali egzistencijalisti i umetnici, sa sajamskim programom koji bi trebalo da da novi zamah tradicionalnom srpsko-francuskom prijateljstvu.

– Za nas je velika čast što je Francuska po drugi put zemlja počasni gost Beogradskog sajma knjiga. Sad, posle gotovo 20 godina veoma smo srećni što možemo da istaknemo sve veze koje postoje između Francuske i Srbije u oblasti književnosti, ali i izvan nje. To je prilika da još bolje predstavimo savremeno francusko umetničko i kulturno stvaralaštvo u svim oblastima – pre svega u književnosti, društvenim naukama, stripu, ekonomiji… – kaže za “Danas” Stanislas Pjere, direktor “Francuskog instituta” i savetnik za kulturu Ambasade Francuske u Srbiji.

Kakav je koncept ovogodišnjeg francuskog počasnog gostovanja?

– Ideja je da napravimo “Francuski paviljon” na sajmu i da na tom našem štandu ponudimo raznovrstan program, uključujući susrete sa piscima, gde će oni razgovarati i potpisivati svoje knjige. Želimo da predstavimo “Francuski institute” izvan njegovih zidova i ideja je da se “Institut” i sve njegove aktivnosti presele na Sajam knjiga, koji nam, sa svojih 200 hiljada posetilaca nudi izuzetnu priliku do dođemo do nove publike, da posetioci koji inače ne dolaze u “Institut” vide ko smo mi, šta nudimo, a nudimo mnogo toga – učenje francuskog jezika, stipendije za studiranje i postdiplomske studije u Francuskoj, mnogo drugih aktivnosti u oblasti kulture i univerzitetske saradnje… Organizovaćemo puno događaja iz različitih sfera kako bismo promovisali značajnu francusko-srpsku saradnju u toj oblasti, ali i sport, francuski jezik, jer smatramo da je Sajam knjiga jedna od najznačajnih manifestacija u Srbiji i u Jugoistočnoj Evropi. Želimo da pokažemo da je “Francuski institute” dinamična, živa institucija koja je tu ne samo za Beograđane, već i za ljude iz cele Srbije, do kojih možemo da dopremo zaahvaljujući našim ograncima u Novom Sadu i Nišu. Jedan od naših najvažnijih ciljeva je i da pokažemo da je francuski živ jezik, veoma dinamičan u celom svetu, a posebno u Evropi, jezik koji je veoma značajan za karijere mladih ljudi. Iako je francuski jezik koji sa pre svega povezuje sa kulturom, ne zaboravimo da je to jezik koji je važan u poslu. Francusko govorno područje je drugo ekonomsko tržište u Evropi, a francuski je prisutan i u drugim delovima sveta. Zbog toga ćemo 27. oktobra organizovati na našem štandu dan posvećen francuskom jeziku i univerzitetskoj saradnji – jedan studentski sajam na kome želimo da još više isprepletemo veze između francuskih univerziteta i mladih ljudi jer francuski nije samo jezik prošlosti već je i jezik budućnosti. Srbija je pridruženi član “Frakofonije”, koja ima mnogo frankofila i možemo da kažemo da je frankofilska zemlja.

Da li je, bez obzira na nesporan značaj, francuski jezik danas potisnut ne samo u diplomatiji već je „kapitulirao“ pred engleskim jezikom čak i u Francuskoj na javnim mestima poput aerodroma?

– Evidentno je da je engleski dominantan jezik, prisutan i na aerodromima. Ali upravo u tome jeste razlika. Engleski je prisutan i dobar možda u tim praktičnim stvarima, to je jezik poslovne komunikacije, dok je sa francuskim nešto drugačije. On izlazi iz tih okvira, nudi i nešto drugo. Imam puno primera pisaca iz različitih zemalja koji su izabrali da pišu na francuskom, jer je izbor jezika izbor jednog sveta i načina življenja u tom svetu. Naš cilj je da se francuski jezik što više rasprostire, da ga usvoje mladi. Uz to, naš drugi cilj je aktivna borba za “Frankofoniju” i zvanično članstvo Srbije u ovoj međunarodnoj organizaciji. Naravno, naš zajednički cilj je da se Srbija što više približi Evropi, a jedan od glavnih i najznačajnjih stubova za ostvarenje tih ciljeva je upravo kultura. Često je postavljamo po strani, ali ja mislim da je kultura tu od fundamentalnog značaja. Zajednička istorija Srbije i Francuske je izuzetna i mislim da ona i danas živi. Francuska je možda nepravedno zapostavila i u jednom trenutku zaboravila svoje istorijske veze sa Srbijom, što se, naravno, ne odnosi na sve Francuze. Meni je, na primer, deda ujak poginuo na “Solunskom frontu” i ta zajednička prošlost nas obavezuje da na njenim temeljima, kroz kulturu, gradimo što jače odnose.

Koliko na tradicionalne odnose i kulturnu saradnju utiče zvanična politika – iako Francusku i Srbiju vezuje viševekovno prijateljstvo i vojno „overeno“ u Prvom svetskom ratu, zvanični Pariz od 1999. realno više ne podržava srpske državne i nacionalne interese pre svega po pitanju Kosova i Metohije?

– Naravno, postoji ta tužna i tragična ratna epizoda, ali mislim da je to pitanje koje se tiče politike i koje više zanima ambasadora. Ono što ja mogu da kažem u domenu kulture to je da Francuska želi da obnovi te veze. Pogotovo od 2019. i posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji, oseća obostrana želja da Francuska i Srbija idu zajedno, postoji interes u Francuskoj da se podrži Balkan. To se vidi i kroz brojne posete ministara. Postoje mnoge stvari koje nas spajaju i to treba valorizovati. Mi želimo da ne gledamo uvek u prošlost, da se ne osvrćemo na prepreke već na ono što nas spaja i da gradimo zajedničku budućnost. Naš cilj je da otkrijemo te zajedničke oblasti i da njih unapređujemo. Jedna od takvih oblasti je sport koji spaja Francusku i Srbiju i zbog toga smo ga uvrstili u naš program Sajma knjiga, u perspektivi “Olimpijskih igara” u Parizu 2024. U našoj istoriji postoje periodi kad su naši odnosi išli uzlaznom linijom, nekad su, nažalost, bili i u opadanju, ali mi sada želimo da gledamo ka budućnosti i ka boljem. Ideja Evropske unije je pružanje mogućnost da se stvori trajni mir. Francuska i Nemačka su toliko ratovale, pa su se pomirile jer nam je cilj da mladim generacijama ostavimo zavet da u ovom konfliktnom svetu treba težiti miru i prevazilaženju onoga što nas razdvaja.

Da li je zbog važnosti sporta gotovo ceo sajamski program za mlade posvećen predstojećim Olimpijskim letnjim igrama u Parizu 2024, Francuska je već u ozbiljnoj olimpijskoj kampanji?

– Sport je nešto što stvarno može da poveže puno ljudi kroz oblast kulture, a “Olimpijske igre” su veoma važne. Govorimo o Pjeru de Kubertenu, vrednostima koje promovišu ”Olimpijske igre” kao što su tolerancija, razmena, različitost i raznovrsnost, a to su vrednosti koje promoviše i Frankofonija. Ne zaboravimo da je francuski zvanični jezik “Olimpijskih igara”, tako da smo, sve to imajući u vidu, želeli da organizujemo na štandu razna zanimljiva dešavanja koja imaju veze sa sportom. Biće kvizova, bojenja maskota… na našem štandu, koji smo zamislili kao park i kafe, koji podseća na poznati pariski književni “Kafe de Flor”, čiji je sadašnji vlasnik Francuz srpskog porekla.

Kako je sastavljena velika sajamska delegacija koja dolazi iz Francuske?

– Želeli smo da istaknemo koliko je važno prevoditi sa francuskog na srpski jezik. Naravno, program smo napravili imajući u vidu, pre svega koji su pisci prevedeni, mada to nije bio jedini kriterijum. Postoje pisci koji su sami po sebi poznati, a možda sad nemaju novi prevod. Erik-Emanuel Šmit veoma je poznat u Srbiji i po svojim pozorišnim komadima, i čak i da nema ni jedno delo prevedeno, mi bi smo ga pozvali, mada ima tri nedavno prevedene knjige – dve za decu i jedan roman koji će promovisati. Želimo da istaknemo i naš program za podršku izdavačima, koji nosi ime Danila Kiša, u okviru koga se godišnje podrži veliki broj prevoda. Zahvalni smo svim izdavačima bez kojih ne bismo mogli da organizujemo dolazak ovako velike delegacije gostiju, u kojoj nisu samo pisci. Dolazi velika delegacija profesionalaca koji se bave knjigom i oni će 23. oktobra učestvovati na konferenciji koju organizujemo na zahtev srpskih izdavača, koji će učestvovati u diskusijama, zajedno sa predstavnicima Ministarstva kulture Srbije, i mnogim piscima i knjižarima, profesorima… To je će biti celodnevna konferencija na kojoj će biti razmatrane teme koje zanimaju izdavače – piraterija, autorska prava, književne nagrade koje su u Francuskoj veoma značajne jer knjige koja dobiju neku značajnu nagradu prodaju se u 500 hiljada primeraka, što dosta pomaže ekonomiji knjige.

Želim da istaknem da će doći Vera Mihaljski, direktorka izdavačke kuće “Crno na belo”, kako bi predstavila izbor iz svoje kolekcije prevoda ne samo srpske nego i književnosti cele Centralne Evrope na francuski. Ta izdavačka kuća otkupila je dela poznate izdavačke kuće “Lege d’homme” Vladimira Dimitrijevića i napravila posebnu kolekciju “Dimitri”, koja će biti izložena na našem štandu. Mislim da je to prisutvo srednjeevropske misli, uz francuske knjige koje će biti izložene i prodavane na našem štandu, kao i uz knjige prevedene sa francuskog na srpski, način da se stvori jedan ukršteni pogled na različite književnosti.
Priredićemo i razgovor o Danilu Kišu i o knjizi “Izvod iz knjige rođenih” Marka Tompsona, koju je na srpski preveo Muharem Bazdulj, a nedavno ga je prevela na francuski Paskal Delpeš, razgovaraćemo o tom velikom čoveku koji je pravio mostove između francuske, jugoslovenske i srpske kulture.
Takođe želimo da istaknemo značaj Milana Kundere, koji je takođe veliki pisac sa kojim možemo da povežemo “Frankofoniju”. On je rođen u Čehoslovačkoj, ali je zbog komunističkog režima morao da napusti svoju zemlju. Kao što znate, izabrao je da živi u Francuskoj. Izborom francuskog jezika želeo je da izrazi evropski duh. Kundera je mislilac Centralne Evrope, njegovo delo “Oteti Zapad – Tragedija Centralne Evrope” odslikava krhkost malih zemalja koje su uvek bile na raskršću između velikih carstava i koje zbog toga imaju težu i komplikovaniju istoriju nego što je istorija Francuske, u čemu takođe nalazim vezu sa vašom zemljom.

„Ušće“, ruske i druge kulturne jeseni

* Sajam knjiga je centralni deo francuske kulturne jeseni, koja nosi naziv „Confluence / Ušće“, zapravo njen jedini segment sa gostima iz Francuske, ostalo je uglavnom beogradska pozorišna i muzejska produkcija. Da li je ona nastala zbog Sajma knjiga ili se gostovanje na njemu „ulilo“ u „Ušće“?

– Mi smo zapravo napravili tu sezonu, koji smo nazvali “Confluence”, oko Sajma knjiga. Naravno, najvažniji događaj je Sajam, a zahvalni smo velikim kulturnim institucijama koje su pomogle da se istaknu francuski sadržaji koji inače postoje u Beogradu, kako bi dali još lepši sjaj Sajmu knjiga.

* Da li će francuska kulturna jesen, bez obzira na značaj i popularnost Sajma knjiga, izdržati konkurenciju sa ruskim i italijanskim jesenjim programima u Beogradu, u kojima su najavljeni gostovanje Ermitaža, baletskih umetnika, atraktivni filmovi?

– Nemamo ništa protiv toga. Mi sarađujemo sa “Italijanskim centrom za kulturu”, Italija je u vašem susedstvu. Lepo je što oni dovode velika imena, ili što Rusi najavljuju svoju jesnju kulturnu sezonu. Ja sam veliki ljubitelj ruske kulture. Ona je veoma prisutna u Parizu i ja sam uz nju odrastao. Ruski je prvi strani jezik koji sam naučio. Obožavam Dostojevskog, Solženjicina… To ne znači da tolerišemo ono što se danas događa u Ukrajini.

Filozof u diplomatiji i kulturi

Aktuelni direktor “Francuskog instituta” Stanislas Pjere (61), u Beograd je došao pre dve godine, u septembru 2021. Po obrazovanju filozof, zahvaljujući diplomatskoj službi radio je u Čehoslovačkoj pre njenog raspada 1993, Rusiji posle 1993, Mađarskoj, Turskoj, Rumuniji, Poljskoj, na Malti… Bio je i deo tima nekadašnjeg predsednika Francuske Žaka Širaka, dok je bio gradonačelnik Pariza, osnivač je i prvi direktor fondacije “Pont Nef”.