INTERVJU Teya Dora: Uvek ima mesta za angažovane teme u pop muzici

Teya Dora, iliti Teodora Pavlovska, pobedila je na takmičenju „Pesma za Evroviziju“, a domaća javnost i mediji su se potrudili da sve dignu na nivo sukoba i svađa, kako to već obično i biva kod nas kad se nešto bira, od predstavnika za pevačko takmičenje do izbora sekretarice u mesnoj zajednici. Ispod sve te galame, teorija zavere i bombastičnsoti novinskih naslova, nalazi se tiha i emotivna balada, „Ramonda“, u kojoj mlada pevačica peva o cvetu koji u srpskoj istoroji ima posebnu simboliku.

Teodora, mnogima će predstavljati novo ime na domaćoj sceni, ali ona je već neko vreme tu. Radila je pesme za mnoge pop pevače na estradi, gradeći polako, sa strane, svoju solo karijeru. A onda je sve buknulo baladom „Džanum“, s kojom je prerasla ovdašnje podneblje.

Pesma je nakon prošlogodišnje majske tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“, postala ta uz koju su deca na društvenim mrežama iskazivala žaljenje za ubijenim đacima. Takva kakva je, mračna i emotivna, pesmu iako je na srpskom, prepoznali su i ljudi u inostranstvu, pa su je preko TikToka proširili širom sveta, najviše u južnoj Aziji, Bangladešu i Indiji.

„Ramonda“ se naslanja na emotivnost pesme „Džanum“, i zbog toga je baš ona taj pravi izbor za ovogodišnje izdanje Evrovizije. Pre nego Teya Dora odputuje u Švedsku, popričali smo sa njom, o dosadašnjoj karijeri, Evroviziji, pop muzici ali i patriotizmu,

Za početak, ono što sam pitao u prethodnim godinama i dva naša predstavnika za Evroviziju kad su pobedili – kad vidiš svu frku, ludilo, gungulu, da li se zapitaš šta ti je sve ovo trebalo?

Ja ne znam dal’ sam ja kao luda, ali za sad nisam primetila neko preveliko ludilo. Možda je bilo malo haotično prve nedelje nakon pobede. Ne zalazim toliko duboko više u svoje misli, tj u svoje overtinkovanje, tako da ne bih ni znala da kažem dal’ imam takvu pomisao u sebi.

Kako je nastala pesma? Da li si je oduvek zamišljala kao takmičarsku pesmu za Evroviziju?

Prva je nastala intro melodija. Onaj deo koji zvuči kao uspavanka. U tom trenutku pesma nije bila za Evroviziju. Zapravo nije bila u planu da bude. Ne znam šta me je tačno podstaklo da bude verovatno momenat kad je na red došao i tekst.

Šta je za tebe patriotizam? Šta za tebe predstavlja ta reč, odnosno kako misliš da se on najbolje pokazuje?

Mi svi pripadamo negde. Ja sam rođena u Srbiji i odrasla sam ovde. Deo sam naše kulture i gde god da sam bila preko ne mogu da nađem ljude kao što smo mi. Imamo to nešto posebno i meni je to dom. Volim svoju zemlju i ponosna sam na nju, i zato se radujem što je baš ja predstavljam na Evroviziji, u nečemu sto smatram da radim najbolje od svega drugog što radim u životu. a to je muzika i pesma.

Da li ima mesta za ozbiljnije i angažovanije teme danas u pop muzici?

Uvek ima mesta za sve. Bitna je iskrenost i poznavanje određenih tematika o kojima hoćes nesto da ispričaš i daš neki stav. Bitan je i pravi momenat.

Da li osećaš neku vrstu opterećenja kao autorka zbog toga što dve tvoje najpopularnije kompozicije u poslednjih dve godine su dobile neku drugu konotaciju? „Ramonda“ zbog Evrovizije i svog tog prepucavanja fanova na netu, a „Džanum“ zbog toga što su klinci pravili tužne klipove uz tvoju pesmu.

Ne, zato što je ta muzika samo moja dok još ne postane dostupna javnosti. U tom trenutku, kad se to desi, to više nije moje nego postaje njihovo i oni proživljavaju to kako oni žele i ja tu ne mogu ništa. Obe pesme su jako emotivne i donele su velike emocije ljudima koji ih slušaju, što je za mene samo dokaz da i sve što na dalje radim, mora da izađe kao iskrena emocija da bi se prenela na ostale ljude.

Da li ti nedostaje da praviš neku malo laganiju, modernu pop-rnb-trap muziku kao ranije? Kad bi sad izašla neka nova stvar u kom bi stilu bila?

Ne nedostaje mi. Ja pravim ono što želim i osećam u tom trenutku. Bilo to rnb, ili trep i regeton. Ali ta vrsta muzike je, po meni, dosta generična i ima manjak emocija i iskrenosti.

Ti si školovana muzičarka, ali si radila i pesme za mnoge na estradi. Kako se mire te dve stvari, odnosno da li ih je potrebno miriti ili one rade i sarađuju potpuno normalano?

Puno školovanih muzičara je na estradi i nema potrebe za mirenjem ta dva. Ja sam se školovala, al mogla sam i bez toga verovatno. Školovanje mi je donelo jedan drugi pogled na sve ovo, ali ja znam toliko pretalentovanih muzičara koji nisu nikakve muzičke skole zavrsili.

Koji je tvoj odnos prema Evroviziji bio svih ovih godina? Koja takmičenja pamtiš, koje strane autore, koje naše?

Definitivno pamtim našu pobedu i pesmu „Molitva“ i Mariju Šerifovic. Pamtim Željka Joksimovića i „Lane Moje“ kao i njega kao autora u svakom smislu te reči. Čovek je genijalan.

Da li bi više volela da pobediš, ili da budeš u top 5 ali da budeš onaj prepoznatljiv hit kog će se sećati svake godine?

I jedno i drugo. To nekako i ide zajedno.

Koje si pobedničke pesme do sad čula, da li ti se nešto dopalo?

Sviđa mi se Ukrajina, Švajcarska, Hrvatska, Italija i Francuska. Ima ih još dosta, ali mi je top 5 za sad.