Foto: Privatna arhivaGalerija Matice srpske u Novom Sadu 177 godina postojanja obeležila je otvarenjem nove stalne postavke pod nazivom ”Revizija kolekcije”. Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica je Galerije više od 14 godina, kaže da je termin revizija preuzet od naslova knjige ,,Revizija umetnosti“ čuvenog Ota Bihalji Merina.
– Učinilo nam se da ta reč obuhvata dva, za nas, važna termina: reviziju kao pogled u nazad i viziju kao pogled unpred. Naša postavka je nastala na temeljima revizije, odnosno sagledavanja vrednosti naše kolekcije i sveukupne delatnosti Galerije u proteklih 175 godina u okviru obeležavanja tog velikog jubileja, a istovremeno postavka oslikava novu viziju Galerije u 21. veku kao jednog aktivnog, inovativnog muzeja – objasnila je Palkovljević zbog čega je „revizija“ ponela ime nove stalne postavke.
Kazali ste da je ovo rezultat dugog promišljanja čitavog tima ljudi, zbog čega ste se odlučili na ovaj korak „novog čitanja“ i okretanja „novog lista“ kao jednu novu, veliku prekretnicu u radu Galerije?
– Odlučili smo se da kroz novu postavku započnemo novu fazu u razvoju Galerije, jer smo uvereni da na temelju višedecenijskog zajedničkog rada ovog tima imamo znanja i iskustva da javnosti ponudimo jedan novi pogled na nacionalnu likovnu umetnost i ulogu muzeja u savremenom svetu. Ovaj projekat zamislili smo i realizovali smo zajednički u dijalogu kustosa i konzervatora jer smo želeli da ponudimo najbolje iz naše ustanove. Za postavku skulptura koja nosi naziv Skulptofilija pozvali smo akademika Mrđana Bajića, jer smo želeli da ponudimo novi i potpuniji pogled na mesto i ulogu skulpture u savremenoj umetnosti. Simbolički, želeli smo da nova faza koja vodi ka jubileju 200 godina delovanja započne novom postavkom kao našom vizijom Galerije Matice srpske za budućnost.
Specifičnost je i novi modularni sistem? Šta ste sa njim želeli da istaknete?
– Modularnim sistemom želeli smo da postignemo fluidnost postavke, da u njoj lako mogu da se menjaju pojedinačne sale ili čitavi moduli. I to je ono što paradoksalno stalnu postavku čini nestalnom. Kroz 7 modula ponudili smo 23 teme, ali mogućnost publici da bira šta da pogleda u skladu sa svojim interesovanjima ili koliko može da se zadrži u Galeriji u skladu sa slobodnim vremenom. Tako, na primer, ukoliko neko ima samo 15 minuta može da pogleda samo salu Puls kolekcije i upozna se sa najznačajnijim delima. Ili ako ga zanima klasičan pristup može da pogleda modul Hronologija srpske umetnosti za nekih pola sata. Ukoliko voli modernije pristupe može da se upozna sa modulom Transformabilnost umetnosti i slično.
Kada bi se istorija ovih prostora, ali pre svega naše zemlje, gledala kroz dela iz GMS, šta bi se moglo zaključiti? Kako nam je izgledalo poslednjih 177 godina?
– Istorija ovih prostora je bila burna. Ona je obeležena životom srpskog naroda u dva carstva u 18. veku, borbom za nacionalno oslobođenje i osamostaljenje u 19. veku i konačno proces modernizacije društva u 20. veku. Umetnička dela oslikavaju istorijski put, ali i uticaje drugih kultura na razvoj srpske likovne umetnosti. Pre svega uticaje bečke i minhenske akademije u 19. veku, a pariske umetničke škole u 20. veku. Naša kolekcija, ali i ovako formirana postavka ukazuju na mogućnost građenja, ali i prezentovanja nacionalnog identiteta kroz dela likovne umetnosti.
Otvaranje je bilo neobično, trajalo je 24 sata, kakve su reakcije publike na novu stalnu postavku? Čime ljudi ostanu najviše iznenađeni?
– Otvaranje je osmišljeno kao spoj raznovrsnih sadržaja kojima smo želeli da ukažemo na našu otvorenost ka publici i zato je trajalo 24 sata. Uz Svečanu sednicu i otvaranje stalne postavke za javnost priredili smo dva muzička nastupa: Muzičku reviziju kroz nastup MKDSL-a i muzičku viziju kroz nastup di-džejice Lanne. Nakon toga bili smo otvoreni tokom čitave noći i omogućili smo publici da doživi neuobičajeno iskustvo posete muzeju noću, a zatim smo u nedelju tokom čitavog dana na svakih sat vremena držali stručna predavanja i tako javnosti predstavili koncept nove postavke. To smo upotpunili programom za najmlađu publiku – koncertima za decu. Prve reakcije su odlične. I kolege i publika smatraju da je koncept inovativan, prostor lepo uređen i prijatan, a promena fascinantna. Najviše su iznenađeni tematskim pristupom koji im je potpuno nov i drugačiji, a posebno temama kao što su boja ili smrt. Najveće oduševljenje izavala je postavka skulptura sa nazivom Skulpotfilija jer je jedan moderan, sveden i interaktivan prikaz vajarstva u našoj umetnosti i obuhvata širok raspon autora od Đorđa Jovanovića do Raše Todosijevića.
Ipak pre svih, novu stalnu postavku je video francuski predsednik Makron, možete nam otkriti šta ga je naviše impresioniralo, znamo da je on veliki zaljubljenik u umetnost, o čemu ste razgovarali?
– Predsednik Makron je pokazao veliko interesovanje za deo postavke o identitetu ustanove i hronologiji srpske umetnosti. Najduže se zadržao pred zografskim ikonama koje su ga fascinirale svojom autentičnošću, ali i pred slikama Đure Jakšića sa nacionalnom tematikom. Pažnju su mu privukle mnogostruke veze francuske i srpske kulture koje se jasno oslikavaju na slikama srpskih slikara 20. veka od Šumanovića, preko Bogdana Šuputa do Lazara Vozarevića. Takođe, bio je veoma zainteresovan i za proces konzervacije slika koji smo mu predstavili u samom prostoru postavke kao deo naših aktivnosti na pripremi nove postavke. Ipak možda mu je najveću pažnju privukla slika Uroša Predića „Sveti Nikola spasava brodolomnike“ zbog simbolike tematike o zajedništvu i spasenju.
Pršli ste godinu Evrpske prestonice kulture,proslavili 175 godina Galerije, u prošloj godini imali ste 100.000 posetitelja, ugostili ste važne ljude poput Sabine Hag, priredili velike izložbe kao onu Klimta i Paje Jovanovića? Šta je na Vas ostavilo poseban utisak?
– Svi događaji koje ste naveli deo su sveukupnog procesa transformacije Galerije Matice srpske od jednog tradicionalnog, moglo bi se reći konzervativnog, muzeja u moderan, aktivan i atraktivan muzej 21. veka. Taj proces je trajao skoro 20 godina ali je bio pažljivo vođen, dobro planiran i kontinuirano sporvođen, a sve sa idejom da ostvarimo želje svojih osnivača i postanemo ponos nacije. O tome govori istoimena monografija koju smo publikovali povodom jubileja. Nova postavka „ReVIZIJA kolekcije GMS“ upravo pokazuje sve ovo i mi smo izuzetno ponosni na sve što smo na njoj prikazali.
Posle proslave 175 godina delovalo je da će Galerija, barem neko vreme, nastaviti rad bez velikih prekretnica, a vi ste uradili novu postavku, koji je sledeći veliki posao koji Vas očekuje?
– Naredne godine planiramo adaptaciju i uređenje izložbenih sala u prizemlju i ulaznog hola kako bismo unapredili uslove za izlaganje umetničkih dela na povremeneim / gostujućim izložbama. Sledeći veliki posao koji je pred nama je obeležavanje 200 godina Matice srpske koje sledi 2026. godine i naš ceo program biće usmeren na taj veliki i važan jubilej srpske kulture.
Intervju je rađen pre 1. novembra, ali ga zbog dešavanja koja su potom usledila u Novom Sadu, objavljujemo tokom ovih prazničnih dana.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
