INTERVJU Viktor Tumbas: Mnogo naših muzičara, umetnika generalno odlazi iz zemlje i uslovi za džez muzičare ipak treba da budu bolji

Ovaj mladi džez umetnik već je na početku svojih dvadesetih privukao pažnju stvaranjem u okviru svog kvinteta i nastupom na nekoliko džez festivala.

A sada, pred sutrašnji nastup na 39. Beogradskom džez festivalu i neposredno nakon objavljivanja debi albuma „Depths“, s njim smo razgovarali o tome kako se opredelio baš za ovu vrstu muzike, šta mu na to kažu vršnjaci i da li od nje može da se živi u Srbiji.

Otkud džez muzika kao inspiracija i pravac kome si se posvetio vrlo rano u životu?

– Prilikom gostovanja na jednom koncertu, dok sam pohađao srednju školu u Somboru, imao sam priliku da čujem učenike džez odseka Subotičke muzičke škole. Njihova sloboda interpretacije, osećaj zajedništva i improvizacija oduševile su me i navele da dublje istražim džez muziku.

Od trećeg srednje, preselio sam se u Suboticu gde sam počeo da pohađam časove džez pevanja sa ciljem da se upišem na odsek za džez i popularnu muziku, modul – pevanje na FMU. Nakon završene srednje škole, tako je i bilo.

Koliko ti se promenio način slušanja muzike otkada si muzičar u odnosu na onaj pre školovanja i prvih nastupa?

– Odmalena sam doživljavao muziku izuzetno emotivno ali naravno, intenzitet kojim sam je osećao je vremenom postao jači. Tokom odrastanja sam, kroz pristup roditelja ka muzici uvideo koliki je njen značaj i snaga.

Ukus mi se menjao tokom odrastanja kao i nivo obrazovanja, razumevanja muzike, pa sam produbivši znanje o njoj počeo da je slušam sa jasnijom slikom o tome kako i šta se u njoj dešava. Ipak, načelno se uvek vodim emocijom kada je slušanje ali i pevanje u pitanju.

Kakvo je mišljenje tvojih vršnjaka o ovoj vrsti muzike i šta ti kažu ljudi koje upoznaš kada im kažeš čime se baviš?

– Susreo sam se većinski sa vršnjacima koji su zainteresovani za zvuk džeza ali takođe ima i onih koji uopšte ne poznaju i ne uživaju u ovoj vrsti muzike. Moja okolina je svakako otvorenija za džez i zvuk koji on sa sobom nosi s obzirom da se trudim da im, kada za to dobijem priliku, ovaj žanr i sve njegove podvrste predstavim postupno, naravno ako za to pokažu interesovanje. Neretko nađemo bar jednu pesmu koja im se svidi i ona potom postane podsticaj da nastave sa istraživanjem džeza sami.

Kada ljudima kažem da se bavim džez pevanjem, obično ne očekuju takav odgovor i iznenade se. Mnogi se interesuju koje predmete sam izučavao na fakultetu a naravno uvek ima i onih koje zanima da li od toga mogu da živim.

Neki podrže i pohvale moju želju i odluku da radim ono što volim dok ima i onih koji sve to posmatraju sa dozom rezerve, takve sam ipak sretao retko.

Viktor Tumbas Quintet je jedan od pet džez sastava koji su odabrani na konkursu Serbia Creates: The Spotlight. Koliko ova vrsta podrške znači muzičkim talentima i mladim džez umetnicima?

– Ova vrsta podrške znači mnogo i izuzetno je bitna pogotovo u državi gde su dominantniji i slušaniji ostali muzički žanrovi, kako među mladima tako i odraslima. Ova vrsta podrške je ujedno i prilika da predstavimo ono što smo naučili tokom studija, ali da prvenstveno predstavimo sebe kao izvođace i kompozitore.

Kako bi ti motivisao nekoga da se bavi džez muzikom u Srbiji i da li u tome vidiš karijeru od koje se može živeti u ovoj zemlji?

– Ako neka osoba to zaista voli, ohrabrio bih je da se upusti u te vode. Nisam siguran da je džez žanr muzike kojim zaista možeš da se baviš iz hobija a da istovremeno pokušaš da gradiš ozbiljniju karijeru tako da bi moj savet bio da se tome posveti potpuna pažnja i predanost. Ko je spreman da se igra i istražuje džez muziku, od nje može da dobije zaista puno.

Ako je neko dovoljno istrajan i ima nesalomivu veru da uspe i živi od toga, mislim da to i može. Realnost ipak jeste ta da mnogo naših muzičara, umetnika generalno odlazi iz zemlje i da uslovi za džez muzičare ipak treba da budu bolji.

Kako je glas tvoj glavni „instrument“, da li postoji neki poseban način na koji ga neguješ, šta izbegavaš i koliko često vežbaš?

– Trudim se da vodim računa o svom glasu ali ne do te mere da sebi u potpunosti uskratim neke osnovne stvari i užitke. Dosta toga u vezi pevanja je u direktnom odnosu sa psihom pa je i na tom polju bitno naći ravnotežu i staloženost. Kako bi se energija celog tela pokrenula, i time podržala glas, trudim se da budem fizički aktivan što više mogu. Ljubitelj sam čajeva, otac mi je pčelar tako da na moju veliku radost meda i propolisa u kući uvek ima.

Naravno, izbegavam zagušljive prostore i vodim računa da ne vičem mnogo. Od kako sam završio studije, trudim se da održim kontinuitet i pametno vežbam svaki dan, nekada u tome uspevam a nekada ne. Kroz interakciju sa ostalim muzičarima i probe ipak najviše napredujem a njih trenutno ima često.

Zašto tvoj koncert na predstojećem, 39. Beogradskom džez festivalu ne treba propustiti?

– Za muziku koju stvaram živim. Cilj mi je da dam svaki deo sebe u izvedbu i njom prenesem suštinsku poruku muzike publici a to je da ona predstavlja zajedništvo i čistu emociju. Ovaj nastup od posebnog mi je sentimentalnog značaja s obzirom da na njemu zajedno sa članovima kvinteta, Stevanom Milijanovićem, Aleksom Milijanovićem, Miroslavom Šarbanovićem i Lukom Malkom, publici predstavljam svoj debi album „Depths“ na kom će se naći moje kao i autorske kompozicije Vladimira Nikolova.

Muzika sa albuma originalno snimljenog sa kamernim gudačkim orkestrom Muzikon, donosi nešto novo i autentično na muzičku scenu Srbije i mislim da je pitka kako za ljubitelje zvuka džeza, tako i za one koji na ovaj zvuk nisu navikli.