INTERVJU: Vlatko Stefanovski: Sa jedne strane imamo demokratizaciju medija i tehnologiju, ali sa druge strane pad kriterijuma

Vlatko Stefanovski ove godine slavi bitan datum, pola veka karijere u kojoj je više puta proglašavan za gitarsko čudo sa Balkana. Pored svih pohvala njegovog umeća, Stefanovski iza sebe ima i veliki broj hitova koji i danas raduju slušaoce i poštovaoce rokenrola.

Presek duge i uspešne muzičke karijere počevši od „Leb i sola“ i solo karijere, Stefanovski će sa gostima izvesti u ponedeljak 16. decembra u Sava Centru.

Godina u kojoj obeležava pola veka na sceni dodatno je obogaćena njegovom londonskom avanturom – rasprodanim koncertom u klubu Dingwalls i snimanjem novog albuma u legendarnom Abbey Road Studios. U Abbey Road Studio Three, uz Jana Stefanovskog na bubnjevima i Tihomira Hojsaka na kontrabasu, Vlatko je snimio čak 22 pesme, presek rada, uključujući i kultnu While My Guitar Gently Weeps u čast Bitlsa.

Sa čuvenim gitaristom smo popričali o njegovim počecima, budućim koncertima ali i svemu onome što ga danas tera da se bavi muzikom.

U ponedeljak 16. decembra će biti koncert kojim proslavljate 50 godina karijere, ali hajde da probamo da se vratimo na sam početak. Kako je izgledao vaš prvi kontakt sa gitarom?

Ja sam kompletno samouk. Nisam imao nijedan čas gitare u životu. Moj otac je 1965. godine došao sa posla sa gitarom i sa mandolinom. I dugo vremena sam ignorisao te instrumente. Ali negde, kad sam napunio 12-13 godina, počeo sam da sviram slušajući muziku iz tog vremena. Gitara je bila veća od mene. Fizički sam teško mogao da je obuhvatim, ali sam polako učio da sviram i da je štimujem. Sve to je bilo vrlo naivno i mladalački.

Prilično sam brzo osvajao instrument. Kad sam krenuo u gimnaziju, već sam počeo prilično dobro da sviram. Išao sam na školske igranke da gledam bendove, da gledam opremu, da gledam kako sviraju. Sve dok me u trećem razredu gimnazije u bend nije pozvao Miki Petkovski, čuveni klavijaturista koji je kasnije i u Smaku svirao. On me je pozvao u svoj bend. E, to je za mene bilo prosvetljenje. Nakon, toga je bila grupa Breg, a nakon grupe „Breg“ sam oformirao „Leb i Sol“ sa svojih 19 godina.

A da se vratimo na današnji trenutak, šta je gitara za vas danas?

Još uvek se uzbudim kad uđem u guitar shop. Još uvek se preznojim hladnim znojem kad vidim te neke gitare koje bih voleo da imam. Nedavno sam dobio jednu gitaru od jednog majstora iz Beograda, koja je potpuno fenomenalni instrument. Svaka nova gitara je nova tajna, novo iskušenje i novo uzbuđenje koje moraš upoznati, osvojiti, upotrebljavati i eventualno iscediti sav sok koja ta gitara ima da ti pruži. Da izvučeš neke motive, pesme, jer svaka gitara ima pesmu da ti ponudi. Na neki način je čudno, ali i istinito. Zato ljudi vole da kupuju second hand ili vintidž gitare, jer te gitare u sebi imaju tajnu i imaju neku prošlost koja je mistična, nepoznata ili polupoznata. Dejv Gilmor je prodao jednu ogromnu kolekciju svojih gitara. Erik Klepton, Mark Nofler…

A da li postoje takve gitare kod nas, odnsono da li postoji taj neki „sveti gral“ gitarski, neka gitara od nekog našeg gitariste, a kad kažem našeg mislim muzičara sa ovih prostora, koju bi vi voleli da imate?

Volio bih da imam…drag prijatelj mi je Josip Boček, i voleo bih taj njegov Les Paul eventualno da imam, jer sam na njemu odrastao kao mlad muzičar, gledajući taj Les Paul i diveći se njegovom umeću.

Poslednji album ste snimali u čuvenom „Abbey Road“ studiju. Kojim rečima se opisuje sviranje i rad u ovom kultnom studiju?

Veliko uzbuđenje. Upravo zbog te mitologije. Ja sam odrastao uz te fotografije iz 70-ih i 60-ih, kad su se pojavili albumi „Let It Be“ i „Abbey Road“. Gledao sam te fotke i pokušao da shvatim na kojim su mikrofonima, na kojim magnetofonima oni radili. Sad sam sve to video i dotakao prstom. I slikao sve te eksponate.

Pored nas u studiju gde smo mi snimali, radio se „Dark Side of the Moon“. Po hodnicima su magnetofoni na kojima su Bitlesi snimali, miksete na kojima su Beatlesi radili. Snimili smo verziju pesme „While My Guitar Gently Weeps“ u kojoj smo povezali svu tu moju fascinaciju i moje muzičko putašestvije.

A da li postoji još neki razlog zbog čega baš „While My Guitar Gently Whips“ ta pesma koja predstavlja album?

Meni je Harison bio vrlo drag sa njegovom estetikom. On nije bio virtuoz na gitari, međutim bio je izuzetno muzikalan i izuzetno dobar kompozitor. A na „While My Guitar Gently Whips“, na belom albumu Beatlesa, solo gitaru svira Klepton. Tako da je sve to povezano. Ta pesma vezuje me za gitaru, jer mislim da je ipak i moja gitara na neki način „Gently Whips“ svih ovih godina.

Kad se vratite na prethodnih 50 godina, koji period vam je najznačajniji, najproduktivniji, odnosno na koji ste najponosniji?

Mislim da je to period od 77. do 80. To je period kad smo radili prvi, drugi i treći album. Kad smo snimali u Novom Sadu prvi album, u Beogradu, u studiju Pet drugi i treći album. Ručni rad, to je bio jedan mladalački zanos, neiscrpna mladalačka energija i reka ideja. Samo smo istovarali ideje. Za današnje pojmove, vrlo inspirativne i vrlo originalne.

Danas, kad snimam  novi album, sad novim materijalom, pokušavam da vidim da li sam još uvek toliko lucidan kakav sam bio kad sam imao 19-20 godina. Tada sam komponovao stvari kao što je „Kokoška“, „Pod vodom“, neke totalno otkačene numere. One imaju multi paterne ritmičke koje se menjaju na prvi pogled nelogično, ali na drugi veoma šarmantno i originalno.

Kad već pominjete da snimate i spremate nove pesme, da li postoji i ako postoji, koje su prednosti današnjeg vremena, a koje su mane muzičke produkcije današnjice?

Pričao je Gilmor skoro u jendom intervjuu. On je zaljubljen u kompjutersko snimanje, u Pro Tools. Kaže kako smo se fakat mučili sa tim trakama. Pa nije ih bilo dovoljno, pa montaža je bila sa makazama. Nova tehnika je to što prisvajate kao nešto najnormalnije. Lakše je stvaranje, produciranje muzike, mnogo jeftinije i mnogo lakše nego ranije. Međutim, isto kao fotografisanje s iPhone-om. Kad fotografišeš sa iPhone-om ne biraš previše motive, nego slikaš mačke, kontejnere, slikaš aerodrom, pa slikaš avion iznutra pa izvana.

Ranije kad smo analogno slikali s aparatom imao si 36 poza i birao si motiv šta ćeš slikati. Danas slikaju sve i svašta, samo se slikaju ljudi. Tako i danas, „bedroom“ kompozitori, sve i svašta snimaju i sve i svašta objavljuju. S jedne strane imamo demokratizaciju medija i pristupa tehnologiji, ali s druge strane pad kriterijuma. Ranije, mi bi dobili dva dana za snimanje albuma.

Mi smo prvi album snimili za dva dana u Novom Sadu. Kao što smo sad u Abbey Roadu za dva dana snimili 23 numere. Morali smo biti na visini zadatka, a danas ne moraš. Danas imaš piši, briši opciju, ništa te ne košta. Pišeš, brišeš, snimaš, brišeš, montiraš, a boga mi koristiš i veštačku inteligenciju da ti izaranžira neke stvari. Kriterijum je prilično pao.

Posmatrajući vaš rad, kako u muzici, tako i mimo nje, vi ste jedan od retkih ovdašnjih autora koji se nije uprljao tokom godina, nepotrebnim saradnjama, ili političkim angažmanima. Kako ste to uspeli?

Prilično poštujem svoj ukus. I dao sam sebi za pravo da biram saradnike. Inače, mogo sam ja vrlo lako da uđem u neke vode koje su mnogo komercijalnije i isplatljivije, ali samo odoleo u iskušenjima. Dopala mi se strašno jedna izjava od Kvinsi Džonsa. Nikada neću nikada raditi za novac ili za slavu, jer ako počneš da radiš za novac i slavu, Bog izađe iz prostorije.  To znači da muzika više nema duhovnu vrednost, nego ona pojeftini vrlo brzo. Tako i ja učim, i svoj odnos prema poslu gradim gledajući veće umetnike od sebe.

Za kraj, predstavite nam kako će izgledati koncert, 16. decembra u beogradskom Sava centru. 

Koncert će biti u dva dela. Prvi deo će biti akustični. Moj dragi Miroslav Tadić će doći specijalno iz Amerike za te moje koncerte. Beograd, Osijek i Zagreb. Dolazi i Džiboni. Prvo ćemo svirati malo akustične i meditativne stvari. Onda ćemo uzeti električne gitare i onda ćemo pojačati nivo decibela i svirati sve ono što sviram na električnoj gitari. I verujem da će biti specijalno i različito od onoga što sam do sad radio. Naravno, to je moja muzika, ali ovoj put će biti izvedena na svečan način. To je to. Samo da snimim video jedan, dok ja namestim to, vi možete da tamo da vidite.