Intezivno emotivno putovanje

Ovom prilikom, međutim, njih četvoro su u veoma serioznom raspoloženju, donoseći program nabijen snažnim emocijama koje odjekuju savremenim, ali i prošlim dobom. Tako će Brodski, u utorak 16. oktobra, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, tumačiti dela Betovena, Mendelsona, Šostakoviča, kao i ugledne savremene japanske kompozitorke Karen Tanaka (1961), a tema svakog od njih jeste svojevrsni doživljaj bolnog gubitka i tuge s tim u vezi, odnosno bliskog suočavanja sa patnjama drugih. Prva violina kvarteta Brodski, Danijel Roulend progovorio je o svemu onome što ovaj gudački ansambl nadahnjuje u izabranim kompozicijama, ali i uopšte u njihovim individualnim umetničkim životima. Posebno je podvukao kreativne veze koje i sam lično gaji sa srpskim kompozitorkama i muzičarkama.

* Prvo pitanje svakako jeste ono o poreklu vašeg kvarteta, kao i razlogu zbog kojeg ste ga nazvali imenom inspirativne ličnosti kakva je bio Adolf Brodski (1851-1929), čuveni violinski maestro poreklom iz Carske Rusije, ali koji je u međuvremenu postao i jedna od glavnih figura muzičkog života Mančestera na prelasku iz XIX u XX vek?

– Kvartet Brodski osnovan je u gradu Midlzbrou, na severoistoku Engleske, pre 46 godina, kad su Ijan Belton i DŽeki Tomas bili još uvek tinejdžeri. DŽeklinin brat Majk bio je, naravno, prva violina, a Pol Kesidi se priključio 10-ak godina kasnije, tik pre nego što je kvartet ostvario svoje prve međunarodne uspehe. Članovi kvarteta Brodski potom su otpočeli studije na uglednom Kraljevskom severnom muzičkom koledžu (Royal Northern College of Music) u Mančesteru, a Adolf Brodski je svakako bio vodeća istorijska figura koja je i dalje natkriljivala sve u tamošnjem muzičkom životu. Poznato je, uostalom, da je on bio vođa gudačkog kvarteta koji je takođe nosio njegovo ime, a osnovao ga je pred sam kraj 19. veka, tačnije 1895, kad se i doselio u Mančester.

* Vaš aktuelni program za beogradski koncert uključuje veoma rafinirana dela Šostakoviča, Betovena, Karen Tanake i Mendelsona. Ali, izgleda da je veliki Ludvig Van ona osoba koja povezuje sva ova dela ili barem tri među njima – Tanaku sa njenom kompozicijom „Na Betovenovom grobu“, samog Betovena čiji Gudački kvartet op. 95 no. 11 „Serioso“ takođe izvodite, kao i Šostakovičev Gudački kvartet op. 108 no. 7, koga je premijerno svojevremeno predstavio ruski Betoven Kvartet – što je takođe neka vrsta veze?

– To je zaista sjajan program, sa zapravo osnovnom temom koja se tiče bola i gubitka… Naravno, tu je i Mendelson koji je napisao neverovatno uzburkan i tugom pogođen Gudački kvartet u ef-molu odmah pošto mu je preminula voljena sestra Fani, a Betovenov opus 95 takođe je nastao iz slomljenog srca – naime, kompozitor je sam izjavio da je ovo delo isuviše lično, i to u tolikoj meri da ga ne bi ni trebalo izvoditi javno!

Karen Tanaka napisala je svoj divni komad kao deo našeg projekta Opus 18 – u okviru kojeg smo naručili kompozicije od šestoro autora, i to tako da im inspiracija budu šest Betovenovih Gudačkih kvarteta iz opusa 18 – Karen je izabrala onaj nežni De-dur op. 18 br. 3, i to je u međuvremenu postalo delo koje veoma često izvodimo, sačinjeno inače od dva kontrastna stava. Zanimljivo je da je Karen Tanaka stvarala ovu kompoziciju upravo tokom rata u Jugoslaviji 1999, pa je njeno pisanje bilo pod utiskom slamajućih emotivnih scena koje je imala prilike da vidi na televiziji.

* Da, tu drugu vezu među delima daje baš taj osećaj gubitka koji očigledno čini sadržaj dve kompozicije na programu – reč je o Mendelsonovom Gudačkom kvartetu br. 6, kao omažu preminuloj sestri Fani, a zatim i ovom Šostakovičevom br. 7, koji je posvećen uspomeni na njegovu prvu suprugu. Da li ste pre svega razmišljali o tim ukrštenim značenjima unutar svakog dela ili ste ih izabrali prosto zato što veoma mnogo oduvek volite muziku ovih velikana „klasike“?

– Svakako, ovaj tematski program je veoma pažljivo sastavljen i nama se čini da on predstavlja jedno izuzetno intenzivno emotivno putovanje. Najkraći od svih petnaest Šostakovičevih Kvarteta jeste baš taj op. 108 br. 7 u fis-molu, napravljen u spomen i sećanje na njegovu prvu ženu Ninu, koja je umrla iznenada i tako mlada, ostavivši Dmitrija sa dvoje male dece. To je duboko lično delo, sa mnogo još skrivenijih slojeva značenja. Mendelson je u svom Kvartetu op. 80 pak zapanjujuć – prava eksplozija strastvenog bola, sa toliko puno nežnosti u sporom stavu, u kome se seća svoje drage sestre…

* Udaljimo se za trenutak od „klasičnog“ repertoara. Vaše saradnje sa Bjork, Elvisom Kostelom i Polom Makartnijem, te još nedavno sa australijskom zvezdom Keti Nunan, već su odavno slavne širom sveta. Kakvu vam vrstu „dobitka“ ove kolaboracije zapravo donose, s obzirom na vaš pedigre vrhunskih umetničkih muzičara?

– Veoma je osvežavajuće i inspirativno raditi sa velikim umetnicima iz drugih muzičkih oblasti. Lično nisam radio sa Bjork ili Makartnijem, jer sam se kvartetu Brodski priključio kasnije, ali sam recimo bio na turneji sa Elvisom Kostelom – samo to što gledate izbliza njegovu strast i disciplinu, neverovatno je uzbudljivo. Mislim da je njegov album The Juliet Letters, na kojem naš Brodski kvartet sarađuje, istinsko remek-delo!

Keti Nunan je, sa svoje strane, tako divna, brilijantna, svestrana i inventivna umetnica. Veoma sam voleo album i turneju koju smo uradili sa njom. Sjajna je kako u baroknoj muzici i džezu, tako i u pop ili rok stilu. U svakom slučaju, smatram da je takođe izuzetno važno raditi i sa kompozitorima koji su u ovom trenutku aktivni – čak mislim da je neoprostivo NE raditi sa njima. Brodski kvartet i ja lično imamo blizak i topao odnos sa izvanrednom i jedinstvenom srpskom kompozitorkom Isidorom Žebeljan, na primer. Snimili smo njen Kvartet i Kvintet, a nedavno mi je napisala i predivan Violinski koncert. Prošle nedelje sam, recimo, imao premijerno izvođenje u društvu sa sjajnom srpskom čelistkinjom Majom Bogdanović – svirali smo novu kompoziciju koju je Nataša Bogojević napisala za nas dvoje, jedno veoma snažno i lično delo.

* Upravo sam htela da vas za kraj zamolim da podelite sa nama neka vaša nova otkrića kad je reč o mladim kompozitorima širom sveta – koji novi kvalitet i senzibilitet oni donose u svet klasične muzike u XXI veku, po vašem mišljenju?

– Zaista je divno videti kako danas postoji tako puno raznovrsnosti među kompozitorima koji predano rade, a ja se uvek sa velikim poštovanjem odnosim naročito prema onima među njima koji se usuđuju da budu radikalni, lični, smeli, i da se ne plaše odlaska u ekstreme. Srcu svakako mora da prija prisustvo tolikog broja sjajnih kompozitora širom sveta!