Intrigantna Malvina Mirka Kovača, iz feminističke vizure: Skandalozna ljubav pravoslavke koja se zaljubljuje u ženu katoličke vere

Reč je o programu Radna žena 09 Centra za kulturnu dekontaminaciju, a scensko čitanje „Malvina, preterivanje“ ne slučajno, „pada“ na 50 godina od prvog pozorišnog izvođenja ovog romana/novele/životopisa, u adaptaciji Miodraga Zupanca i Bogdana Ruškuca u Teatru u podrumu Ateljea 212, 1973. godine.

„Uz izražavanja dubokog poštovanja prema delu jugoslovenskog Pisca, koje ćemo tekstualno gotovo preskočiti u ovom čitanju, jer potom bejaše još Malvina rođeno i Malvine prekriše celi Svet, odlomke iz naših i Piščevih tekstova, kao i fragmente radionica sa učesnicima i učesnicama pozorišnog poduhvata iz 1973. godine, predstavićemo vođene dvema strategijama, koje nalazimo i u Kovačevoj Malvini“, saopštile su autorke.

Reč je, kako ističu, o pripovedanju dokumentima a sada, i o dokumentaciji i arhiviranju pozorišta, te o pitanju odnosa fotografije i ekfraze, kao i o performativnim mogućnostima ovog odnosa.

U scenskom čitanju učestvuju Tamara Antonijević, Gordana Marić, Milan Caci Mihailović, Ana Miljanić, Dobrila Boba Stojnić, Tanja Šljivar i Milica Vranić.

Podsećanja radi, životopis Malvine Trifković, kratki roman Mirka Kovača objavljen je 1971. pod naslovom „Malvina: životopis Malvine Trifković“. Jedan od najvažnijih pisaca ovdašnje književnosti u ovom delu pripoveda o Srpkinji Malvini Trifković koja izaziva bes svoje porodice udavši se za Hrvata Tomislava Pavčića, da bi potom izazvala novi talas negodovanja upustivši se u lezbijsku vezu sa svojom zaovom Katarinom…

Malvina će tako postati jedna od najsloženije koncipiranih junakinja u jugoslovenskoj literaturi, a priča o njoj napisana je u obliku šesnaest različitih tekstova koje prati i nekoliko fotografija, ispisanih u formi dokumentarnih oblika, poput pisma, testamenta, zapisnika…

„Životopis Malvine Trifković“ izazvao je skandal dela javnosti bliskoj komunističkoj vlasti (tema o srpsko-hrvatskoj mržnji bila je zabranjena u svakom vidu), a zbog lezbijske ljubavi i one puritanske i malograđanske, ali je ovaj uzbudljiv tekst 1973. ipak adaptiran u pozorišnu predstavu Ateljea 212, najavangardniju scenu u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Malvina“ Mirka Kovača prevedena je na engleski, italijanski, holandski, mađarski i švedski jezik, a posebnu popularnost doživela je u Francuskoj, i to devedesetih godina, gde je štampana kao džepno izdanje u ediciji „Rivages poche“, i adaptirana u pozorišni komad izveden u Parizu.

Odgovarajući svojevremeno na pitanje da li je Malvina zaista postojala, Mirko Kovač je izjavio:

„To su dve odvojene priče. Do jedne sam došao u Beogradu, do druge u Zagrebu. Potom sam tražio kopče i organizovao fabulu. Zagrebačka je porodica autentična, kao i gotovo sve fotke. Pronašao sam na „otpadu” i još neke pomoćne knjižice. Recimo o psovkama, ili jednu saborsku raspravu o tome mogu li se Srbi sahranjivati na katoličkom groblju u mestima gde nema pravoslavne crkve. A Malvina je u romanu lezbijka i pravoslavka koja se zaljubljuje u ženu katoličke vere. Knjiga je sačinjena od „paraliterarne prašine”, kako je pisao jedan francuski kritičar“, objasnio je Mirko Kovač.