Iranskoj rediteljki Hodi Taheri uskraćena viza za Srbiju, a ne zna se razlog zašto joj je naša zemlja uskratila dolazak na FAF

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare održane u mts Dvorani, na kojoj su predstavljeni film „Mogućnost raja“ Mladena Kovačević, prateće selekcije Hrabri Balkan i Bande a part, i 9. Francusko – srpski filmski susreti, najvažnija vest koja je saopštena je da iranskoj rediteljki Hodi Taheri, koja živi i radi u Nemačkoj, naša ambasada u toj zemlji nije dala vizu da dođe u Beograd i predstavi svoj film.

Hoda Taheri, zajedno sa srspkim rediteljem Borisom Hadžijom koji taođe živi u Nemačkoj, potpisuje dramu „Majka je rođena grešnica“, snimljenu u nemačkoj produkciji, koja se bavi pitanjima ukorenjenih uverenja o rodnim ulogama unutar intimnih veza, i aktuelnih društvenih normi u vezi sa ženskim telom i majčinstvom.

Kako su izjavili selektori programa Hrabri Balkan, Maša Seničić i Stefan Ivančić, rediteljka Hoda Taheri je već nekoliko puta dolazila u Beograd bez ikakvih problema, i nije poznat razlog zašto joj je sada uskraćena viza za našu zemlju.

Pored filma „Majka je rođena grešnica“, Hrabri Balkan, koji ove godine obeležava 10. izadnje, prikazaće još 11 ostvarenja iz balkanskog regiona, među kojima su dokumentarac „Miris sveže farbe“ Nađe Petrović koji je na Sarajevo film festivalu osvojio nagradu Srce Sarajeva, „Ništa na ovom svetu“ Buraka Čevika, „Radije bih bila kamen“ Ane Hušman, „Osam razglednica iz utopije“ Radua Žudea, „Sunce nikada više“ Davida Jovanovića…

– Ovo je deseta godina kako se održava Hrabri Balkan. Ideja nastanka ove selekcije je bila potreba za jednim prostorom koji je hibridniji i eksperimentalniji, i koji će uvažiti i kratkometražne filmove koji će manje pratiti razliku između tzv. etabliranih autora i autora mlađe generacije – istakli su selektori.

U ovoj selekciji, prvi put ove godine biće dodeljena nagrada „Veruj u sebe“, čiji je pokrovitelj Erste Banka, a u ime novog partnera festivala govorila je Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije u ovoj banci.

Selekcija Bande a part, uzimajući svoje ime iz Godarovog istoimenog filma iz 1964, takođe je nastala pre jedne decenije, kako je podsetio reditelj Vladimir Perišić, selektor ovog programa, i ove giodine se održava deseti put.

– Krenuli smo sa idejom da predstavimo publici radikalnije i nezavisne filmske autore, bilo one koji rade na margini i sa malim budžetima. ili one koji prave hibridne filmove – rekao je Perišić, podsećajući da smo ostvarenja nekih od najprovokativnijih autora današnjice, poput Lava Dijaza, premijerno gledali u Srbiji upravo u seleciji Bande a part.

Ove godine, kako je najavio, videćemo osam smelih, vizionarskih, uzbudljivih i nezavisnih glasova filmskih autora, među kojima su „Noć nesigurnosti“ rediteljke Pajal Kapadije, „Romantična generacija“ Džia Žang-kea, „Prokletnici“ Roberta Minervinija, „Milost“ Alena Girodija, „Lepotica iz Gaze“ Jolande Zoberman…

Juče su predstavljeni i 9. Francusko – srpski filmski susreti, koji će se u sklopu 30. FAF odvijati od 28. i 29. novembra u mts Dvorani, a o ovom programu je govorila Leticija Kilik, regionalni ataše za audiovizuelnu delatnost pri Francuskoj ambasadi u Srbiji.

Pre konferencije, za predstavnike medija u mts Dvorani upriličena je projekcija dugometražnog dokumentarca „Mogućnost raja“ reditelja i scenariste Mladena Kovačevića, jedino domaće ostvarenje u ovogodišnjoj konkurenciji za glavnu nagradu, gran pri „Aleksandar Saša Petrović“, koje je prve aplaze dobilo juče od novinara.

Kovačevićev film stiže na 30. FAF posle svetske premijere na festivalu u Veneciji, u okviru selekcije Dani autora, a premijerno će biti pred našom publikom 25. novembra, u 20.30 h, u sali 6 mts Dvorane.
Kako je jedan od naših najnagrađivanijih dokumentarista istakao u susretu sa novinarima, on je za „Mogućnost raja“ bio insprisan Danteovom „Božanstvenom komedijom“.

– Kad god sam razmišljao o ovom delu mislio sam na životnu krizu i potragu za samoostvarenjem. Film se dešava na jednom rajskom ostrvu usred okeana, ima sedam priča i prolog, a centralna ideja je da raj nije stvar okruženja u kojem živimo, već način na koji mi percipiramo to okruženje – istakao je Mladen Kovačević.