Irfan Mensur o protestu Srbija protiv nasilja: „Imamo pravo i želju da javno iznesemo svoj nemir i da time potražimo mir“

Dodaje da politika kod nas služi za dnevnu upotrebu primitivizma i da je se zbog toga kloni, kao i zbog nekih ranijih traumatičnih događaja, koje je iskusio tokom devedesetih kada su se „brojala krvna zrnca“, a to se, nažalost, i sada dešava. Što se tiče protesta Srbija protiv nasilja smatra da su se građani okupili i da hodaju zajedno da bi na miran način iskazali nemir koji osećaju.

– Mislim da su se građani okupili na ovim protestima da bi rekli „Aman, ljudi, molim vas, imamo pravo i želju da javno iznesemo svoj nemir i da time potražimo mir“ – ističe Irfan. On dodaje da zbog ranijih loših iskustava ne voli javno da istupa.

– Nisam učestvovao u tim javnim nastupima, jer sam davno upozoren da se javno ne ističem. Mene su upozorili isto tako neki primitivni ljudi na to. Ja ne živim u strahu i znam da ti ljudi nisu istrebljeni. Kao što se trebe vaškice, vrlo se teško trebe takvi ljudi u jednoj masi. Dakle, nije do straha, nego ne bih želeo da ikad više doživim poniženje takve vrste. U protestima aktivno učestvujem i zato što imam divne prijatelje, koji su se javno isticali, javno govorili, davali izjave ili su se oglašavali preko društvenih mreža – kaže Irfan dodajući da njemu prosto ne leži taj vid komunikacije i da ga i ne koristi.

Dodaje, smejući se na vlastiti račun, da su ga ipak naučili da šalje poruke preko mobilnog telefona i da je glumici Svetlani Bojković, pre nego što je govorila na protestu Srbija protiv nasilja, poslao poruku podrške.

– Ne pripadam generaciji koja ume to da koristi, koja želi to da koristi i imam izvestan otpor prema svim mogućim oblicima društvenih mreža preko kojih se ljudi takozvano druže. Meni je lepše popiti kafu sa Svetlanom Bojković sa kojom se još uvek viđam i radimo zajedno ili sa Milenom Vasić s kojom se takođe viđam i pijemo kafu zajedno ili sa milion takvih ljudi koji su direktno izloženi i koji se namerno izlažu ne bi li se kola slomila na njihovim imenima. A to je nemoguće, zato što one iza sebe imaju svoj rad, postojanje i brendirana imena – kaže Irfan.

Prema njegovim rečima takva, brendirana imena je lako napasti.

– Ako imate ime i prezime, tog trenutka svaka mala ništavna kukavica može da atakuje na vaše ime i prezime zato što zna da ga izgovori, a to kakav ste čovek, zašto to radite ili zašto uopšte pokušavate da javno kažete svoje mišljenje, to kukavice ne interesuje – konstatuje Irfan.

Prema njegovim rečima, neke njegove kolega imaju potpuno drugačija uverenja i stavove koja javno iznose.

– Imaju pravo na to i ja protiv njih nemam ništa zbog toga što su se javno deklarisali jer ja poštujem javno deklarisanje. To što je meni gadno, to što je meni neprijatno, to što pripadaju mojoj branši, to je druga stvar. To je pitanje mene lično, mog porodičnog vaspitanja, mog obrazovanja i samoobrazovanja. Ali, moraju da postoje i takvi ljudi koji su vam bliski po poslu i nikako vam drugačije ne mogu biti bliski, ali ponavljam, oni imaju svoje mišljenje ili opredeljenje. Da li je to šićardžijski, da li je to nešto što se ipak pretvara u nešto materijalno, nešto opipljivo, ne govorim o nulama, nego o statusu i beneficijama bilo koje vrste, ja neću da ulazim u to jer su to teme od kojih bežim – kaže Irfan i nastavlja:

– Ja, ceo život, pošteno i znalački radim svoj posao, drugo me ništa ne interesuje i tome učim i svoje sinove. A, sad, kad smo došli do sinova, oni imaju dovoljno snage, dovoljno pameti i hrabrosti da odlaze u prve redove svih tih mogućih pokušaja da se pokaže da postoji i jedna drugačija Srbija – ističe Irfan.

On kaže da ga sinovi, kao i njegovi prijatelji s kojima pije kafu ili se redovno viđa zbog posla, izveštavaju o svemu onome što su čuli, videli, doživeli…

Što se tiče napada na glumce od strane pojedinih predstavnika vlasti Irfan smatra da oni imena i prezimena njegovih kolega koriste zarad vlastite promocije, ali da im je to jalov posao jer vreme će pokazati da se njih, poslanika, istorija verovatno neće sećati.

– Posle 50 godina niko se neće sećati imena i prezimena takvih i sličnih ljudi koji su izrekli i prozivali imena koja stvaraju i koja su ostavila trag u srpskoj kulturi. I ući će u sve enciklopedije, koje ne mogu uništiti ni takvi poslanici – zaključuje Irfan Mensur.