Irfan Mensur za Danas: Rada Đuričin je za mene besmrtna

– Poznajem Radu od prvog dana svog radnog staža u ovoj kući, i pamtim koliko je bila puna radosti, koliko se smejala, nije skidala taj svoj veliki osmeh sa lica. Ja sam čak pravio opasku, govorio sam joj: Molim te nemoj više da se smeješ, pa vidiš koliku promaju praviš! Zaista sam sa Radom bio blizak prijatelj, odlazio sam joj u kuću na slavu, upoznao sam njenog supruga Dragoslava Popovića, koji je bio jedan od prvih nuklearnih fizičara kod nas, i sina Radana, danas izvrsnog filmskog snimatelja u Americi sa svetskom karijerom. Rada je bila divna glumica i divan čovek, širila je tu svoju radost i optimizam svuda gde bi se pojavila – kaže Irfan Mensur.

Pored toga što su bili partneri na sceni, on je za Radu Đuričin režirao predstavu „Primadone“, koju je, kako objašnjava, stotinak puta odigrala s Tanjom Bošković.

– To je vrlo zahtevna predstava, gde su glumice ozbiljno morale da glume, da igraju i da pevaju. Ona je to radila kao neka ushićena devojčica, i uvek smo svi oko nje, ne samo u ovoj predstavi, bili očarani njenom igrom i lepršavim stilom kojim je nametnula. I upravo je to svedočilo o njenoj večnoj mladosti, i zato je Rada Đuričin za mene prosto besmrtna. Uvek je zračila optimizmom, uvek je zračila iskrenim interesovanjem za druge ljude, uvek je bila radoznala i željna nečeg novog. Sećam se baš kad smo radili tu predstavu „Primadone“, imali smo dugačku, tešku i jako napornu probu, potom smo išli u studio da se snime neki songovi, već je bilo veče, a ona je ispoljila neku malu nervozu. Kad sam je pitao – Rado, šta ti je, odgovorila mi je da mora da stigne na otvaranje jedne izložbe. Imala je široka interesovanja, prepun dan isplaniran od jutra do večeri, i tako je proživela ceo život – seća se Irfan Mensur.

Podsetimo, Rada Đuričin preminula je danas u Beogradu. Bila je jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta.