Foto Vesna Lalić/JDP– Nismo bili prijatelji, bili smo braća. Ja sam gledao Žarka kao čudnog brata koga sam dobio iznenada pre mnogo godina. Tako sam se i družio s njim decenijama, kao sa bratom – kaže za Danas Irfan Mensur povodom odlaska Žarka Lauševića.
Jedan od najvećih i najposebnijih glumaca koji je svojim ulogama obeležio ovdašnje pozorište i kinematografiju, preminuo je danas u Beogradu, u 64. godini, posle kratke i teške bolesti.
Odlazak izuzetnog umetnika, čiji bi profesionalni život mogao da se smesti u blistavi scenario, a privatni u priču sa mnogo težine i tuge, izazvao je dirljive i vrlo emotivne reakcije njegovih kolega, umetničkih esnafa, prijatelja, i čitave kulturne javnosti u regionu.
Kako ističe Irfan Mensur, Žarko je toliko toga doživeo u životu.
– Trebalo je, naravno, sve to preživeti, ali mu treba odati i ogromno priznanje šta sve ostavlja iza sebe – govorim i o ljudima koji ga vole, o prijateljima, govorim o glumi, o knjigama, o filmskim kadrovima, govorim o užasu i lepoti života koji su prešli preko njega.
Imao je toliko buran život, i potpuno je apsurd da je nekome ko je toliko bio dobar, plemenit, emotivan, moralan i potpuno čist kao dete, mogla da se desi tragedija koju je on doživeo – smatra Irfan Mensur.
– O tim ubistvima s njim nikada nisam pričao, i greh je na mojoj duši, zato što sam poštovao njegovo kajanje, ogromnu bol koju je osećao zbog toga, njegovu duboku patnju i ćutanje. U našim susretima i telefonskim razgovorima nikada nismo pominjali to što je de facto obeležilo ceo njegov život.
Ja sam bežao od toga, jer sam znao koliko je on sam sebe kažnjavao u smislu razmišljanja, osude, savesti, kao da sam sebi nikada nije mogao da oprosti to što se desilo.
Nažalost, kako navodi, neke teške situacije dešavaju se i ljudima koji ih apsolutno nisu zaslužili, i ne znamo, i ne možemo da proniknemo, zašto im se to dogodi.
– Žarko je imao snage da i pre tog tragičnog događaja, a naročito posle toga, ostavi tako veliki trag u našoj kulturi. Govorim i o predstavama i svemu onome što je snimio, govorim i o onome što je značio kao intekektualac, kao pisac, kao pesnik i kao slikar.
– Nije objavio svoje pesme koje su mu predivne, i nije imao izložbu svojih slika koje su savršene. Ali, Žarko je prosto bio jedna duša koja je letela iznad svih nas. Nije se svakome davao, bio je zatvoren kao čovek, a svako bi želeo da ima jednog čoveka pored sebe da ga poznaje kao što sam ga ja poznavao – ističe Irfan Mensur.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
