Foto: wikipedia/ Lumen romaOd glamuroznog otvaranja, bitnije je da li će Narodni muzej od sada glamurozno funkcionisati, izjavila je za Radio Slobodnu Evropu Irina Subotić, jedna od najistaknutijih i najuglednijih istoričarki umetnosti na ovim prostorima.
Sagovornica Radija Slobodna Evropa smatra da je 5.000 kvadratnih metara Narodnog muzeja mali prostor da se toliko blago predstavi i omoguće i drugi sadržaji – edukativni i multimedijalni, i stoga promoviše ideju da zgrada napuštene Železničke stanice u Beogradu, koja se neće rušiti jer je spomenik kulture, bude proširenje Narodnog muzeja, a ne “nekakav fantomski muzej srednjevekovne Srbije, u koji i ne bi imalo šta da se postavi”.
Prema njenim rečima ogromna je katastrofa što je Narodni muzej bio zatvoren ali tu krivicu snose svi.
“Svi smo krivi. Krivi su stručnjaci što nisu bili dovoljno glasni. Kriva je publika, koja je zaboravila i kojoj Muzej nije bio toliko važan, nego se okrenula reality show-u. Krivo je Ministarstvo kulture, gde su se razni smenjivali i nisu shvatili da su muzeji jezgro vaspitanja. Politička volja nije postojala. Krivica se mora podeliti na sve strane. Nema jednog krivca”, navela je naša istoričarka umetnosti Prema njenim rečima Ima mnogo onoga što Narodni muzej može da uradi, ali to ne može da uradi sam, ako nema potporu politike.
“Mislim da je velika odgovornost na Ministarstvu kulture i na Vladi da razumeju da za ovako veliki muzej nije dovoljno da se samo uz fanfare otvori, nego uz fanfare mora i da radi”, zaključila je Sobotić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
