„Filosofija palanke” Radomira Konstantinovića kritika je palanačkog duha, koji je mržnja prema životu. Ali, više od toga, „Filosofija palanke” je ohrabrenje na autentičan život i oduševljenje. Istinska razlika, velika je ljubav. To ohrabrenje na autentičan život i oduševljenje duh je ovog oratorijuma”, ističe reditelj Zlatko Paković povodom premijernog izvođenja istoimenog komada sa podnaslovom „Božićni oratorijum Radomiru Konstantinoviću“, a koje je zakazano za 28. decembar u Centru za kulturnu dekontaminaciju, i za 11. januar 2016. u Velikoj dvorani na Kolarčevom narodnom univerzitetu.
– Nije težnja za povratkom u plemenski savez ništa novo, ljudi vole da im bude toplo, da budu zbrinuti… Ne protivi se to osnovnoj ljudskoj potrebi da se ne izlaže bespotrebno problemima, ali mi živimo u kompleksnom svetu i zahtev za udobnošću rešava se na palanački način, umesto individualno. Čovek utočište treba da traži u slobodi. Ako se ne živi, život postaje smrt koja se živi. Zahtev za povratak u plemensku svest postaje nemoguć i njemu se i život sam protivi. To rađa nezadovoljstvo, a ono mržnju prema životu. Otud problemi… – kazao je Paković prilikom jučerašnje konferencije u CZKD za list Danas.
On je takođe napomenuo da se u našem društvu najčešće turbo-folk kultura vidi kao krivac za sva dešavanja u prošlosti.
– Ispada kao da su neobrazovani ljudi koji su se dohvatili mikrofona, starlete, krivi za ratove… ispade da su prostitutke krive za nemoral. Kada govorimo o prostituciji, mi govorimo o užasima i nepravdama koji rađaju prostituciju. Nisu krivci oni koji su posledice. Odgovorni su ljudi u vodećim institucijama društva i kulture. Nisam siguran, iako se obično tako smatra, da turbo-folk kao muzika koja uzburkava najniže strasti ima takvu moć i ulogu. Pogledajte elitu nacističke Nemačke, svi su oni slušali Vagnera i to sa velikim razumevanjem. Slušali su Betovena… Možda estrada podstiče nekakve najniže instinkte, ali možda u nekome podstiče i nešto dobro. Ko zna….? Hoću da kažem, ni Betoven, ni Bah, ni Vagner nisu ljude naučili da probude u sebi dobro, milosrđe. Sve ono što jeste suština te muzike. Imali ste fino vaspitane porodične ljude koji su se u porodici ponašali (uglavnom) dobro, ali su odlazili u logore i tamo ubijali Jevreje, homoseksualce, komuniste… – kazao je Paković.
Kada govorimo o savremenim mehanizmima „zaglupljivanja”, odnosno pridobijanja za ovakvo mišljenje, Paković kaže da je iza svega uvek ideologija koja nameće „naočari” kroz koje se gleda svet. Palančanin tako svuda zatiče ono što želi da zatekne.
– U nas, ali i dobrom delu Evrope vlada ideologija neoliberalnog kapitalizma koja je nakalemljena na postojeću patrijarhalnu svest nacionalizma. Evropske države se ponašaju nacionalistički, vidimo to kroz odnos prema izbeglicama. To je jedan hibrid patrijarhalne nacionalističke svesti sa globalnim kapitalizmom. Lako se tržišna ekonomija i ideologija profita nakaleme na patrijarhalnu svest. Važno je imati jake institucije slobode, ono što su liberalni mislioci imali kao ideju. Ako se to zapusti, propada i društvo. Dakle, obrazovanje, školstvo, nastavni programi, na koji način se deca uče da uče, šta uče… pa sve do toga kako izgleda i radi jedno Narodno pozorište, kako izgleda jedan javni televizijski servis, šta se na njemu prikazuje… – smatra Paković i dodaje da je dvadesetpetogodišnje zapuštanje ovih institucija dovelo do zbrke u kojoj živimo – i semantičke i zbrke u stvarnosti.
Pevanje filosofije
Predstava Zlatka Pakovića osmišljena je kao muzička, a on je reditelj i libretista. Božidar Obradinović je kompozitor i pijanista, a pevaju: Katarina Jovanović, sopran, Jana Jovanović, takođe sopran, Vuk Zekić, bariton, a Paković će imati ulogu oratora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
