Nataša Bojanić iz Priboja završila je master studije Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bavi se umetničkom keramikom.
Njen rad je od više od 3.000 prispelih, na osnovu odluke žirija, odabran da učestvuje na prestižnom međunarodnom Bijenalu umetničke keramike, (KOCEF) u Koreji. Nataša, kao i većina umetnika u Srbiji ima problem sa finansiranjem, tako da je slanje rada u Koreju, čije troškove po pravilima Bijenala snosi umetnik, dovedeno u pitanje.
Posle osnovne škole u Priboju, Nataša je upisala srednju Umetničku školu u Užicu, zatim Akademiju u Beogradu, odsek keramika, na kojoj je uz mentorstvo profesorice Lane Tikveša stekla zvanje mastera. Naredne godine kao dobitnik Erazmus stipendije, nastaviće da se usavršava u Bratislavi. Ako prevaziđe finansijsku barijeru od oko 500 evra, koliko košta slanje, njen rad će se na proleće naći u Koreji na bijenalu takmičarskog karaktera sa još 90 radova umetnika iz celog sveta.
Nataša kaže da je reč o zidnoj skulpturi koja nije pravljena namenski za konkurs već je nastala u toku master studija. To je kombinacija keramike i stakla , uz koju je ona priložila i kraći tekstualni koncept, priču koja glasi. „Naiđu nekada teški dani, oni prođu, a iz vas potekne nešto, to nešto uvek bude dobro i istinito, i to je za mene jedino dobro i pravo“.
Kada govori o svom ranijem školovanju Nataša sebe pominje kao „nevaljalog učenika“, objašnjava i kako su se stvari menjale.“ Kada dobijete nalepnicu “nevaljali učenik “ u sredini u kojoj odrastate vi ste automatski isključeni i u vama ne pokušavaju prepoznati neki potencijal, samim tim sto iskačete iz određenih pravila ponašanja. Onda se nađete u okruženju gde vas pokušaju razumeti i onda ta sredina bude veliki plus. Mislim da je moja nevaljalost i dalje prisutna i da me na neki način formira kao ličnost, time što mi ne dozvoljava da postanem kalup u koji treba da se uklopim. Ono na šta treba obratiti pažnju su deca, naročito deca u malim sredinama. Nismo svi za umetnost, matematiku, biologiju ili sport… To je bitno prepoznati i podržati“, kaže Nataša.
O tome kako mladi umetnici izlaze na kraj sa finansiranjem, za naš list Nataša kaže da je nekada Ministarstvo kulture pokrivalo troškove umetnicima. „danas je, međutim, situacija drugačija. Ministarstvo podržava i pokriva određene gradove i projekte, a manji gradovi ne dolaze na red. Što se tiče drugih zemalja, slanje radova košta približno našim, ali su plate mnogo veće, pa njima nije toliki problem da pošalju rad. U nekim zemljama, na primer, dobijete galerijski prostor za samostalnu izložbu i vi to spremate i radite dve godine a za to primate platu“, objašnjava mlada umetnica. Pitamo Natašu i šta bi uradila sa novcem ako osvoji prvu nagradu koja iznosi 43 000 dolara.
– Pre svega želim da moj rad bude poslat i izložen. Nagrada je jako važna kao podsticaj ali cifra te nagrade ne utiče na moje razmišljanje, za mene je i ovo veliko priznanje. 43.000 dolara. .. pokušavam zamisliti sebe sa tim novcem … Aha, nadogradila bih svoje znanje u inostranstvu, a zašto ne pomoći i nekom drugom talentu koji se nalazi u sličnoj situaciji kao ja. Samim dobitkom nagrade bih osvojila još jednu nagradu a to je odlazak na otvaranje izložbe u Koreju.
Rvović najavio pomoć
Pošto je, preko društvenih mreža, saznao za njen uspeh i problem oko slanja rada na bijenale, predsednik opštine Priboj Lazar Rvović, ponudio je pomoć i finansiranje izlaganja na Bijenalu.
Ovaj prilog sufinansira opština Priboj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
