Istorija Jugoslavije kao istorija 20. veka

Kako je rekao autor, dešavanja iz Prvog svetskog rata i njegovih posledica na Balkanu je počeo da istražuje pre 10 godina, jer su ga zainteresovale sudbine ratnih veterana iz Hrvatske, koji su bili angažovani u austrougarskoj vojsci, ali je, kako je rekao, ubrzo shvatio da je „srpska priča o Prvom svetskom ratu bila važnija od hrvatske“, pa se opredelio za temu veterana svih slovenskih naroda na Balkanu. Prema njegovim rečima, posle okončanja rata ostalo je mnogo nerešenih problema jer je trebalo uskladiti pravne propise i različite kulture u zemlji koja je vekovima bila podeljena između Otomanske imperije i Austrougarske, ali i na sve tri monoteističke religije.

– Koren mnogih nedaća Kraljevine Jugoslavije bila su razjedinjena ratna nasleđa. U novostvorenoj državi našli su se pobednici i poraženi, koji nisu delili iste vrednosti, političke partije zahteve građana podredile su svojim interesima, a ekstremisti nezadovoljstvo naroda usmerili ka nacionalnoj netrpeljivosti. Nije bilo dovoljno kapaciteta da se izbori s unutrašnjim problemima koji su nastali ujedinjenjem. Nastavio sam da pišem knjigu, ali ne samo o srpskim i hrvatskim ratnim veteranima, već o svim ratnim veteranima Prvog svetskog rata – rekao je NJumen i istakao da se nije fokusirao na političke lidere, nego na obične ljude.

Dodao je da je istorija Kraljevine Jugoslavije, kao i ove knjige, kratka istorija 20. veka, koja je počela u Sarajevu, Principovim ubistvom prestolonaslednika Franca Ferdinanda, u koje Kraljevina Srbija nije bila direktno umešana, a završila se u Sarajevu devedesetih, ratom u bivšoj SFRJ.

– Prvi svetski rat nije samo evropski fenomen nego i svetski. Istorija Evrope je i istorija Jugoslavije. Na Zapadu nismo znali o problemima ljudi u Jugoslaviji, zbog strašnih posledica Prvog svetskog rata u Engleskoj. Nema sela ili mesta u Engleskoj, kao i u Srbiji, koje nema neki spomenik poginulim vojnicima u Prvom svetskom ratu, ali razmera smrtnih stradanja i istorijske traume se ne mogu porediti sa Srbijom. Moj ujak je poginuo u bici na Somi. Imao je samo 22 godine. NJegovo telo nikad nije nađeno i zato razumem ličnu vezu koju mnogi Srbi imaju sa žrtvom i gubitkom, naveo je NJumen. On je objasnio da su gotovo svi njegovi sagovornici imali ponekog pretka koji je služio na Solunskom frontu ili je preživeo (ili nije) povlačenje preko Albanije.

Istoričar Darko Gavrilović naglasio je da stalno pričamo o pobedama srpske vojske, „ali šta je sa Srbima koji su ratovali u austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, sa Bošnjacima?“

– U knjizi se mogu videti razlike u kulturi sećanja u Kraljevini SHS na dešavanja u Prvom svetskom ratu. Problemi su došli i na ekonomskom planu oko usklađivanja dinara i austrougarske valute, ali i šta raditi sa 450.000 Mađara, naveo je Gavrilović i citirao poljskog pesnika Tadeuša Ruževiča, koji je rekao „ne smemo dozvoliti očevima da prolivaju krv svoje dece“.

Prevodilac knjige Dmitar Tasić kaže da je ova knjiga bila potrebna i da je ovo priča o jednoj državi kroz prizmu ratnih veterana, kao i da su turbulentne prilike, međupartijski sukobi i diktatura doprineli da se jaz među pobednicima i poraženima produbljuje u godinama između dva rata, eskalirajući kroz novi sukob obeležen zločinima poraženih u Velikom ratu.

Zaštita od aneksije

Prema rečima urednice urednice biblioteke „Veliki rat“, u kojoj je objavljena knjiga, Gordane Milosavljević Stojanović, NJumen je neutralno sagledao stvaranje nove države i to je jedna od retkih knjiga koja na objektivan način analizira razloge koji su naveli Sloveniju i Hrvatsku da se opredele za ulazak u Kraljevinu SHS, jer su se tako zaštitili od aneksije Slovenije od strane Austrije, a i Hrvatske od Italije.