Istorija kroz priču o šest beogradskih dama

Sanja Đaković, turistički vodič i autor ovih šetnji, ugostila nas je na jednoj od svojih tura pod nazivom „Dame, od mnogih hrabrosti stvorene“. Verovatno biste pomislili da ćete čuti još neku u nizu priča o Nadeždi Petrović, Katarini Ivanović ili Milevi Marić Ajnštajn.

Međutim, ovde je reč o damama čija je borba i hrabrost pomerila granice srpskog naroda, dok mi nezahvalno dopuštamo da nam sećanje na njih klizi kroz prste.

“Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u vojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici, mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom, mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom”, ovim citatom Jovana Dučića Sanja je objasnila da priče o odvažnim ženama koje su pomerale granice i nama danas omogućile da živimo život kakav znamo.

Čućete priče o Magi Magazinović, Smilji Joksić Kostić, Kseniji Atanasijević, Danici Tomić, Dragi Ljočić i naravno Isidori Sekulić.

Šetnju smo započeli na Platou „Politike“ gde nas Sanja uvodi u priču pominjući položaj žene u prošlosti, kako u društvu tako i u porodičnom domu.

Ali nije slučajnost to što veče započinje baš ispred zgrade „Politike“ jer ćete upravo čuti priču o prvoj ženi novinaru.

Maga Magazinović najčešće je radila na rubrici „Ženski svet“ i zalagala se za podjednako pravo muškaraca i žena na školovanje. Zasluge za dolazak modernog plesa u našu zemlju moraju se pripisati ovoj dami, koja je po povratku iz Berlina otvorila plesnu školu. Nju je pohađao i Lujo Davičo, koji je stekao svetsku slavu.

Uputili smo se ka Trgu Republike, gde smo u Dositejevoj ulici, čuli priču o Smilji Joksić Kostić. Ova dama bila je doktor i prva žena docent Medicinskog fakulteta. Radila je kao dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima iz kojih je izašla sa dva najveća odlikovanja, „Krstom Milosrđa“ i „Medaljom srpskog Crvenog krsta“.

Predsednik Francuske republike odlikovao je ordenom Legije časti za njenu posvećenost u oblasti Be-se-že (BCG) vakcine protiv tuberkuloze. Njen muž bio je Aleksandar Kostić, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta, dekan i osnivač Instituta za histologiju, a jedan od njihovih sinova je Vojislav Kostić, poznati kompozitor.

Kratak odmor usledio je kod Filozofskog fakulteta u razgovoru o borbenoj Kseniji Atanasijević. Prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univezitetu borila se da diploma koja svedoči o završenom fakultetu bude omogućena i ženama.

Komisija pred kojom je branila svoj doktorski rad o Đordanu Brunu, činili su Brana Petronijević, Veselin Čajkanović i verovatno vama najpoznatiji Milutin Milanković. Detalje torture koju doživljava Ksenija na Filozofskom fakultetu od strane čitavog kruga profesora, ispričala nam je Sanja.

Sanja nam je misterioznu priču o Danici Tomić ispričala prekoputa Doma Aero Kluba. Sve to ima smisla s obzirom na to da govorimo o prvoj ženi pilotu.

Ona se prijavila kada je list „Politika“ raspisao konkurs za dame koje žele da se oprobaju u svetu letenja. Istakla se svojim talentom i neobjašnjivom hrabrošću. Danica je bila srećno udata za pilota, a on joj je pružao nesebičnu podršku dok je Danica „letela“ kroz svoje snove.

Vraćamo se u doktorske vode pričom o Dragi Ljočić. Studirala je medicinu u Cirihu, a po povratku postala prva žena u Srbiji sa zvanjem doktora medicine. Problemi Drage kreću kada ne uspeva da dobije posao u državnoj bolnici jer Ministarstvo unutrašnjih dela (kako se tada zvalo) je odbilo da joj izda licencu za rad jer su mogli da se zaposle samo oni koji iza sebe imaju odrađenu vojnu službu.

Uprkos tome Draga je radila kao lekarka u četiri rata. Osnovala je Materinsko udruženje, čiji je zadatak bio da zbrine napuštenu decu i smanji smrtnost.

Kraj šetnje posvećen je jednoj, kako ju je Sanja nazvala, asketskoj duši. Isidora Sekulić bila je književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Ja neću mnogo govoriti o njoj, ali ću pomenuti citat kojim je i Sanja završila priču o ovoj napaćenoj duši koju život nije mazio.

„Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.“

Isidora je preminula 1958. godine u 81. godini.

Kratko sumiranje života ovih dama ne može se porediti sa pričom Sanje Đaković. Pored ove šetnje koju smo mi posetili na njenom sajtu moći ćete da pogledate i prijavite se za vama interesantne obilaske. „Kuda ćemo večeras? – istorija zabave u Beogradu„, „Zadužbinari- plemeniti ljudi velikog srca„, „Ulica kralja Petra- istorija grada u 1000 koraka“ kao i za romantične duše „Ljubavna šetnja Beogradom„.

Sanja je žena vedrog duha i dočekaće svakog sa osmehom na licu. Pitanja su uvek dobrodošla, a i šala među polaznicima nije manjkalo. Vreme je fleksibilno, a u proseku šetnje traju između dva i tri sata.

Ne propustite priliku da kvalitetno provedete svoje veče šetajući kroz živote koji su obeležili domaću kulturnu i obrazvonu istoriju. Dozvolite sebi da zakoračite na kratko u vremeplov i otputujete nekoliko decenija unazad gde vas iza svakog ćoška čeka misterija spremna da bude otkrivena.

„Nakon ovih šetnji ćete na ulice našeg grada gledati drugim očima!“