U prestonici evropskog stripa, Briselu, tačnije, u svojevrsnom hramu stripa koji, kao jedna od najvažnijih svetskih institucija vezanih za devetu umetnost, predstavlja Muzej stripa u glavnom gradu Belgije, po prvi put u svojoj istoriji, koja iznosi gotovo devet decenija, predstavljen je srpski strip.
Kroz bogato ilustrovano istraživanje posvećeno istoriji srpskog stripa i istorijskom stripu u Srbiji, koje su potpisali Slobodan Ivkov, Marko Stojanović i Nikolaj Pepene, rame uz rame sa svetskim poznatim junacima poput Tintina, Asteriksa, Taličnog Toma, Gaše… našli su se se premijerno i Mika Miš, Hajduk Stanko, Nikad robom, Dikan, Politikin zabavnik, Mirko i Slavko, Stripoteka, Yu Strip, Strip zabavnik, Do pakla i nazad i drugi nezaobilazni dragulji srpskog stripa.
Sve to zahvaljujući izložbi i projektu stvaranja mreže istorijskog stripa na Balkanu – Can for Balkans, koji se realizuje uz podršku EU, u okviru programa Kreativna Evropa.
Izložba Can for Balkans otvorena je krajem prošle godine, 21. decembra, a posetiocima, rečenog briselskog Muzeja stripa biće dostupna do 8. januara.
Sem radova sa konkursa, ova postavka, što je možda i važnije, nudi detaljan digitalan pregled istorijskog stripa u Rumuniji, Srbiji, Makedoniji i Albaniji.
Ona je tokom oktobra, pretpremijerno postavljena u Regionalnom muzeju u Brašovu u Rumuniju, a tokom novembra u Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani u Albaniji.
Kompletnu izložbu, posle Rumunije, Albanije i Belgije, imaće priliku da vide i građani Srbije, od 3. februara u Leskovačkom kulturnom centru, uz prisustvo gostiju iz partnerskih zemalja, ali i nagrađenih autora.
Sem ove postavke, program će činiti i debata o klišeima i stereotipima istorijskog stripa na Balkanu, u prisustvu brojnih istoričara i strip autora.
Deo pratećeg programa biće i crtanje uživo nagrađenih autora iz Rumunije i Srbije, kao i prezentacija svojevrsnog zbornika strip teoretičara s juga Srbije – Jug i strip u teoriji.
Izložba će biti postavljena u Leskovcu tokom februara, da bi tokom marta završila svoju evropsku turniju u Velesu, u Makedoniji.
Organizatori navode da je kraj puta izložbe samo privremen, budući da postoje preliminarni dogovori da se ona postavi i u Bukureštu i Sofiji.
“Za Muzej stripa u Briselu može se reći da je jedno mitsko mesto. Posetiti ovu instituciju je za svakog ljubitelja stripa svojevrsno hodoćašće. To je stripski Olimp, gde se ide na poklonjenje velikanima devete umetnosti, onima koji su od stripa stvorili ono što danas jeste. Da biste ušli u njega kao obožavatelj stripa, plaćate ulaznicu koja vam dozvoljava da vidite nekoliko izuzetno moderno opremljenih izložbi na dva sprata, da posetite jako dobro opskrbljenu biblioteku i ne manje detaljnu striparnicu. Ući kao strip-autor u Muzej stripa je već puno, puno teže. Toliko, zapravo, teško, da srpski strip za svojih skoro devedeset godina izuzetno plodnog života, sa svetski poznatim imenanima, u tome dosad, uprkos brojnim pokušajima prema svedočenju našeg najpoznatijeg strip teoretičara Slobodana Ivkova, nije uspevao. Leskovačka škola stripa Nikola Mitrović Kokan je kroz učešće u projektu Can for Balkans, uvela srpski strip u ovaj hram stripa, tamo gde mu je oduvek bilo mesto ali eto silom prilika nikad nije uspevao da uđe. Možda je i prirodno da je upravo Leskovačka škola stripa, koja od 1998, kroz festival Balkanska smotra mladih strip autora, gradi kulturne mostove prvo u regionu a potom i širom sveta, ta koja je uspela da na velika vrata unese tekovine stripa u Srbiji u ovu ustanovu čiju važnost za svetski strip je nemoguće prenaglasiti“, objašnjava svoje impresije Marko Stojanović, strip scenarista i predavač u LŠS Nikola Mitrović Kokan.
On dodaje da je ovo verovatno najvažniji most koji je srpski strip dosad izgradio.
„Jedna od najvažnijih nepravdi, ako tako hoćete, koje smo ispravili. I, jako mi je žao što velikani našeg stripa nisu tako nešto doživeli. Ništa ne bih voleo više no da je pokojni Nikola Mitrović Kokan mogao da vidi Do pakla i nazad pored Rika Ošeta, Petar Radičević Tajanstvenog viteza pod istim krovom sa Kopcem, Radivoj Bogićević svog Akanta sa Torgalom, ili da je Lazo Sredanović doživeo da posvedoči tome kako Dikan stoji rame uz rame sa Asteriksom, koji ga je u startu i inspirisao. Koliko zbog toga žalim, toliko me raduje saznanje što je srpski strip sada konačno zastupljen u ovom belgijskom a svetskom centru stripa, i da će ga upoznati, ne hiljade nego desetine hiljada ljudi iz svih krajeva sveta, kao i da sam tome lično doprineo, što organizaciono kroz LŠS, što učestovajući u istraživanju koje je prezentovalo srpski strip na ovoj izložbi… I zaista mislim da se od toga dalje u stripu – ne može. Jednostavno, nema gde“, zaljučuje Stojanović.
Can for Balkans prati i ogroman, luksuzan katalog u boji na više od 350 strana, u kome se nalaze svi stripovi sa konkursa, kao reprezentativni delovi istraživanja o istorijskom stripu zemalja učesnica, kao i klišeima i stereotipima vezanim za istorijski strip u njima.
Organizator je kao jedan od zaštitnih znakova postavke, kroz kartonsku figuru u prirodnoj veličini, odabrao Marka Kraljevića, protagonistu serijala Vekovnici autora Maka Stojanovića.
Budući da muzej beleži po 1.700 posetilaca dnevno, procena organizatora je da će izložbu Can for Balkans, a samim tim i prezentaciju srpskog stripa, videti oko 30.000 ljudi iz čitavog sveta.
Partneri u projektu Can for Balkans su Regionalni muzej u Brašovu (Rumunija), Nacionalni istorijski muzej u Tirani (Albanija), Strip centar Makedonije iz Velesa (Severna Makednija), Muzej stripa u Briselu (Belgija), i Leskovačka škola stripa Nikola Mitrović Kokan (Srbija).
Postavku čine radovi 67 strip-autora iz osam zemalja koji su učestovali na velikom internacionalnom konkursu za strip sa temom Balkan kroz istoriju, na kome je drugu nagradu osvojio Kosta Milovanović iz Obrenovca, a treću Marjan Milanov iz Dimitrovgrada i Srđan Todorović iz Zaječara.
Članovi međunarodnog žirija koji je odlučivao o nagradama takođe dolaze iz Rumunije, Albanije, Belgije, Srbije i S. Makedonije.
Reč je o eminentnim stručnjacima iz sveta stripa – istoričar, diplomata, strip scenarista, prof. Adrian Čioroianu (Rumunija), crtač, dekan Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Tirani tokom 2016-2020, Ardian Isufij (Albanija), poznazi scenarista i strip autor Etiene Šreder (Belgija), strip umetnik iz Srbije Dražen Kovačević i promoter stripa iz S. Makedonije, Tome Trajkov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.