Istorije "novog sveta" kroz muziku

Ona će predstaviti svoj projekat “Snowy Egret”, a sa njom će na sceni biti sam krem moderno-kreativne i avangarde scene – gitaru svira Liberty Ellman, (dugogodišnji saradnik Henryja Thredgilla), kornetista je Ron Miles, basista Stomu Takeishi, dok specijalno za ovu turneju mesto bubnjara zauzima maestralni Gerald Cleaver.

Ime benda i albuma “Snowy Egret” (Snežnobela čaplja) javilo vam se u snu…

– Da, predstavljala sam grupu po prvi put u Džez galeriji u NJujorku u februaru 2012. godine i nisam smislila ime. Jutro pred nastup organizatori su me pitali kako želi da nazovem bend/projekat. Upravo sam bila sanjala prelepi san o veličanstvenoj beloj ptici – snežnobeloj čaplji, koja je zaronila u bazen pun vode da bi izletela kao prelepa figura žene-ptice, sa velikim belim perjem. Osećala sam veliko uzbuđenja kada sam se probudila i pomislila sma kako ću nazvati bend po toj ptici ne bi li zauvek zapamtila taj osećaj. Za mene je taj san i bela ptica u njemu svakako predstavljao moć transformacije.

Projekat je inspirisan trilogijom “Pamćenje vatre” urugvajskog pisca i hroničara Eduarda Galeanoa. Zašto baš ta knjiga?

– Prve kompozicije koju sam napisala za ovaj bend bile su inspirisane istorijama Severne i Južne Amerike koju je napisao ovaj veliki urugvajski pisac Eduardo Galeano. Pročitala sam samo prvu knjigu trilogije – “Postanje” i poželela sam da probam da stvorim svitu gde će kompozicije imati strukturu mnogih kratkih poglavlja/priča od prvih starosedeoca do prvih kolonizatora “novog sveta”, što je dalo bogatstvo knjizi različitim tačkama gledišta o ranom dobu Amerike. Smatrala sam, ako ja budem pisala seriju kratkih kompozija/tema i zatim ih slagala zajedno sa improvizacijama svakog od članova benda, da će to biti način da i oni ispričaju svoje priče kroz muziku i prošire ideju Galeanove knjige.

Zašto ste imali potrebu da kroz muziku govorite o istoriji zapadne hemisfere?

– Fascinirao me je način na koji je istorija ispričana kroz mnogostruku vizuru a ne kao u zapadnoj Evropi gde uvek imate samo jednu osoba koja svoju istoriju pripoveda u ime drugih. Htela sam da iskoristim taj način prespektive ne bi li govorila o savremenoj situaciji u Americi. Šta se dogodilo različitim narodima koji su se ovde naselili? Šta smo uradili da očuvamo ili protraćimo naša prelepu životnu sredinu? Želela sam da izazovem reflekcije i diskusije o tome šta smo mi kao Amerikanci danas i kuda ide zapadna hemisfera. Možemo li promeniti kurs istorije u nešto pozitivnije za sve ljude koji žive tamo i koji će bolje brinuti o samoj zemlji?

Često vas inspirišu stvari izvan muzike – umetnost, mediji, književnost… Kako izgleda taj proces? Da li pokušavate to delo da prenesete u muziku ili je u pitanju nešto drugo?

– Ne, ne pokušavam da prenesem određeno umetničko delo u muziku, već je to pre proces dijaloga. Kada vidim neku sliku ili zgradu ili pročitam neku pesmu ili priču, želim da odgovorim na nju kroz muziku. Tako da je to pre odgovor na neko delo nego kreacija njene metafore ili njen prevod. Tako sam i nakon Galeanovih knjiga (kada sam pročitala i druge dve, pravila sam nove kompozicije), odgovarala na slike, ritam teksta, njegovu poetiku, čudan senzibilitet…

Kako ste birali ljude koji će biti deo ovog projekta i benda?

– Nisam mislila na muzičare kao na instrumentaliste dok sam pisala muziku, već nakon toga, kada sam razmišljala o tome ko bi bili pravi ljudi da je izvedu. Želela sam muzičare sa zrelim zvukom i vezom sa njihovim instrumentom. Htela sam emaptične improvizatore koji mogu da istupe i ispričaju svoju priču, ali i da saslušaju jedni druge i da podrže međusobne priče. I želela sam muzičare koji mogu da sviraju melodično i hramonično, ali i da se slobodnije ponašaju sa zvukom i teksturom. Znala sam da želim da radim sa svojim dugogodišnjim saradnikom basistom Stomu Takeishi, pa sam ga pozvala da svira sa mnom i da razmisli ko bi još mogao da nam se pridruži. Nas dvoje smo u ragovoru došli do drugih imena – bilo onih sa kojima smo već svirali ili onih čiju muziku i način sviranja poznajemo i volimo.

Koncert će biti nešto više od izvođenja muzike…

– Ono što ćemo izvesti na festivalu nije potpuna verzija u kojoj mešamo nekoliko medija. Muzika funkcioniše i sama tokom koncertnog izvođenja. Mi ćemo izvesti deo kompozicija iz tog projekta koji se sastoji od performansa, igre, video materijala i Galeanovog teksta, a zove se “Jezik snova”. Ali i neke kompozicije koje su nedavno nastale i koje su pisane namenski za ovaj bend.

Turneje, albumi, komponovanje, predavanja...

Myra Melford je jako zauzeta. Pored albuma koji priprema sa bendom Snowy Egret koje će objaviti naredne godine, na proleće kreće na turneju sa klarinetistom i kompozitorom Benom Goldbergom, sa kojim nastupa već osam godina. Deo je i tri trija – Tiger Trio, MZM i Trio M. Uz to radi i na dva celovečernja komada, i predaju muziku na Univerzitetu Berkli. “Mislim da sam jako srećna jer imam ovoliko obaveza”, kaže pijanistkinja.