Istraživanje Uneska: Kako je kovid uticao na kulturni i kreativni sektor Srbije

Istraživanje „Socio-economic Impact Assessment of COVID-19 to Cultural and Creative Sectors in Serbia“ sprovedeno je u junu ove godine, a naručilac je bio Unesko preko svoje Regionalne kancelarije za nauku i kulturu u Evropi.

U sprovođenju su učestvovali Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Nacionalna platforma Serbia Creates i Ministarstvo kulture i informisanja, uz pomoć Privredne komore Srbije.

Na početku izveštaja podseća se da su od 16. marta ustanove kulture bile zatvorene za javnost, te da su otkazani i odloženi događaji, posebno festivali, dok su samostalni umetnici ostali bez angažmana. Osim toga, onemogućena je i mobilnost umetnika.

Istraživanje ukazuje i da je Vlada odobrila pomoć za 309 samostalnih umetnika koji su tri meseca (za mart, april i maj) dobili po 30.000 dinara, dok su beogradski umetnici bez stalnog zaposlenja, koji nisu ispunjavali uslove za pomoć Vlade, dobili pomoć grada Beograda.

Navodi se i da je budžet Ministarstva kulture i informisanja usled epidemije, smanjen za 20 odsto, kao i da je Ministarstvo nastavilo sa planiranim aktivnostima posle otvaranja institucija, ali da su kapitalne investicije na rekonstrukciji i renoviranju objekata koji su deo kulturne baštine odloženi za narednu godinu.

Istraživanje Uneska pokazuje da iako većina institucija nije morala da otpusti svoje radnike (samo 1,8 odsto ili šest ustanova moralo je smanji broj zaposlenih, dok je 5,3 prekinulo ugovore sa stalnim saradnicima), veliki broj je izgubio gotovo polovinu svojih uobičajnih prihoda (47,9 odsto).

Reč je uglavnom o novcu koji donose prodaja ulaznica, suvenira i drugih usluga, dok je oko 13 odsto imalo manji budžet usled odloženih ili ukinuti javnih konkursa za kulturu. Tek 32,8 odsto njih je izjavilo da je ekonomska situacija ostala nepromenjena.

Navodi se da plate u javnim organizacija i kulturnim institucijama nisu smanjivane, a da većina privremenih ugovora nije otkazana, te da je ipak došlo do određenih smanjenja zbog opštih rezova u budžetu.

U izveštaju se dodaje da je otkazano nekoliko hiljada događaja i da su institucije koje su odgovorile navele da su otkazale 40,5 odsto događaja.

Ističe se da je kulturna i kreativna industrija bila jako pogođena, pogotovo ona koja je zavisila od živih nastupa, kao i da se pandemija odrazila na kulturni turizam, koji je u martu zabeležio pad turističkih poseta od 65,8 odsto.

Istraživanje podseća i da je turizam usko vezan za kulturnu delatnost, zbog poseta muzejima, koncertima, festivalima, istorijskim mestima, te da se procenjuje da će turistička industrija ove godine izgubiti 80 odsto svojih uobičajnih prihoda.

Navodi se i da u kreativnoj industriji 31 odsto budžeta dolazi iz kinematografije i da je prema podacima nekoliko institucija koje se bave tim sektorom (Srpska filmska asocijacija i Filmski centar Srbije) filmska industrija u Srbiji izgubila 9,6 miliona evra u prve tri nedelje marta, budući da je čak 73 odsto kompanija prekinulo sa radom.

Ovi podaci pokazuju i da su filmski distributeri i bioskopi izgubili pet miliona evra tokom istog perioda.

Istraživanje pokazuje i da se 73,1 odsto ustanova kulture i 53,3 odsto ispitanika iz kreativnog sektora prilagodilo novonastaloj situaciji prebacujući svoje sadržaje onlajn. Oni su svojoj publici ponudili brojne besplatne digitalne materijale, poput snimaka pozorišnih predstava, performansa, virtuelnih tura, koncerata, digitalizovanih arhiva ili audio knjiga.

Na taj način su se brojne institucije pridružile kampanji „Ostani kod kuće“. Čak 81,8 odsto ispitanika izjasnilo se da su zabeležili porast posetilaca na svom veb-sajtu i društvenim mrežama, dok je Narodni muzej zabeležio čak 230.000 poseta tokom marta i aprila.

Među podacima o stanju pre epidemije virusa kovid 19 navodi se da je u prošloj godini 87 odsto ispitanika posetilo makar jedan kulturni događaj, većina od 78,4 odsto dva, a najviše ih je posećivalo muzičke događaje, bioskope, kulturne spomenike i pozorište.

Najmanje posećeni bili su balet i opera – manje od 10 odsto. U odeljku u kojem se govori o kreativnoj industriji pre pandemije, navodi se da je u Srbiji registrovano 30.000 kompanija koje su uglavnom male, srednje i mikro, i zapošljavaju 100.000 ljudi, od kojih je 70 odsto starosti od 25 do 44 godine, dok u 520 registrovanih institucija radi 10.816 ljudi. Dodaje se i da kreativna industrija u Srbiji doprinosi ekonomiji od 3,4 do 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Pri prikupljanja podataka kontaktirane su 562 kulturne institucije (530 javnih ustanova, 12 privatnih i 20 ustanova koje funkcionišu kao deo javnih preduzeća, fondacija, verskih zajednica, univerziteta), kao i 6.476 preduzeća u kulturnom i kreativnom sektoru. Navodi se da je u istraživanju učestvovalo 60 odsto kulturnih institucija i samo 1,6 odsto kompanija u tom sektoru.