Vest o smrti glumca Ivana Bekjareva, iako se znalo da je u bolnici zbog korone, zatekla je i njegove kolege i prijatelje jer je vazda ostavljao utisak energičnog i jakog čoveka koji s mnogo toga može da se izbori.
Tom doživljaju je pogotovo doprinelo njegovo glumačko umeće, ubedljivost u tumačenju najrazličitijih uloga i nesvakidašnje lep glas, čijoj je dikciji verovatno doprinelo to što je bio jedan od prvih voditelja bivšeg radija Studio B.
Ostvario je više od 150 uloga u pozorištu i igrao u više od 50 filmova i mnogobrojnim TV serijama.
Koliko su ga kolege i publika voleli govori i gromoglasan aplauz kojim je ispraćen nakon završetka predstave „Krčmarica Mirandolina“ u pozorištu „Boško Buha“.
– Eto, tako, ponekad, imamo momenat jedan da se oprostimo od nekih naših kolega. Umro je Ivan Bekjarev. I možda je ovo prosto jedna lepa prilika da mu se odužimo i oprostimo se od njega jednim aplauzom, svi zajedno, ovog momenta – poručio je glumac Andrija Milošević sa scene nakon čega se salom prolomio snažan pljesak za legendarnog glumca.
Sećanje na kolegu i prijatelja podelio je za Danas glumac Milan Caci Mihailović, koji se s Bekjarevim zna od gimnazijskih dana.
– Ivan Bekjarev, Beki. Bio je četvrti razred Šeste beogradske gimnazije kada sam ja krenuo u prvi. Sreli smo se u dramskoj sekciji pod rediteljskom palicom profesora Borivoja S. Stojkovića, radeći Njegoša. Ceo „Gorski vijenac“ smo znali napamet. Skoro 10 godina igrali smo „Vlast“, Branislava Nušića, Miloje i Arsa. Nedavno je režirao „Sumnjivo lice “ i uzeo me u podelu. Često smo snimali zajedno u Dramskom programu Radio Beograda. Nezaboravni su dani kada smo, van Beograda, bili u žirijima ili na festivalima… I tako, naviru sećanja. U ovo ružno vreme zla, pritisnuti lažima i prevarama, nepravdama i primitivizmom, i nevidljivi neprijatelj nam zadaje bolne udarce. Ostajemo bez vrednih, neponovljivih ljudi koji su ostavili dubok trag u našim životima. Nada nam izmiče! Ko zna šta će biti sutra! Ivan Bekjarev, Beki, ona ogromna, buldožerska snaga, nepresušna energija, ona posvećenost pozivu, u trenu postaje uspomena! Želim mir Njegovoj duši i srećan put do nebeskih poljana. Ovde će imati ko da ga čuva u toplom sećanju – poručio je Milan Caci Mihailović.
– Ivan Bekjarev je bio sjajan glumac. Uvijek sigurna karta za sve režisere bilo da se radilo o filmu, televiziji ili pozorištu. Bio je i sjajan partner jer volio je iznad svega svoje kolege glumce i glumice i uživao u svojoj profesiji – kaže Rade Šerbedžija za Danas. Za njega je Bekjarev bio „blagotvoran i drag čovjek“.
– Optimist i onda kada je to bivalo teško u ovim našim vremenima. U svojim zrelim godinama prenosio je svoje znanje i iskustvo mladim pozorišnim umjetnicima i studentima, a to mogu samo izuzetni pozorišni poslenici -konstatovao je Šerbedžija.
– Znamo se preko 50 godina, još od kad smo došli u Jugoslovensko dramsko pozorište kao „Bojanove bebe“. To je više od pola veka i sad odjedanput treba da govorim o njemu u prošlosti – kaže za Danas glumica Svetlana Ceca Bojković, dodajući da joj je teško da to usvoji i da na taj način misli o svom prijatelju i kolegi.
– Mnogo mi je teško. Mi smo se i čuli telefonom kad mu je bilo bolje dok je ležao na Infektivnoj klinici. Nadao se da će da izađe. Njegovu suprugu su otpustili iz bolnice jer je i ona u jednom periodu tamo zajedno ležala sa njim, a onda se Ivanu nekoliko dana posle toga pogoršalo stanje, stavili su ga na respirator i preminuo je ubrzo.
Ceca Bojković kaže da će svog kolegu i prijatelja pamtiti kao čoveka punog energije.
– Razmenjivali smo postove na Viberu dok smo bili zatvoreni po kućama i naš poslednji razgovor je bio optimističan. Voleo je život, umeo je da uživa, bio je hedonista u najboljem smislu te reči i tako ću ga i pamtiti – zaključuje Ceca Bojković.
– Nemam ništa drugo da kažem sem toga da sam praktično ceo život proveo sa njim. Bili smo odlični prijatelji. Nikad nismo imali nikakve svađe, ni nesporazume. Divan je čovek bio, a ta bolest ga je satrla za mesec dana – kaže za Danas glumac Milan Lane Gutović, tužan i ljut zbog gubitka prijatelja s kojim je zajedno bio i u klasi dok su studirali na Akademiji.
– Pamtiću ga po njegovoj specifičnoj energiji, radoznalosti, a posebno po hedonizmu jer mi je u tom smislu bio blizak. Pokazivao mi je mesta gde ima šta da se kupi, gde da se pojede dobro, šta zanimljivo ima da se vidi… Jednostavno, bio je otvoren za razne stvari u životu. Poslednje što pamtim to je da smo sa probali u Madlenianumu zajedno, išli oko Zemunske pijace, njuškali, gledali razne stvari… To je možda jedno drugo viđenje njega, osim što je bio posvećen, tačan i odličan glumac. Bio je duhovit i odličan za saradnju. Izbrusio je svoj profesionalizam u svakom smislu pa je i prirodno što je radio kao profesor na Akademiji – zaključila je Gorica Popović.
– Veliki glumac, veliki drugar, veliki laf, veliki zvezdaš. Radili smo više puta zajedno, voleli smo da razgovaramo o svemu i svačemu, o fudbalu najviše. Sećanja na Ivana će mi uvek biti jako lepa i topla. Nedostajaće mi – kazao je za Danas Dragan Bjelogrlić.
Telegram saučešća povodom smrti Ivana Bekjareva njegovoj porodici uputila je i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
„Srbija je ostala bez jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca koji je ostvario izuzetno veliki doprinos u svim aspektima svoje profesije: pozorišnoj, filmskoj i televizijskoj. Iza sebe je ostavio pregršt izuzetnih uloga koje ćemo pamtiti, a svoje znanje je bezrezervno prenosio kao profesor i na glumačku scenu izneo brojna poznata imena“, stoji u telegramu.
Ivan Bekjarev preminuo je preksinoć.
Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, a odigrao je više od 150 uloga u pozorištu, od čega trećinu u svom matičnom – Jugoslovenskom dramskom, čiji je član bio od 1968. do 2001. godine.
Posebno se ističu njegova tumačenja Nušićevih likova, kao i uloga u duodrami Viktora Lanua „Zvrčak“ u režiji Radoslava Dorića u kojoj je igrao s Mihailom Janketićem.
Igrao je i u drugim beogradskim pozorištima i više pozorišta u Srbiji.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja među kojima su i Oktobarska nagrada grada Beograda 1994. godine, dve Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Nagrade „Branislav Nušić“ za životno delo na Nušićevim danima u Smederevu (1996), Nagrade Zlatni ćuran za životno delo na Danima komedije u Jagodini, Nagrade „Zlatni smijeh“ na Danima satire Jazavca u Zagrebu (1984)…
Na filmu je debitovao 1967. godine u ostvarenju „Bokseri idu u raj“. Snimio je preko 50 filmova u zemlji i inostranstvu. Bio je član Akademije za filmsku umetnost i nauku. Godine 2012. dobio je Plaketu Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti.
Igrao je u velikom broju televizijskih drama i serija („Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Otpisani“, „Više od igre“, „Kraj dinastije Obrenović“…). Za ulogu u televizijskoj seriji „Banjica“, 1984. godine proglašen je za ličnost godine u Jugoslaviji.
Ivan Bekjarev je bio redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu od njenog osnivanja.
Šesnaest godina bio je umetnički direktor i selektor Međunarodnog festivala monodrame i pantomime u Zemunu.
Njegov umetnički rad predstavljen je u monografiji Saveza dramskih umetnika Srbije „Ivan Bekjarev“ 2004. godine povodom 40 godina rada.
Legat Ivana Bekjareva nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Beogradu.
Radio je i kao radijski i televizijski voditelj i autor.
Komemoracija Ivanu Bekjarevu biće održana u JDP-u, kada se, kako je saopšteno iz ovog teatra, za to steknu uslovi zbog epidemiološke situacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
