Foto: V. TorovićIvan Blagojević, direktor džež festivala “ Nišvil”, nesumnjivo je kulturna ličnost godine u Nišu jer je uspeo da održi festival u gotovo nemogućim uslovima.
Bez obzira što su posetioci morali da imaju potvrdu da su vakcinisani protiv korona virusa ili negativan PCR test, prošlog avgusta na festivalu na Tvrđavi je bilo oko 100.000 posetilaca i nastupilo je više više od 800 muzičara
-Zaista sam prijatno iznenađen kako je sve to prošlo. Nisam verovao da će prošlogodišnji festival biti toliko dobar. Imali smo mnogo poteškoća ali je na kraju sve ispalo mnogo bolje nego što sam očekivao.
Da li je to bila najteža organizacija Nišvila”?
-Da, svakako, ako izuzmemo ono prvo izdanja iz 1995. godine kad smo morali da pomeramo održavanje festivala zbog restrikcije struje. Sad je sve to bilo zahtevnije zbog epidemije korona virusa. Letos smo ostali i bez dela ljudstva zbog korone. Nismo imali neku veliku pomoć države, dali su nam samo četiri miliona dinara. Dobili smo i one tri plate za zaposlene, ali sad moramo da vratimo poreze i doprinose.
Šta je neopodno da se uradi da bi “ Nišvil” opstao na listi top 10 najboljih džez festivala u Evropi, po proceni Gardijana?
-Teško ćemo opstati na toj listi jer evropski festivali imaju budžete od pet do 20 miliona evra. Od nas je daleko moćniji i festival u Šangaju, čiji sam bio gosti, koji sa 26 miliona stanovnika ima 20 odsto manje publike. Mi godinama edukujemo i animiramo publiku i zahvaljujući uspevamo daodržimo atmosferu na „Nišvilu“. Međutim, bez mnogo veće pomoći države nećemo da moći. Filmski festival na Paliću, Kustendorf i Bitef dobija od države po 12 miliona, a imaju 10 puta manje troškove.
Kakva je budućnost „Nišvila“?
-Ovo je neka prekretnica. Mi smo zahvaljući koroni opstali u 10 festivala u Evropskoj uniji, sad će se festivali organizovati, Neki nisu ni radili. Tako smo mi bili u top tri. Na raskrsnici smo, razmišljamo o sudbini Nišvila jer nismo zainteresovani da se vratimo unazad. Ili ćemo raditi festival na nivou tih top 10 evropskih festivala ili ga nećemo organizovati uopšte. Osećamo da je u ovoj korona i post korona fazi kultura postala manje bitna, praktično su je prvo odsekli. A online kulura ne može da postoji. Tako da ćemo videti.
Da li razmišljate da preselite „Nišvil“ u neki drugi grad?
-Imamo ponude iz drugih gradova, kao i iz dve zemlje. Finansijski bi to bilo vrlo isplativo za nas, ali bi što se tiče organizacije bilo mnogo napornije. Mi radimo 365 dana da bi smo održali festival od 10 dana. Prošlogodišnji festival smo završili nedavno. Sad moramo da brinemo o prikupljanje para, umesto da počnemo da se bavimo organizacijom narednog festivala.
Kolika su sredstva neophodna da bi festival opstao?
– Za start nam treba najmanje milion evra. Od toga po trećina je potrebna za jednog hedlajnera, za redovni program i troškove organizacije, prevoza i hotele za muzičare.Teško ćemo moći to da postignemo zbog stanja privrede u Nišu i slabe zainteresonovasti sponzora uopšte za kulturu. Ostaje da grad Niš bude ključna podrška, kao i da se država malo ozbiljnije uključi jer mi vraćamo ogromna sredstva gradu Kroz PDV dajemo državi više nego što dobijemo.
Koje biste hedlajnere doveli na „Nišvil“?
– Odavno mi je da želja da imamo jednog velikog hedlajnera. Ali Nora Džons košta 25 miliona dinara, tu je i Šade. Eto Sting je ove godine u Sarajevu, a on košta oko 300.000 evra. “Arktik Mankis” su u Burgasu malo pre Nišvila. To su bendovi koji se prodaju relativno brzo.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
