Ivan Blagojević: Foto Z. Miladinović/ DanasGodinama krpimo udarne rupe u kulturi naše otadžbine, čekajući završni sloj. I malo smo se umorili od tog krpljenja…, kaže direktor Nišvila Ivan Blagojević, objašnjavajući zašto je prioritet organizatora Nišvila, uz produkcijski deo, i “bitka” za nacionalni status velikih muzičkih festivala u Srbiji.
Blagojević, koji je i predsednik republičke Grupacije organizatora događaja, kaže da je ona zatražila od Vlade takav nacionalni status na osnovu doprinosa tih festivala državnoj ekonomiji, turizmu i budžetu. Grupacija je predložila i formiranje Festivalskog centra Srbije, koji bi dobijao budžetski novac, pa ga dalje raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam.
“Uradili smo studiju o ekonomskim efektima četiri najveća festivala- Exita, Beer festa, Guče i Nišvila i dostavili je Privrednoj komori, koja će je proslediti Vladi. Izrada studije dogovorena je na prethodnom sastanku čelnika festivala sa Anom Ilić, višom savetnicom premijerke za kreativnu industriju i turizam, kako bi poslužila kao osnov za odlučivanje. Realno je očekivati da Vlada odgovori na naše predloge u septembru ili oktobru, pošto se tada planira budžet za narednu godinu”, kaže Blagojević.
On dodaje da je Grupacija tražila od Vlade i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja. Takav porez ne postoji u susednoj Rumuniji ili Mađarskoj, što deluje podsticajno na razvoj njihovog turizma. Veći muzički bendovi nastupaju u tim zemljama a zaobilaze Srbiju ne samo zbog našeg slabo platežnog tržišta, već i zbog tog poreza.
“Filmski centar Srbije je prošle godine iz budžeta dobio 1,85 milijardi dinara i raspoređivao ih na filmove koje bi trebalo snimiti. Značajan benefit bio je i povraćaj 25 odsto sredstava koje strani producenti potroše u Srbiji na snimanje filmova. Muzički festivali su značajnije skuplji od filmskih, nemaju sličan benefit, a uz to su kažnjeni i plaćanjem tog poreza za strane bendove. Istovremeno, doprinose punjenju državnog budžeta približno isto kao snimljeni filmovi, a predstavljaju jedan od ključnih brendova po kojima je Srbija prepoznata u svetu. Zar zato nije logično da tražimo da u budžetu za narednu godinu Festivalski centar Srbije bude sagledan sa približnim sredstvima kao Filmski centar”, kaže Blagojević.
On podseća da je po podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, ulaganje u festivalski i omladinski turizam jedna od najisplativijih investicija jer se mladi turisti nakon posete festivalima još nekoliko puta u toku života vraćaju na te destinacije sa porodicom, zbog posla ili iz nekog trećeg razloga. Sve ozbiljne turističke zemlje ulažu velika sredstva da na vreme privuku mlade turiste, znajući da se takva investicija dugoročno veoma isplati, kaže.
“Mi u Nišvilu se, pak, još uvek borimo da vratimo kvalitet festivala pre epidemije korone, što nije nimalo lako. Ovogodišnje izdanje nije bolje nego prethodnih godina, ali je nešto razovrsnije. Uprkos tome što je i ovoga puta izostala veća podrška države i Grada, a troškovi festivala porasli za 30 odsto, uspeli smo da uvedemo i neke novine”, kaže Blagojević.
On precizira da će na novoj Šaban&Balkan Brass bini, na Letnjoj pozornici, tokom četiri dana, 16 grupa izvoditi trubačke numere, uz jedan obavezni džez klasik i jednu pesmu Šabana Bajramovića. Prvi put se održava i književni program na kamionu u Tvrđavi, na kojem između ostalih nastupaju dobitnici Ninove nagrade. Novina je, takože, Street work shop u okviru kojeg posetioci mogu da “oforme” svoj orkestar, sa prijateljima ili nekim drugim članovima, i na bini pokažu “svoje umeće”.
Naš sagovornik kaže da se ove godine očekuje i dolazak direktora poznatih muzeja i festivala iz sveta. U Nišu će boraviti Greg Lambousy, direktor Džez muzeja Nju Orleans. Biće tu i direktor deset festivala iz Indonezije Agus Setiawan Bsuni, kao i direktor festivala u Bahreinu Manasa D’Souza. Na festival će doći direktor džez festivala u Tirani.
“Direktor muzeja u Nju Orleansu doneće izložbu koju je do sada videlo samo deset zemalja na svetu. Razgovaraćemo kako da unapredimo rad Nišvil dzez muzeja i da bezbedimo ekskluzivne eksponate, a eventualno i zajednički apliciramo za neke grantove. Gledaćemo da dogovorimo gostovanje nekog niškog benda u tom muzeju, koji ima i deo za muzičke nastupe”, kaže Blagojević.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji Nišvil košta ukupno oko 86 miiona, od kojih je Grad Niš obezbedio 35 miliona, Ministarstvo kulture četiri, a Ministarstvo turizma dva miliona. Ostatak se pribavlja prodajom karata i kroz sponzorstva i donatorstva.
“Ne očekujem da će društvenu odgovornost pokazati strane kompanije koje koriste subvencije i gradsko zemljište. Od njih smo digli ruke, ali imamo očekivanja od Kluba privrednika Niša i manjih kompanija. Svestan sam da im beogradske kompanije oduzimaju poslove i u rodnom gradu, i da oni postaju ‘podizvođači’, ali ako ne mogu da pomognu, neka barem kupe karte”, kaže Blagojević.
On još kaže da su Nišvil podržale ambasade Francuske, Poljske, Izraela i Austrije i fondovi Evropske unije.
“Nažalost, ambasada SAD u Srbiji, od epidemije korone navamo, nije pomogla festival. Šteta, ranije je bila među veoma bitnim donatorima”, dodaje.
Njegova procena je da je najmanji budžet koji bi omogućio da Nišvil ostane u vrhu džez festivala u Evropi- milion evra. Budžeti evropskih festivala koji su u “u ligi Nišvila” iznose između pet i 20 miliona evra, kaže.
“Bio sam, recimo, sa mladim muzičarima iz Niša u Marciacu, francuskom selu sa 1300 stanovnika koji ima džez festival. Festivalski budžet je pet miliona evra, a jedan bend košta koliko 100 bendova i 20 pozorišnih predstava na Nišvilu. Ovo selo tokom festivalskih dana poseti 250 000 turista, pa se uložena sredstva višestruko vraćaju”, kaže Blagojević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
