Foto: Nemanja ĐorđevićNišvil džez festival u ovakvoj formi sledeće godine se sigurno seli u neki evropski grad. Brend ćemo „dati“ onom ko nam finansijski omogući da ostanemo u Top deset evropskih džez festivala, gde nas je još 2016. svrstao britanski Gardijan, i ponudi nam ugovor na tri godine, koji znači izvesnu sigurnost, kaže Ivan Blagojević, direktor Nišvila.
On dodaje da će u narednih par meseci znati gde Nišvil ide, a u decembru potpisati ugovor sa novim gradom.
“Još ovaj put”, slogan ovogodišnjeg Nišvila, 28. po redu, i osmišljen je kao ozbiljna poruka organizatora festivala nadležnima i javnosti da on možda već sledeće godine neće biti održan u Srbiji, već u „nekoj od četiri evropske zemlje, koje su pokazale interesovanje“.
Razlozi za eventualnu selidbu iz Niša su višegodišnja finansijska nebriga države, te u poslednje vreme i smanjena podrška „rodnog“ grada, koji je do sada ključno doprinosio njegovom rastu.
Na upozoravajuću poruku reagovao je deo javnosti, ali ne i nadležni.
„Niko iz države i Grada do sada nije reagovao na ovakvo upozorenje. Obistinila se ona naša, inače dobra procena, da niko neće plakati za Nišvilom. Iz Republike nismo očekivali nikakvu reakciju- ona nas već godinama ignoriše, pa i ponižava, ali nas ni iz Grada, koji je bio naš oslonac, niko nije pozvao. Nišvil je, inače, od Grada u poslednje tri godine dobio 35 miliona dinara manje u odnosu na ugovor koji smo imali pre pandemije kovida, i to u uslovima kada cene ozbiljno rastu. Nadam se da će nas se setiti kada prođe festival, a opet- ne znam“, kaže Blagojević.
Direktor Nišvila precizira da je festival sinoć već imao „oproštajni vatromet“.
Njegovi organizatori, prosto, nisu u stanju da „sa budžetom od oko 200.000 evra isporuče festival koji mora da košta najmanje milion evra“.
Već godinama ne uspevaju da isplate tehniku, čiji se troškovi po pravili izmiruju tek sledeće godine, pred novo festivalsko izdanje. Problem su i drugi izdaci, a sada su ugroženi čak i minialci zaposlenih, objašnjava.
„Iz svih ovih razloga ove godine smo bili prinuđeni da imamo slabiji program, sa manje jakih imena u odnosu na prethodne. Posledica takve činjenice, a donekle i vremenskih neprilika, jeste da smo za deset dana festivala imali jedva 100.000 posetilaca, što je za 30 odsto manje nego prošle godine. Ali, sada mi je već svejedno, i zbog novca i zbog vremenskih prilika…“, kaže Blagojević.
Naš sagovornik još kaže da su ovih dana bili „emisari“ iz četiri evropske države koje su zainteresovane da džez festival, koji svake godine dovede bar 100.000 posetilaca, presele kod sebe.
To će biti moguće ukoliko, uz odgovarajuću finansijsku podršku i trogodišnji ugovor, omoguće da Nišvil zadrži svoj koncept, odnosno ostane miks džeza i drugih muzičkih pravaca, te bude „festival festivala“, koji uz muzički ima i pozorišni, filmski, likovni, strip i druge programe.
„U tom slučaju, naš festival bi se takođe zvao Nišvil ili Nišvil u određenom gradu. Istovremeno, kako bi zadržali vezu sa Nišom i Srbijom, gde je sve počelo, trajalo i raslo, na Letnoj pozornici u Niškoj tvrđavi bi četiri dana nastupala po dva ili tri benda, kao što je to bilo od 1995. do 2000. godine. Poslednja opcija bila bi vraćanje na prapočetke, kada su bendovi nastupali u sali Simfonijskog orkestra ili u Domu Vojske. S tim što je Niš u međuvremenu ’izgubio’ i Dom Vojske, koji se renovira, a do danas nije ispeo da napravi salu za koncerte koja prima više od 200 posetilaca. Pretpostavljamo da će ovakav razvoj događaja i odgovarati Gradu Nišu, koji nam uporno preporučuje da ‘smanjimo’ festival “, kaže Blagojević.
On dodaje da je Nišvil i ove godine „uspeo da sačuva“ neke tradicije. Najpre, sve je opet proteklo bez ijednog incidenta izazvanog alkoholom, narkoticima ili nečim trećim, a festival opet nije posetio nijedan ministar- bilo kulture, turizma ili omadine, kao ni decenijama unazad.
Ministarstvo kulture je, inače, ove godine Nišvilu dodelilo 5,32 miliona dinara, a Ministarstvo turizma- svega dva miliona.
Grad Niš je opredelio 24 miliona dinara, što je 12 miliona manje nego pre pandemije koronavirusa. Gradska budžetska inspekcija mu je, pritom, naložila da vrati šest miliona dinara koje “nije opravdao”, što su organizatori festivala negirali.
Uprkos manjku novca, na festivalu su tokom deset dana, od 5. do 14. avgusta, posetioci mogli da vide 250 programa, sa 850 izvođača, koji su nastupili na 15 scena.
Osim muzike na osam muzičkih stejdževa, na kojima se slušao džez, rege, fank, rok, world ili hip hop, te muziciranje u čast Šabana Bajramovića, ponuđen im je i pozorišni, filmski i strip program.
Svi programi bili su besplatni, izuzev glavnog, na Eart i Sky stejdžu, od 11. do 14. avgusta.
Festival su sinoć između ostalih zatvorili Džulijan Marli (Julian Marley) i Jeloudžekits (Yellowjackets), legendarni američki džez i fjužen sastav, koji iza sebe ima 44 godine rada, 25 albuma, dve Gremi nagrade i još 17 nominacija za najveće priznanje u muzici.
Jeloudžekitsima je uručena ovogodišnja Nišvilova nagrada “Car Konstantin” za doprinos džezu.
Nagradu “Šaban Bajramović”, za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima, dobio je Al Mek Kej (Al Mc Kay), legendarni gitarista, autor i producent, dobitnik više Gremi nagrada, koji je i član originalne postave kultnog soul funk benda Earth, Wind & Fire Experience.
Pevačici raskošnog glasa i istančanog osećaja za džez interpretaciju, Beti Đorđević, uručena je Nišvilova nagrada za životno delo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
