Nišvil: Foto Dušan Mitić CarGrupacija vodećih muzičkih festivala u Srbiji odustala je od zahteva za sastanak sa premijerom kako bi se dogovorilo njihovo direktno finansiranje iz budžeta za sledeću godinu jer je za takav razgovor, koji je tražila još 30. avgusta, sada prekasno pošto je budžet koncipiran, saopštio je Ivan Blagojević, predsednik te grupacije, inače direktor Nišvil džez fondacije.
Blagojević kaže da se postavlja pitanje da li uopšte ima smisla dalje insistirati na ovakvoj inicijativi, koja ulazi u treću godinu, kao i opstanka Grupacije, koja okuplja festivale Egzit (Exit), Bir fest (Beer fest), Guču i Nišville (Nišvil), te njega na mestu predsednika.
Grupacija organizatora događaja, kako glasi njen oficijelni naziv, zatražila je prošle godine od Vlade da se ova četiri najveća muzička festivala „sagledaju“ u republičkom budžetu i finansiraju direktno, a ne preko konkursa, i to na osnovu njihovog doprinosa državnoj ekonomiji, turizmu i budžetu.
Prema predlogu Grupacije, inače osnovane pri Privrednoj komori Srbije, trebalo bi formirati Festivalski centar Srbije, koji bi dobijao budžetski novac, pa ga raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, u cilju unapređenja kulturnog turizma.
Od Vlade je zatraženo i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori muzičkih događaja.
„Iako je Privredna komora Srbije još 30. avgusta uputila zahtev svoje Grupacije organizatora dogadjaja za sastanak sa premijerom Srbije, poziv ni do današnjeg dana nije stigao. Sada je prekasno za bilo kakav dogovor o formiranju Festivalskog centra jer je budžet Srbije za 2025. godinu već praktično koncipiran, bez sagledavanja predloga Grupacije i konsultantske kuce ’Glenfield’ da se festivalima vrati bar delić benefita od tri milijarde, koliko republičkom budžetu doprinose samo ova četiri najveća muzička festivala“, kaže Blagojević.
On dodaje da su „uzaludni bili njihovi sastanci prethodnih godina sa kabinetom premijerke Ane Brnabić, po čijoj preporuci se i pristupilo izradi studije o ekonomskim efektima Egzita, Guče, Bir festa i Nišvila.
I studija koju je uradila kuća „Glenfield“, koju je angažovala Grupacija, i ona koju je uradio Ekonomski fakultet u Beogradu, a koji je naručila Vlada, pokazali su slične benefite države od organizacije muzičkih festivala, u vrednosti od oko tri milijarde dinara.
Blagojević podseća da predlog budžeta za sledeću godinu predvidja manja izvajanja za muzičke festivale nego ranije, a da je jedini festival koji će biti direktno sagledan u budžetu Ministarstva turizma- Egzit, kojem će takođe biti „delimično umanjena podrška“.
Svi ostali festivali „čekaće skromna sredstva“ nakon odluka komisija po konkursima, „koje obično kasne“.
Prema njegovim rečima, postaje besmisleno dalje insistirati na ovakvoj inicijativi, koja je korisna i za državu i za festivale, kada nadležni u Vladi „nisu udostojili predstavnike Grupacije koju je osnovala njena Privredna komora jednim običnim prijemom i razgovorom“.
„Kasno je i da tražimo da uđemo u rebalans budžeta za 2025, osim ako taj rebalans ne bude ranije u toku godine. Čini nam se da mi, kao segment kreativne industrije, ne interesujemo nadležne, uprkos tome što smo uradili ono što je dogovoreno u kabinetu tadašnje premijerke, a pre svega studiju o ekonomskoj isplativosti četiri najveća festivala. Pritom, ne tražimo poklon i subvencije, već sigurnija i značajnija ulaganja u najveće muzičke festivale, koji bi to državi vratili kroz veći prihod za nju samu. Tražimo, zapravo, da nam država vrati deo onoga što smo zaradili i za sebe i za nju“, kaže Blagojević.
On još kaže da zbog ovakvog odnosa nadležnih u Vladi postaje besmisleno i samo postojanje Grupacije, a da se „svakako ostvara pitanje“ njegovog odlaska sa funkcije predsednika, odnosno podnošenja ostavke.
„Ušao sam u ovu priči kako bi se neka rešenja unapredila, na korist svih nas, a ne da održavamo sastanke bez konkretnih rezultata“, kaže.
Blagojević dodaje da je veoma nezadovoljan kako je sagledano muzičko stvaralaštvo, navodeći da filmsko stvaralaštvo dobija 30 odsto više sredstava, mada su muzički festivali skuplji i dovode daleko više turista nego filmski.
“Filmski centar Srbije je prošle godine dobio više od tri milijardi dinara iz budžeta za snimanje filmova, kao i za subvencije- povraćaj 25 odsto sredstava koje strani producenti potroše u Srbiji na snimanje filmova. Muzički festivali su dobili znatno manje sredstava, a uz to su kažnjeni plaćanjem tog poreza za strane bendove. Istovremeno, oni doprinose punjenju državnog budžeta približno isto kao snimljeni filmovi, i predstavljaju jedan od ključnih brendova po kojima je Srbija prepoznata u svetu“, kaže on.
Ekspo
„Razumemo da jedan deo budžeta treba usmeriti na Ekspo (Expo), ali zar nije logično u tu svrhu upravo ojačati festivale kako bi se gosti Ekspo-a zainteresovali i za značajno unapredjene festivalskih programa. Budžet Ekspo-a činiće i deo budžeta Ministarstva privrede, pa bi bilo logično da se festivali kao najznačajniji segment kreativne industrije potpomognu u naredene tri godine upravo iz budžeta Ministarstva privrede“, kaže Blagojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
