Ivan Lalić povodom Miksera: Nikada nismo robovali stereotipima

– Podsetiću, pre deset godina prvo je nastao festival, a potom Mikser haus. Nakon dve godine pauze, ponovo krećemo iz početka i istim redosledom. Naše novo pribežište je Donji Dorćol. Između dva velika rata, ovaj deo Beograda nosio je naziv „Pištolj mala“. Kraj za odmetnike, preduzetnike, kraj u kome kompromis nikada nije stanovao. Ako tome dodamo i podatak da je i prva električna centrala u Beogradu podignuta upravo ovde 1893. godine, onda zatvaramo krug simbolike u odnosu na koncept predstojećeg festivala – objašnjava Lalić.

Prema njegovim rečima, ovogodišnji koncept će naglasiti značaj inovacija i pitanja održive energije te se tako Muzej nauke i tehnike prirodno nametnuo kao „suštinsko i semantičko čvorište festivala“. Programi će se održavati i na Dorćol placu i u Beogradskom marketu, odnosno na onim lokacijama gde je tim Miksera naišao na istomišljenike.

– Mikser je uvek bio solidarna platforma, srećni smo što smo u ovom delu grada našli puno istomišljenika s kojima ćemo, sva je prilika, u budućnosti deliti i zlo i dobro na način na koji smo to činili u Savamali – smatra Lalić. Kako kaže, srce jubilarnog Miksera je trodnevna međunarodna konferencija „Shift“ (Promena).

– Tu ćemo govoriti u društvu domaćih i inostranih međunarodnih stručnjaka o prednostima cirkularne ekonomije kao značajnom segmentu održivog razvoja. Festival nudi racionalne predloge kako da unapredimo kulturu života i poslovanja. Bojim se da se već godinama iscrpljujemo u političkim razmiricama i da propuštamo važne vozove borbe za bolji, lepši svet za nas i generacije koje dolaze. Možda ćete se zapitati otkud jedan festival urbane kulture u središte svoje pažnje stavlja ekonomska i ekološka pitanja. Odgovor je jednostavan. Mikser je uvek bio fleksibilna platforma koja se nije plašila otvaranja novih čakri. I nikada nismo robovali stereotipima. Pa i onima koji se tiču tradicionalnog poimanja kulture – objašnjava Lalić.

Jubilarni Mikser festival ima podnaslov „Cirkuliši“ i osmišljen je sa idejom da pozove publiku da poseti tradicionalne programe festivala iz različitih oblasti kao što su dizajn, muzika, vizuelne umetnosti, perfomansi, revije.

– NJihov glavni zajednički imenitelj je – filozofija cirkularne ekonomije – ističe Lalić dodajući da ovaj termin podrazumeva „korišćenje otpada kao resursa koji se ponovo vraća u proizvodni proces“. – U našem slučaju, čak i artefakata – ističe sagovornik Danasa i dodaje da je „Program Ujedinjenih nacija za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj veliki inspirator ovogodišnjeg Miksera“.

– Poželeli smo da tu stručnu platformu učinimo vidljivom i zanimljivom za širu publiku. Tako da će sve ono što već jeste tekovina Miksera, kao što su selekcija Mladi balkanski dizajneri ili platforma Black box vizuelnih umetnika okupljenih oko saradnje Miksera i Fakulteta primenjenih umetnosti, imati isti zadatak. Od restlova pravimo nove forme. Odziv je bio fantastičan, biće to „masovni napad“ umetnika na Dorćol. Ta nit cirkulisanja će prožimati sve programe ovogodišnjeg Miksera, pogotovo tokom trodnevne konferencije „Shift“ na kojoj će učestvovati više od 100 predavača i panelista iz zemalja koje su odmakle u implementaciji cirkularne ekonomije i održivog razvoja kao što su Slovenija, Norveška, Holandija , Švedska… Oni su pozvani da prezentuju svoja iskustva iz kojih se može saznati kako se razvija ta cirkularna linija, počev od legislative do generalne strategije podizanja ekološke svesti i stimulisanja subjekata koje afirmišu zdravu ekonomiju – objašnjava Lalić

Navodeći neke od uspešnih primera zdrave ekonomije iz sveta, naš sagovornik ukazuje da recimo kupci elektro automobila u Norveškoj imaju poreske olakšice i ne plaćaju parking u Oslu i drugim gradovima.

– Ali zato imaju elektro punjače na svakom koraku za razliku od nas gde biste do Niša verovatno brže stigli u laganom kasu na konju nego elektro automobilom imajući u vidu nedostatak elektro pumpi. Uporedićemo njihova iskustva sa našim, koliko god razlika bila ogromna. Jedan od predavača biće i legendarni profesor i ekonomista Miodrag Zec, koji će govoriti o nasleđu SFRJ u kojem postoje avangardni primeri i danas održivih načina poslovanja. Recimo, naš partner je Ikea koja gotovo 90 odsto otpada vraća u proizvodnju. Kada tako radite, em ste uštedeli novac, em ne zagađujete planetu – konstatuje Lalić.

Treći nivo festivala se odnosi na inovacije koji će biti predstavljene u dvorištu Muzeja nauke i tehnike.

– Tu ćemo organizovati sajam inovativnih rešenja kompanija ali i nevladinih organizacija koje afirmišu zdrav način života i poslovanja kao i izume koji unapređuju životni standard građana u skladu sa 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Duboko sam uveren da je upravo kreativnost ona vrsta okidača koja vodi ka stvaranju uslova za prelazak Srbije iz društva depresije i frustracije u društvo sreće zadovoljnih građana. Možda deluje kao utopija imajući u vidu političke turbulencije koje proživljavamo, ali ne smemo gubiti vreme. Uveren sam da su teme koje promovišemo na festivalu ozbiljan katalizator pozitivnih promena društva, pa i onih koje se tiču i demokratije i vladavine prava – ukazuje Lalić.

On skreće pažnju da Srbija po nekim parametrima u ekološkim standardima kasni oko 20 godina za Evropom.

– U slučaju da ubrzamo taj proces, naše šanse da se priključimo grupi razvijenih zemalja, u kojoj je visoka ekološka svest stvar kućnog vaspitanja a ne eksperiment ili politički korektna kategorija za dnevnu upotrebu, postaju sve veće. Drugim rečima, ne možete u zagađenoj i zapuštenoj zemlji razvijati demokratske standarde. I obratno – kaže Lalić dodajući da će jubilarni Mikser biti pravi beogradski festival u svim segmentima.

– Jubilarni Mikser biće pravi beogradski festival i kada je reč o dizajnu, umetnosti i muzičarima, ali uvek sa jakim ideološkim imperativom, a to je da je održivi razvoj koji moramo da prihvatimo da bismo opstali u budućnosti. Zbog naše dece, pre svega – ističe Lalić. On dodaje da je Mikser organizovao i program za najmlađe koji će otvoriti predstava Aleksandre Vučinić, za koju je Lalić kao dramaturg priredio za scenu.

– Predstava se zove „Ala je lep ovaj svet“ i u njoj igraju deca iz Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“. Komad počinje iz jednog druženja u parku u kojem se stanovnici parka – hrast, breza, cvet, mrav i cvrčak sreću Kesoljuba, proizvođača kesa, i ulaze u sukob sa njim pokušavajući da mu objasne štetnost plastike kao najvećeg planetarnog zagađivača. Predstava ima srećan kraj jer ekipa iz parka uspeva da ubedi Kesoljuba da započne proizvodnju biorazgradivih kesa – prepričava Lalić i podseća da je Mikser kao uvek i ovaj put spremio poseban muzički program:

– Pozivam još jednom: Dođite da cirkulišemo zajedno! Za one malo ili dosta starije posebno izdvajamo premijerni koncert Belle Tehnike za Dan mladosti, benda proisteklog iz ikoničnog, kultnog beogradskog benda Darkwood Dub koji nam je svima tako nedostajao. Pa da proslavimo deseti, jubilarni Mikser kako valja! – poručuje Ivan Lalić

Milion modela

Govoreći o energiji Ivan Lalić kaže da Srbija troši četiri puta više energije u odnosu na evropski prosek, što je alarmantni podatak. Moramo se okrenuti i nečemu za šta još uvek mislimo su nevidljive, trivijalne uštede na dnevnom nivou. Recimo, kada grejemo vodu u ketleru za kafu, mi obično sipamo litar umesto decilitar ili manje koliko nam je stvarno potrebno. Pedantni Britanci su izračunali da bi razlika u uštedi energije, koja bi se u tom pomenutom slučaju ostvarila, bila dovoljna za napajanje javne rasvete Britanije za dva meseca. Takvih modela ima milion, gde je mogućnost ušteda gotovo neograničena – istakao je Lalić u razgovoru za Danas.