Ivan Medenica ekskluzivno za Danas: Definitivno sam se povukao sa Bitefa

Iako je, po oceni stručne javnosti, kao i velikog dela publike, uspeo da povrati reputaciju Bitefa i da ga vrati na mesto jednog od najvažnijih pozorišnih festivala u Evropi (o Bitefu se izveštavalo kako u regionalnim, tako i u u medijima iz Nemačke, Velike Britanije, Japana, Južne Koreje, SAD, Bugarske, Švedske, Mađarske, Rumunije…), Medenica je odlučio da se definitivno povuče, a o razlozima za ovu odluku i događajima koji su se odvijali proteklih nekoliko meseci ekskluzivno govori za Danas:

– U ovih sedam godina jednom su hteli da me smene, u oktobru 2017, neposredno posle 51. Bitefa, i to, kako mi je otvoreno rečeno, zbog moje javne podrške pokretu Ne davimo Beograd. Sada nisam smenjen, niti sam podneo ostavku, odbio sam da radim u vakuumu, u potpuno neformalnom v.d. statusu, u kakvom mesecima funkcionišu mnoge naše ustanove, i to ne samo kulture. Takva provizorna stanja slabe pozicije rukovodstava i, samim tim, i samih institucija. Na to nisam pristao, i ne želim da pravim aferu koja se tiče mene lično, jer je glavni problem na drugoj strani – navodi Medenica, inače redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i član Izvršnog odbora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara.

Podsećanja radi, u njegovom mandatu publika Bitefa je po prvi put mogla da se upozna sa radom nekih od trenutno vodećih imena evropskog i svetskog pozorišta i savremenog plesa, koji su redovni gosti najprestižnih festivala: Mila Raua, Kejti Mičel, Filipa Kena, Fije Menar, Amira Reze Kuhestanija, Žorisa Lakosta, Rabina Mruea, Aleksandra Zeldina, Jana Martensa, Sebastijana Horvata, Marine Davidove, Dušana Davida Paržižeka, Lazara Gabina Rodrigeza.

U ovih sedam godina na Bitef su se trijumfalno vraćali i stari znanci: Jan Fabr, Tomas Ostermajer, Alan Platel, Vim Vandekejbus, Štefan Kegi, Jernej Lorenci, Borut Šeparović, Oliver Frljić, Bobo Jelčić.., a najvažnije je možda to što je u njegovom mandatu Bitef uspeo da povrati moć da u svetskom okviru promoviše i lansira nova imena savremenog pozorišta: Ersana Mondtaga, Lusijanu Laru, Ninu Rajić Kranjc, Žigu Divjaka, Maju Pelević i Olgu Dimitrijević.

Vrhunac priznanja za rad na Bitefu dobili ste 2017, izborom lista Vreme za „Ličnost godine“, kao i francuskim ordenom Viteza književnosti i umetnosti. Na koji način ste otišli sa Bitefa, da li ste smenjeni ili ste podneli ostavku?

– Ni jedno, ni drugo. U ovih sedam godina jednom su hteli da me smene, i to u oktobru 2017. godine, neposredno posle izuzetnog uspeha 51. Bitefa, kada je izvedena i predstava „Planina Olimp“ Jana Fabra u trajanju od dvadeset četiri sata. Kako mi je tada otvoreno rečeno, razlog je bio moja javna podrška pokretu Ne davimo Beograd. Koliko sam bio upoznat, ipak su preovladali argumenti nekih razumnih i konstruktivnih ljudi, te su od smene odustalo. Ovog puta promenjena je taktika, pa se sačekalo da mi se mandat završi, što se desilo krajem decembra prošle godine. Ne želim, međutim, da pravim aferu koja se tiče mene lično, jer je glavni problem na drugoj strani. Sasvim je uredu da vam se posle sedam godina vođenja jedne manifestacije, osnivač zahvali i opredeli za drugo personalno rešenje…

Pa, je l’ vam se osnivač (Skupština grada Beograda), zahvalio?

– Nije, ali to sada nije bitno. Ponavljam, ovo nije personalno pitanje, već pitanje nekompetentnog i neodgovornog odnosa prema instituciji, i to onoj od prvorazrednog značaja za srpsku kulturu. Rad na međunarodnom pozorišnom festivalu ranga Bitefa počinje najmanje godinu dana ranije, a idealno bi bilo i godinu i po. Konkretno, producentski tim festivala i ja počeli smo da radimo na ovogodišnjem, 57. izdanju festivala još u julu 2022, pošto Bitef tradicionalno, kao što je poznato, počinje krajem septembra. Taj rad podrazumeva, u ovoj fazi, gledanje predstava ili njihovih snimaka, osmišljavanje koncepta, dugotrajne i složene pregovore s trupama: ispitivanje prostornih i tehničkih mogućnosti za izvođenje predstava, s posetom tehničkog tima gostujuće trupe, utvrđivanje datuma igranja, pregovore oko cene… Takve smo poslove intenzivno radili do kraja prošle kalendarske godine i isteka mog mandata. Ilustracije radi, pregovaralo se s nekim od vodećih svetskih pozorišta i trupa: Théâtre de la Ville, Pariz, Odéon-Théâtre de l’Europe, Pariz, Residenztheater, Minhen…Od januara ove godine pregovore smo bitno usporili ili zaustavili, jer ja više nemam mandat i ne mogu da se lažno predstavljam pred stranim partnerima. To bi dovelo do narušavanja višedecenijskog ugleda Bitefa, pa posredno i Beograda.

Da li neko ko se nalazi na mestu gradskog sekretara za kulturu, odnosno Nataša Mihailović Vacić koja predstavlja osnivača Bitefa, treba da zna kako izgleda specifična tehnologija rada na međunarodnom pozorišnom festivalu, i da li ste je vi obavestili da bi morala da reaguje?

– Naravno da bi trebalo da zna kako funkcionišu takvi festivali, ali i ako nije znala, što je verovatnije, ja sam je obavestio o toj situaciji pre isteka mog mandata. Doduše, samo u telefonskom razgovoru, jer nam sastanak, iako ga je više puta sama predlagala, čak davala i datume, nikada nije zakazala. Tada sam joj ukratko objasnio ceo ovaj proces rada, i istakao da će međunarodni ugled Bitefa biti jako narušen ako se budemo igrali sa stranim partnerima, ako budem ugovorio gostovanja nekih predstava, što će zatim biti poništeno. Na to mi je ona odgovorila da mi ne garantuje novi mandat, ali da garantuje da će, ako dogovorim neke predstave, one i biti izvedene na 57. Bitefu. Ovo samo na prvi pogled deluje korektno, jer je, zapravo, strašno neodgovorno: jedna rečenica u telefonskom razgovoru ne može da bude nikakva garancija! Na to niko ne bi mogao da se osloni. U svetu se ovakve promene rade tako što se novi rukovodilac zna po godinu dana ranije, pa postoji period tranzicije. Anja Suša i ja smo, primera radi, zajednički radili i potpisali moje prvo izdanje Bitefa 2016. godine.

Kakav je bio dalji razvoj događaja, da li ste zaustavili rad na selekciji ovogodišnjeg Bitefa?

– Da ne bismo rizikovali narušavanje ugleda Bitefa s nemerodavnim pregovorima, od januara smo znatno smanjili obim poslova. Mislio sam da će se stvar razrešiti kada prođe januar i srpski „zimski san“, pa pošto se to nije desilo, poslao sam zvanično pismo gradskoj sekretarki, u kome sam je obavestio da sam obustavio rad na selekciji 57. Bitefa, te je zamolio da, na jedan ili drugi način, a u opštem interesu festivala, što pre razreši ovu situaciju. Dakle, da konačno odgovorim na vaše pitanje: nisam smenjen, niti sam podneo ostavku, odbio sam da radim u vakuumu, u potpuno neformalnom v.d. statusu, u kakvom funkcionišu mnoge naše ustanove, i to ne samo kulture. Takva provizorna stanja slabe pozicije rukovodstava i, samim tim, i samih institucija. Na to nisam pristao.

Da li ste od Nataše Mihailović Vacić bar tada dobili neki odgovor, ili možda saznali, tokom ovih njenih bahatih „igrarija“, neodgovornih i prema institucijama i prema pojedincima, ko je viđen za novog umetničkog direktora i selektora Bitefa?

– Sekretarka za kulturu nije mi se javila ni posle tog pisma, i koliko sam shvatio, bili su zatečeni mojim stavom da odbijam dalje da radim u takvim okolnostima. Samo mi se javio reditelj Nikita Milivojević, što je jako lepo s njegove strane, i izgleda da će mesto biti ponuđeno njemu. Milivojević mi je rekao da su njega kontaktirali tim povodom tek pre dve – tri nedelje. Ako je to tačno, onda je to još jedan dokaz neodgovornog, voluntarističkog odnosa prema institucijama. Festivalska selekcija mora da se završi do juna, i ne znam kako će to uspeti da uradi bilo ko, ko počne da je radi krajem februara.

U delu javnosti, one konvencionalnije, koja se najudobnije oseća u onome što je mejnstrim, ovih godina mogle su da se čuju primedbe da su predstava koje dovodite suviše radikalne, mada su iza njih stajala velika imena svetskog teatra. Gurali ste i „prst u oko“ establišmentu ne samo podrškom za Ne davimo Beograd, već i temama koje ste zadavali (autoritarni režimi, ekološka katastrofa, radnička prava…), ali i time što je, na primer, 55. Bitef otvorila glumica Svetlana Bojković, jedna od najglasnijih kritičara ove vlasti. Za otvaranje 56. festivala doveli ste teatrološkinju Marinu Davidovu, jednu od vodećih ruskih disidentkinja. Ako u ovome mogu da se naslute razlozi za ignorantski i neodgovorni stav vlasti , kakva je onda budućnost Bitefa?

– Imam potrebu da kažem, pre svega, da sam srećan što sam se povukao sa Bitefa, jer me je rad na takvom festivalu, u našim okolnostima, potpuno iscrpljivao. Ne bih da podsećam, jer verujem da je to već toliko poznato, ali možda ipak treba da osvežimo pamćenje – Bitef je oduvek, od osnivanja, i svojim programima, i umetnicima, i drugim ljudima koje je okupljao, i svim onim što ga je učinilo važnim i avangardnim evropskim festivalom, provocirao mejnstrim, bio društveno i politički kritičan i angažovan, rušio tabue i zabrane, što ga je učinilo i istinskim prostorom umetničkih i građanskih slobode. Jako bih voleo da takav i ostane, da ne podlegne prosečnosti u svojim programima, i pritiscima bilo koje vrste. A pošto ste već pomenuli Marinu Davidovu, nedavno je u poseti nekolikim ustanovama kulture u Beogradu, pa i Bitefu, bio Mihail Švidkoj, savetnik za kulturu ruskog predsednika Putina, i na toj funkciji je već duže vremena. Švidkoj je godinama bio pozorišni kritičar, dolazio je na Bitef, hvalio ga i ovde i u svetu, i nazvao ga jednim od dva najvažnija evropska pozorišna festivala, sa Avinjonom, a pre Edinburga. Pre nego što je postao političar, bio je prijatelj Jovana Ćirilova i Borke Pavićević…Ono što posredno znam, jer na taj sastanak nisam bio pozvan, jeste da je nudio ruske predstave, naravno, u bescenje, ako ne i skroz besplatno. Moskvi je sad značajno da, u vreme međunarodnih sankcija, napravi bilo kakav prodor na svetsko kulturno tržište, a Srbija je, sa svojim odnosom prema ratu u Ukrajini, idealan poligon za tako nešto. Neću da nagađam, ali me nimalo ne bi začudilo da moj naslednik, ko god on bio, u nedostatku vremena za selekciju i s hroničnim manjkom sredstava, obilato prihvati poklone koji Danajci nose, te da 57. Bitef bude sav u znaku Rusije. To bi, međutim, bilo fatalno za međunarodni ugled Bitefa, on bi preko noći bio urušen. Iskreno se nadam da Bitef neće zadesiti „putinizacija“, meni lično bi to bilo porazno, a siguran sam da bi to bilo porazno i za Srbiju.

Sedam Sterijinih nagrada, međunarodna reputacija i priznanja

Ivan Medenica je doktor teatrologije i redovni profesor FDU, na predmetima Istorija svetskog pozorišta i drame, i Uvod u studije pozorišta i izvođenja, a predaje i na Fakultetu primenjenih umetnosti. Autor je dve knjige i stotinak naučnih radova u vodećim domaćim i svetskim naučnim i stručnim časopisima, a više od dvadeset godina je i aktivni pozorišni kritičar, prvo u Politici, pa Vremenu i godinama NIN-u.

Za svoj kritičarski rad šest puta je dobio Sterijinu nagradu, naše najveće priznanje iz ove oblasti (ubedljivo najviše u njenoj istoriji), a Sterijinu nagradu je dobio i za teatrologiju, za knjigu „Tragedija inicijacije ili nepostojani princ“, koja je prevedena na slovenački i makedonski jezik.

U više mandata je član Izvršnog odbora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, a bio je i član žirija za najveće evropsko pozorišno priznanje, Premio Europa. Na usavršavanjima i naučnim projektima bio je na fakultetima Pariz 3 – Nova Sorbona i Fraj Univerzitet u Berlinu.

Na različite teme držao je gostujuća predavanja i na Humbolt univerzitetu u Berlinu, Jejlu u SAD, Akademiji za gledališče, radio, film i televiziju u Ljubljani. Deset godina (2002-2012) je bio i urednik u pozorišnom časopisu Teatron, koji je tada dobio i prestižno međunarodno priznanje.

Pre Bitefa bio je umetnički direktor našeg vodećeg nacionalnog pozorišnog festivala, Sterijinog pozorja u Novom Sadu (2003-2008).