Ivan Milenković, urednik govornog programa Slobodne zone: Ispitujemo strategije koje umesto slobodnih građana stvaraju poslušnike

„No, tek kada je program napravljen i dovršen videli smo da se možemo pohvaliti i jednom zanimljivošću: u više od 60 odsto filmova glavni likovi su upravo junakinje, žene“

Dakle, naglašava Milenković, „nismo se bili usredsredili na ženske likove, naprosto su u većini sjajnih filmova glavni likovi – žene“.

Pretpostavljam, međutim, nastavlja Milenković, da bi jedan od razloga naše izoštrene percpecije, baram kada je reč o ženama, i to što smo pre desetak godina, na Festivalu, započeli nešto što se zove „Ženska linija“.

Ideja je bila da se upravo izoštri pogled, da se gledalac, kako se to danas kaže, senzibilizuje za probleme s kojima se susreću žene u savremenim društvima, počev od večitog problema muške dominacije nad ženama.

Kada je reč o govornom programu, ističe Milenković, ove godine imamo i jednu poslasticu, naime naučni skup u okviru Festivala, pod nazivom „Sloboda kulture i kultura slobode“.

– Ideja je jasna: samo u slobodnom društvu moguće je ustanoviti slobodan kulturni prostor, a onda, povratno, slobodan kulturni prostor obrazuje slobodne i samosvesne građane. Istovremeno, međutim, kultura nipošto nije nevina, iako ćemo svi, instinktivno, pohitati da branimo kulturu od nekulture. Kultura nasilja je takođe kultura. Kultura neslobode je takođe kultura. I nekultura je neka kultura, objašnjava Milenković, jedino što je pogubna kako po pojedince, tako i po čitavo društvo.

– Ako slobodna kultura šiti prostore slobode, kultura neslobode uništava sve što je pred njom Upravo o tim problemima, o tim dvosmislenostima kulture, razgovaramo sa gostima Slobodne zone. Tu su francuski filozof Žerom Rudije, zagrebački teoretičar književnosti Tomislav Brlek, beogradska antropološkinja Ildiko Erdei i beogradska teoretičarka kulture Maja Stanković. Razgovor je organizovan 3. novembra u Domu omladine od 11 časova –

U okviru „Kompasa Slobodne zone“, 1. novembra od 21.40 u Dvorani Kulturnog centra (dakle u udarnom terminu, odmah posle filma koji počinje od 20 časova), biće održan razgovor po motivima filma „Nula kalorija“ Džesike Hausner, a sagovornici su izdavač i teoretičar obrazovanja Dejan Ilić, spisateljica Jasminka Petrović i sociološkinja Ana Pejović.

– Film je brutalan u svom izrazu: profesorka zdrave ishrane će, u elitnoj školi, na svoju stranu da privuče nekoliko učenika i da krene u eksperiment u kojem će deca u svoj organizam da unose sve manje hrane. Profesorka je sugestivna i posvećena, ali kako film odmiče sve jasnije se ukazuje dilema gde je granica između posvećenosti i fanatizma. Istovremena, čitava školska zajednica, kao i roditelji, kao da su omađijani profesorkom i njenom radikalnom metodom, te ne uspevaju da se mobilišu na odgovarajući način čak i kada znaci upozorenja postanu očigledni da očigledniji ne mogu biti.

„Nula kalorija“: Suptilna totalitarna sredstva

„Kompas Slobodne zone“, dakle, ispituje vrstu govora i ponašanja koji, služeći se suptilnim totalitarnim sredstvima, umesto slobodnih građana stvaraju poslušnike, a obrazovni sistem se, naizgled dobrovoljno, stavlja u službu proizvođenja podanika. Kako da se, u takvim slučajevima, postave roditelji, a kako deca? U kojoj meri je obrazovni sistem autonoman, a u kojoj meri se svija ne samo pod pritiscima autoritarnih vlasti, već i pod pritiscima mode: političke korektnosti, korektne ishrane, ideološkog govora koji je u stanju da izvrne na naličje čak i najplemenitije ideje poput, recimo, pokušaja da se svet sačuva od samoga sebe? – konstatuje Ivan Milenković.

Ovogodišnji 19. Filmski festival Slobodna zona biće održan od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Šezdeset tri filma iz 38 zemalja, raspoređena u 13 programskih celina, doneće teme o kojima se ne priča glasno, postaviće nezgodna pitanja, dirnuti u konvencije i pokrenuti debate.

Omaž i retrospektiva: Luis Bunjuel

Vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala je svojevrsni omaž Luisu Bunjuelu, jednom od najvećih autora u istoriji filma i njegovom debitantskom remek-delu „Andaluzijski pas“.

„Ovim ostvarenjem Bunjuel je najavio svoj dolazak na filmsku scenu na kojoj je zauzeo istaknuto mesto. Njegovi lucidni radovi odavali su utisak društvene angažovanosti, posebne duhovitosti i ironije, velike empatije za svoje junake i provokativnosti koja nikoga u publici nije ostavljala ravnodušnim“, istakao je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora Slobodne zone.

U Kinoteci će, tokom festivala, biti prikazana retrospektiva Bunjuelovih filmova. Ostala ostvarenja biće raspoređena u programskim linijama: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, EU zona promena, Ženska linija, Zelena zona, Zona bez granica, Prva dva koraka, EU Teen zona, Slobodna zona i Cineplexx, The Future Is Here i KinoKauch