Ivana Dimić i Petar Peca Popović: „Bluz dva prijatelja“ kao ulazak u Sabornu crkvu, i svaka reč kao poslanje

– U naslovu knjige „Bluz dva prijatelja“ otkrićete veliku tajnu iskrenog prijateljstva, jedno duboko poštovanje ispisano u 54 nedelje – svakog ponedeljka jedna poetska figura koju je svom prijatelju, pesniku Miodragu Miju Raičeviću posvećivao Božo Koprivica. S druge strane, u 54 nedelje dobli smo jednu antologiju čoveka koga možda nezasluženo nismo dovoljno prigrlili. Postoji još nešto što smatram da je važno – sve ono što mislimo da znamo u stvaralaštvu Boža Koprivice kroz prethodne knjige, način na koji je to ovde izvedeno i iskazano u tim minijaturama, govori o jednoj izuzetnoj vrednosti za posvećene čitaoce našeg jezika – izjavio je publicista Petar Peca Popović o knjizi „Bluz dva prijatelja u 54 tjedna“, romanu u četiri ruke autora Boža Koprivice i Miodraga Mije Raičevića, koji je sinoć predstavljen u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Knjigu je objavila kuća Karioke, a naši čitaoci su ovu čudesnu pohvalu prijateljstvu mogli da prate svakog ponedeljka tokom protekle 54 nedelje, na strani Kulturne rubrike Danasa.

Kako je istakao Popović, svojim magičnim jezikom Božo Koprivica je ovom knjigom ispisao i sačuvao jednu kulturu sećanja koja je jako važna, u kojoj posebno mesto za njega ima fusnota „Davorin i Mirza, bluz za dve duše“.

– Sećanje na legendarnog košarkaša Mirzu Delibašića i legendarnog muzičara i pevača Davorina Popovića, to je sećanje na sve ono što je najlepše i najgospodskije iz Sarajeva. Božo nas podseća na velike matadore kulture, kao i na to da je danas teško objasniti nekome ko zna ko je Mesi, ko je Ronaldo, šta je bio Garinča, kakva je to svečanost bila kad je Pele prvi put došao u Beograd i šta je, u stvari, umetnost igre. Tu je i Nikšić, rodni grad o kojem piše kao o mitskom mestu, najlepše, pretvarajći ga u bajku. Ja u tu bajku Boža Koprivice verujem i ulazim u nju kao u Sabornu crkvu – istakao je Popović.

Kroz 54 fusnote u kojima veličanstveno spaja književnost, poeziju, pozorište, film, fudbal, gradove i sećanja, stvarajući uzbudljivo i fascinantno skladište uspomena u kojima prepoznajemo i komadiće sopstvenog života, „promiču“ Nina Bulgakov, Danilo Kiš, Mirko Kovač, Petar Kralj, Dušan Prelević Prele, Borhes i Bjanka Džeger, Borislav Radović, Ladislav Kubalo, Miilija Pavićević, Josif Brodski, Dušan Vujošević, Rajmond Kopi, Bogdan Tirnanić, Saša Ilić, Ibrahim Hadžić, Dragan Lubarda, Jovan Hristić, krojački majstor Lazar Sovilj…
Promiču i Dubrovnik, „Belgrade blues“ i Ratko Vukadinović, beogradske ulice i kafane…

– Ovo je knjiga za ljude koji vole književnost, knjiga u kojoj je i fudbal balet – izjavila je spisateljica i dramaturškinja Ivana Diić. – Sve o čemu piše Božo Koprivica, on počinje i opisuje onako kao kad Josif Brodski analizira „Poemu Kraja“ Marine Cvetajeve. Brodski kreće od „visokog C“, i ova knjiga kreće od „visokog C“, i strahovito je zahtevna u odnosu na čitaoce. Čitalac mora da bude ljubitelj reči, mora da voli pisanu reč i, kako kaže Danilo Kiš u „Lauti i ožiljcma“, svaka napisana reč je kao poslanje. Takve reči su u knjizi „Bluz dva prijatelja u 54 tjedna“, i ova knjiga je jedno prekrasno štivo. U njoj ima jedan dečak s loptom, taj dečak diže tu loptu, i u delu fusnote koja se zove „Suza mi pada na volej“, a nalazi se negde pri kraju knjige, on kaže: „Nisam ni znao ni slutio da je ta suza bila bunar i izvor onog što sada radim. Škrabam krvlju. I šizofrenijom fusnote. Bol je…Bez emocije, bez strasti, nema filma, fudbala, bluza, književnosti. Nema igre, nema radosti. Alat, forma, figure, ha, sadržaj i ostale profesorsko – teorijske pizdarije, to se podrazumeva. Suza mi pada na volej“.

Kako je istakla Dimić, svaki deo u ovoj knjizi, svako poglavlje, sastoji se od jedne analize, od jedne fusnote Boža Koprivice i odgovora – jedne pesme Miodraga Raičevića. Zato je to „Bluz dva prijatelja“, jer se u ovoj knjizi, na neki način, ogledaju dva pisca.

Prema rečima samog autora, razlog za ovu knjigu sasvim je poseban.

– Moj prijatelj, pesnik Mijo Raičević, pao je u svom stanu na Karaburmi. U stanu sa pet hiljada knjiga i deset hiljada diskova svih vrsta muzike. I Bahov Adađo, i Marija Dolores Pradera i Nina Spirova. Operisan je, ne oseća noge. Znam, uspraviće Mija Raičeviča na stopala njegova poezija. Stihovi koje će napisati – rekao je Božo Koprivica.

Levičar, pilot – lovac, španski borac, Crnogorac, Jugosloven, Nikšićanin, Dubrovčanin, Beograđanin i partizanovac, samosvojnim i izuzetnim, jezikom između sna i jave ispisao je i knjige „Volej i sluh“, „Vreme reči“, „Razgovori sa Borislavom Pekićem“, „Kiš, Borhes i Maradona“, „Dribling 1001 noć“, „Samo bogovi mogu obećati“, „Luđak je vječno dijete“, „San ulice“…

Njegove fusnote u knjizi „Bluz dva prijatelja“ i stihove Mija Raičevića, romanopisca, pesnika i monaha poezije, kako ga nazivaju kritičari (laureat je najvažnijih pesničkih nagrada, „Branko Miljković“, „Branko Ćopić“…), čitala je glumica Jelena Đokić.

I mada ovoj promociji nisu prethodile nikakve medijske „pompe“ i reklamerstvo, u Centru za kulturnu dekontaminaciju sinoć su bila popunjena sva mesta, a među brojnim ličnostima našeg javnog i kulturnog života bili su i košarkaški trener Dušan Vujošević, profesor dr Ranko Raičević, dramaturškinja i rediteljka Bojana Andrić…