Ivana Dimić: Naše društvo je sklono ruganju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pa Vi ste idealni podanik svakog vladara – tu ste gde ste, plati se struja i grejanje, jos ako ima za hleba i cigara, super. A ako nema, nije do Vas, pa se ubedite da ima i pusite "na prazno", kao deca kad se igraju. Naravno ako zivite sami. Vecina mojih prijatelja je slicna Vama, ali nisu sami. U stvari, svi su takvi osim mene. Meni ne trebaju ni grejanje ni cigare, ali ne mogu da zivim u smradu i djubretu. A bas toga ima preko svake mere evo vec decenijama. Koliko izdrzim izdrzim. Duboko sam nesrecna i ocajna i ponosna sam na taj deo sebe. To je valjda deo covecnosti, koja je danas totalno van mode. Bilo bi me sramota da je drugacije. A Borges je verovatno mislio na neku mladu Argentinku.

2. "Meni ne trebaju ni grejanje ni cigare, ali ne mogu da zivim u smradu i djubretu" (Milena L.). I bukvalno i figurativno! "Selo moje lepse od Pariza" pevao je Slobin slavuj iz Mrcajevaca, i zaradio nacionalnu penziju. To je taj ““klivaž““. Nije samo jasno gde je tu NIN…Ili mozda jeste. Ali je sigurno nejasno sta bi bilo da se majka drzala cerkine zivotne mudrosti. Ili mozde tek to jeste..,

3. Sreca je relativan pojam, ali je zdravlje jedini faktir koji povezuje ljude, i tek tada kada se razbole. Za gastarbajtere je sreca kaka cela familija radi za luksuzni auto i dodje u svoje selo te plati pivo ljudima ispred prodavnice. Za to vreme rade vani prekovremeno i jedu svasta. Za deo onih koju su u ostali, da upravo to,
   "moje selo lepse od Pariza", za njih je sreca mitologija. U Indiji i Pakistanu su najsrecniji jer su culu da je civilizacija upravo pocela tamo. S druge strane megalomani nikada nisu srecni.

4. Ivana Dimić je bila pomoćnica ministra kulture Voje Brajovića, upravnica Ateljea 212 odakle je svojom voljom otišla u prevremenu penziju i dramatrug na plati visokobudžetskog Narodnog pozorišta, izmedju ostalog. O čemu se ovde radi? Zašto se predstavlja kao marginalac, koji nema veze ni sa čim, kada je, samo poslednjih 10 godina, bila u vrhu administracije i upravljala u kulturi? Zar baš niko od novinara ne može da se pripremi za razgovor sa dobitnicom i da je ipak pita malo detaljnije – kako se ona to politike gadi i šta joj je u životu falilo?