Ivo Lola Ribar, ljubav i pozorište

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Moj je dobronameran savet je da ne pravite predstavu na ovu temu. Samo ćete skrnaviti sve što je bilo vezano za ovog čoveka.
   Evo, i sam početak teksta je nakaradan, Scenario je napisala dramaturškinja i rediteljka. Pa valjda dramaturg i reditelj iako se radi o ženi. Taj novokomponovani pravopis je sasvim pogrešan. Pod plaštom izjednačavanja žena i muškaraca, stvara se jedan nakaradan sistem, koji se najdrastičnije ogleda u jeziku.
   Kako bi nazvali ženku vrabca? Vrabkinja, vrabičkinja, vrabica?
   Sačuvajmo ovo malo jezika, bez podrugivanja.
   Tako, kao da gledam da ćete hteti da napravite neku predstavu o ovom čoveku, a ispostaviće se da će to biti jedno ruglo.
   Izvinjavam se ako grešim dramaturškinji i rediteljki.

2. Divan tekst. Prava oda LJubavi…

3. Dobar tekst za novo jutro. Meni je I.L. Ribar uvek bio nekako mitski tip, kao dečaku koji ga je gledao na leđima mladih udarnika i zeleo košulju sa njegovim likom izgledao mi je bas holivudski(svež, lep, savremen). A o Slobodinoj smrti i ja sam saznao ne tako davno. Priča koja je bacila novo svetlo na uvek iskazivano poštovanje.

4. Овакави текстови су били уобичајени, чести и политички подржани пре 40, 50 и 60 година. Данас, ипак, знамо да је борба КП Југославије и њених функционера била све само не борба за слободу. Комунисти су се борили и изборили за увођење тоталитарног режима, масовни терор и пљачку према којој приватизација деведесетих личи на хуманитарну акцију. Питање је ко има интерес да овакве теме данас пропагира (осим легендарног државног секретара у влади Војислава Коштунице, Секуловића)?

5. Bravo za mladu rediteljku zbo ideje i teksta. Svidja mi se i sto se stila da pomene i promenu naziva ulice. Nekadasnja ulica Lole Ribara u Brogradu, koja je po svemu trebalo da nosi njegovo ime je promenjrna u Svetogorsku, jer je to bio naziv koji nidila u vreme kvislinske vkasti u Beografu 1943. Lola Ribar je dobio neku ulucu na periferiji. Tako su zadovoljene sujete potomaka nekih kvislinga i pokazano da Srbija ne mari za ljzde od ideja i ideala. Mozda tu lezi razlog sto nam se uvek pinavljaju iste greske. Licni interes je kod nas uvek bio iznad svega.

6. @Влатко
   Sram vas bilo! Ne predstavljajte se lazno. Vi i vama slicni ne mogu da prezale sto Hitler nije pobedio, a Nedic, Draza, Ljotic poveli Srbiju u “svetlu” buducnost. Niste vi antifasista vec jedan od onih koji zale za Nedicevim vremenom, kada su na Terazujama, stajala vesala na kojima su se ljuljala tela obesenih rodoljuba, a ravnodusna publika sedela ispred Kasine i pila pivo. Na radiu trestali nemacki marsevi i Vagner, jer nemacki vojnici vole klasicnu muziku. Radile kafane i pozorista, zabavljali se nemacki vojnici, igrale se fudbalske utakmice u prisustvu 20,000 gledalaca. U javnom saobracaju galantni Nemci ustupali mesta ljupkim damama i samo su “zli” komunisti ometali idilu i harmoniju. Da ste antifasista znali bi da je preko 300,000 boraca NOP-a dalo zivot i postovali bi te zrtve. Od prezvelih najmanje su koristi imali oni koji su izneli rat na svojim ledjima. Oni su se borili za slobodu i socijalnu pravdu. Kvislinzima i saradnicima nacista sudjeno je svuda u Evropi, konfiskovana imovina, fabrika automobile Pezo nacionalizovana je, jer su vlasnici radili s Nemcima.